Informacija da je Evropska Unija donela preliminarnu odluku da se od 1. jula 2018. godine zabrani upotreba amalgamskih (sivih) plombi kod dece starosti do 15 godina, trudnica i žena koje doje, podstakla nas je da napravimo paralelu između kvaliteta i prednosti kompozitnih (belih) plombi u odnosu na amalgamske.
U Stomatološkoj ordinaciji dr Miloša Mančića dobili smo neke od razlika, ali i pojašnjenje zašto se amalgamske plombe polako povlače iz upotrebe.
– Osnovni razog je taj što sive plombe zapravo predstavljaju leguru žive, srebra, bakra, kalaja i cinka. To su teški metali, ali najspornija je svakako živa. Iako je u malim količinama, ona je prisutna u zubu i konstantno je u organizmu, pa tako može da izazove trovanje, pogotovo ako imamo više zuba sa takvim plombama, kaže dr Mančić.
Iako ne postoje dokazi da je živa uzročnik nekog konkretnog oboljenja, bojazan o njenom uticaju svakako je opravdana. Kao primer njenog uticaja uvek se uzima razbijeni toplomer i strah svake osobe koja to doživi, od kapljica žive koje iz njega iscure.
KAKVU ŠTETU ŽIVA MOŽE NAPRAVITI ORGANIZMU
Živa je poznata kao opasan kancerogeni otrov izrazito poguban za imunološki sistem. Utvrđeno je da živa za 10% povećava rizik obolevanja od Alchajmerove bolesti. Čak i oni stariji stomatolozi koji su ceo svoj radni vek koristili amalgamske plombe, priznaju da iz te vrste zubnog ispuna vremenom može doći do ispuštanja živinih para koje će se udisanjem apsorbovati većinom u pluća, a zatim će preko krvi dospeti i do svih drugih organa. Živa 24 sata isparava u ustima. Najčešća nuspojava koju uzrokuje jeste hronični umor, ali je spisak oboljenja koja mogu nastati udisanjem živine pare poduži.
Među njima su karcinom, Alchajmerova, Parkinsonova i Kronova bolest, reumatoidni artritis, multipla skleroza, autizam, bolesti bubrega, gastritis, kolitis, alergije i astma, bolovi u mišićima, nesanica, anksioznost, problemi povezani s učenjem i koncentracijom, iscrpljenost, depresija.
Živine pare se ispuštaju iz plombe prilikom žvakanja i pranja zuba. Što je veći broj zuba ispunjenih amalgamskim plombama, opasnost je veća.
AMALGAMSKA PLOMBA:
– duže traje
– lakše i brže se postavlja na zub
– bolje se vezuje za zub
– jeftinija je
– zbog njene boje teže je videti kvar zuba ispod plombe
KOMPOZITNA PLOMBA:
– kraće traje
– estetski je mnogo pogodnija za zube od sivih
– u sastavu nema teške metale, već visokokvalitetne kompozitne materijale
– skuplja je u proseku za oko 50% od sive
– Kada pričamo od belim plombama, i njihov sastav je doživeo promene od momenta kada su počele da se upotrebljavaju. Garancija proizvođača na njihov rok je recimo dve godine, ali svakako one traju i mnogo duže. Naravno, koliko će trajati zavisi i od mesta na kojem su postavljene. Ako se bela plomba nalazi na oštroj ivici prednjeg zuba, naravno da neće moći dugo da stoji. Ali ako se nalazi na sredini neke glatke površine, onda može da stoji godinama, kaže dr Miloš Mančić.
SAVET STOMATOLOGA
Ukoliko se odlučite da amalgamsku plombu zamenite belom, nakon tog procesa dobro je očistiti organizam od teških metala uz pomoć zelene gline ili zeolita.
Navedena zabrana od 1. jula biće samo prva faza potpune zabrane zubnih ispuna koji sadrže živu, a koja je planirana za 2030. godinu.
Pročitajte još:
Stomatolog savetuje: Kako se rešiti neprijatnog zadaha
Stomatolozi upozoravaju: Nedostatak zuba nije naivna stvar, evo i zašto (VIDEO)
Na sajtu Stomatološke ordinacije dr Miloša Mančića www.zubarzrenjanin.com, možete sami zakazati BESPLATNI pregled jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca.
.gif)
.gif)
