U poslednje vreme na društvenim mrežama je sve više fotografija na kojima se mogu videti gomile smeća koje se nalaze svuda po Zrenjaninu. Od najužeg centra grada do periferije, kao i u nekim okolnim selima.
I, ako se osvrnemo oko sebe, zaista se čini da se broj mini divljih deponija povećava, uprkos tome što se nikada više nije govorilo o zaštiti životne sredine. Ako se u slučaju zagađenja vode ili vazduha i postavlja pitanje kako je i zašto do toga došlo, kada govorimo o divljim deponijama sasvim je jasno da je odgovornost za njihovo nastajanje na svima nama.
Mihajlovački drum
Da li zato što smeće odlažemo na neadekvatan način ili na mestu gde to nije dozvoljeno ili zato što ne želimo da se zameramo komšiji koji, recimo, renovira dom i sve ono što mu ne treba ostavlja pored kontejnera.
Poslednjih godinu dana najveći deo energije usmeren je na borbu sa korona virusom. Međutim, borba sa i te kako velikim problemom, kao što su divlje deponije, traje mnogo duže. I čini se da iz nje ne izlazimo kao pobednici. Naprotiv. Ako ovako nastavimo, smeća će biti sve više oko nas.
U Zrenjaninu mapirano 27 lokacija na kojima se deponuje smeće
„Mini divlje deponije predstavljaju konstantan problem u našem gradu. Pojavljuju se svakodnevno, tokom dana i noći, na različitim lokacijama. I to kako na starim gde su već uklonjenje, tako i na novim. Tačan broj divljih deponija kako u samom gradu, tako i na obodu grada je nepoznat.
magistrala kod „Pinove“ vile
Poslednjim mapiranjem koje je izvršeno pre dve nedelje, na teritoriji grada Zrenjanina otkriveno je 27 lokacija na kojima se smeće deponuje. Na ovom spisku su lokacije koje smo sami mapirali obilaskom terena, kao i deponije na koje su nam sugerisali naši sugrađani. Verujemo da pored ovog broja ima još deponija za koje nemamo saznanja.
Kutak u Petefijevoj ulici
Pored ovih deponija veliki problem predstavljaju i deponije pored mini kontejnera. Na ove deponije pored kontejnera odlaže se različita vrsta komunalnog otpada, od najsitnijeg do najkrupnijeg.
foto: JKP „Čistoća i zelenilo“ „Pre“
Odlaže se otpad poput starog nameštaja, šuta, dotrajale bele tehnike, automobilskih guma, flaša, granja…“, kaže Danijela Tančić, iz JKP „Čistoća i zelenilo“.
„Posle“ – podrum ispod trga dr Zorana Đinđića
„Trenutno najproblematičnije lokacije na kojima se javljaju deponije su ispod platoa Vojvođanske banke, u Strelišnoj ulici, ispod Principovog mosta, kod starog Vatrogasnog doma (u Petefijevoj ulici), kod Pinove vile…
pogled sa mosta u Principovoj
Problem nekontrolisanog stvaranja divljih deponija je velik, kako za naše preduzeće tako i za životnu sredinu. Za nas, jer se pojavljuju svakodnevno. Radnici preduzeća rade na njihovom uklanjanju kako u toku dana, tako i tokom noćne smene.
ispod mosta u Principovoj
Dešava se da jednu divlju deponuju uklanjamo i u toku dana i u toku noći (deponija u Petefijevoj ulici), jer nam je u cilju da nam grad bude čist, zdrav i uredan. To nas remeti u obavljanju redovnih radnih aktivnosti, s obzirom da uklanjanje deponija iziskuje dosta vremena, a neophodno je angažovanje ljudstva i mehanizacije“, objašnjava naša sagovornica.
Za fizička lica odlaganje smeća na gradsku deponiju je besplatno
Osim što divlje deponije narušavaju izgled grada, zagađenjem životne sredine ugrožavamo i svoje zdravlje koje u ovim vremenima nema cenu.
„Molimo naše sugrađane da budu odgovorni i da svoje smeće odlažu na za to predviđena mesta i u posude koje su za to namenjene. Građani mogu svakog dana, u periodu od 7-19 časova, svoj komunalno kabasti otpad da odlože na gradsku deponiju. Sve što treba je da se jave na ulazu portiru koji će ih uputiti gde, odnosno u kom delu gradske deponije da odlože kabasti otpad.
U „oazi prirode“ kanal pored Strelišne ulice- put ka „Motelu“
Za fizička lica, odnosno građane, odlaganje komunalnog kabastog otpada je besplatno. Sve informacije o ovome se mogu dobiti i putem telefona 064/811-68-64. Svake godine Grad izdvaja značajna novčana sredstva za uklanjanje divljih deponija. Daleko bolje bi bilo da se ova sredstva usmere na ozelenjavanje i podizanje novih zelenih površina, dečijih igrališta, sportskih terena“, kaže Tančić.
Deponija na Gradnulici je gorući problem
I u Komunalnoj miliciji kažu da je stvaranje divljih deponija ogroman problem.
„Velika divlja deponija koja nam stvara najviše problema godinama unazad je tzv. gradnulička divlja deopnija kod Neimara. Izdvojena je iz grada, teško ju je kontrolisati. Oko nje imamo najviše problema.
Stvaraju se i mini divlje deponije oko kontejnera po celom gradu. Kada ljudi renoviraju kuće, stanove, menjaju prozore, vrata, nameštaj oni stari nameštaj i stolariju izbacuju oko postojećih kontejnera i tu se s vremena na vreme stvaraju mini deponije koje JKP „Čistoća i zelenelo“ dosta uspešno čisti. Međutim, moram da naglasim da je to zabranjeno i da stvara veoma lošu sliku o našem gradu“, kaže Igor Virijević, načelnik komunalne milicije.
„Postoji i nekoliko naseljenih mesta u okolini Zrenjanina u kojima se stvaraju divlje deponije. Gradskim budžetom su odvojena sredstva za sanaciju tih divljih deponija. Jedna od onih koju teško možemo da rešimo i koja nam, takođe, stvara veliki problem je aradačka divlja deponija, na putu ka Novom Sadu, u njivama. Tu se s vremena na vreme može naći velika količina smeća. I inače po selima imamo problem, jer ljude mrzi da odnose smeće na deponiju koja je za to prediđena. U nekim selima smo to rešili, tako što smo nakon saniranja tih divljih deponija smo angažovali poljočuvare“, dodaje naš sagovornik.
Kazne za deponovanje smeća na javnim površinama od 10.000 do 100.000 dinara
Novim zakonom komunalnoj miliciji su proširena ovlašćenja, pa tako mogu da rade i u civilu. Međutim, ovu mogućnost trenutno, bar u Zrenjaninu, iz objektivnih razloga ne koriste.
„U poslednjih godinu dana smo u potpunosti sve kapacitete angažovali na kontrolu mera za sprečavanje širenja korona virusa i zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Tu imamo patrolnu aktivnost 24 sata. Angažovani smo i na uspostavljanju reda prilikom vakcinacije. Budući da imamo jednu patrolu ili troje ljudi maksimalno u patrolnoj aktivnosti u 24 sata, a moramo da imamo bar jednog čoveka ispred hale sportova, a ostali rade kontrolu primene protivepidemiolških mera, mi stvarno nismo uspevali iskoristimo mogućnost koja se tiče kontrole rada u civilu tj. preventivnog delovanja u civilu i pokušaja hvatanja prekršioca koji vrše deponovanje otpada na javnoj površni. Iako nam je zakon dao tu mogućnost, kažem, to nismo uspeli da sprovedemo u delo. Jer kapaciteti su prenapregnuti, a imamo puno poslova. U nekom budućem periodu, nadam se da će se ova situacija smiriti i da ćemo mi moći da se vratimo našim osnovnim poslovima“, kaže Virijević.
„Sa kapacitetima kojima raspolažemo u prethodom periodu smo na godišnjem nivou uspevali da uhvatimo od 10 do 15 počinilaca u prekršaju deponovanja otpada na javnim površinama. I tu je kazna na licu mesta 10.000 dinara za pojedinca, a ukoliko se radi o nekom pravnom licu kazna je 100.000 dinara kroz instituciju prekršajnog naloga“, dodaje naš sagovornik.
Anonimne prijave i fotografije su dovoljan dokaz za pisanje prekršajnog naloga
Načelnik zrenjaninske komunalne milicije kaže da bi bilo dobro kada bi i sugrađani više prijavljivali one koji stvaraju divlje deponije. Jer, su one jednak problem i za komunalnu miliciju i za sve nas.
„Malo ljudi prijavljuju divlje deponije. Više zovu za neke druge stvari. Voleli bismo kada bi se građani aktivnije uključili u rad komunalne milicije na čuvanju našeg grada i naseljenih mesta. Mada, moram da kažem da postoji određen broj građana sa kojima imamo fantastičnu saradnju. Oni nam signalizaraju kada se desi nešto što nije u skladu sa gradskim odlukama i po zakonima. Šalju nam fotografije ili nas zovu. Na osnovu tih fotografija mi možemo da izreknemo meru prekršajnog naloga. To se, pre svega, dešava sa parkiranjem na zelenim površinama. Rešavamo jedan problem građana Knićanina koji je dosta izražen sa parkiranjem autobusa na zelenoj površini“, objašnjava Virijević.
„Isto tako, kada govorimo o deponovanju smeća na javnoj površini bilo bi jako dobro kada bi građani, čak i anonimno, prijavili onog ko to radi. Da pozovu i kažu taj i taj komšija iznosi nameštaj, šut, i uz to dostave i fotografiju. To bi nama bilo dovoljno da izreknemo meru kroz prekršajni nalog. Jako je teško sa jednom patrolom da kontrolišemo ceo grad i 22 naseljena mesta. Imamo i mogućnost da kada znamo ko je to uradio da ga nateramo da to sam očisti i ukloni. I to je bolja mera nego izdavanje prekršajnog naloga. Mislimo da je bolje preventivno delati, nego represivno“, kaže načelnik komunalne milicije.
Ljudi se obično pravdaju da nisu znali da ne smeju da ostave smeće na određenom mestu
Ljudi različito reaguju kada budu uhvaćeni da ostavljaju smeće na javnoj površini.
„Ima onih koji se bune, a ima i onih koji se izvinjavaju i kažu da će odmah da to uklone. Obično kažu da nisu znali da to tu ne sme da se ostavlja. I to su situacije kada se trudimo da ne pišemo prekršajni nalog. Mi tada, u zavisnosti od toga koliko ima smeća, dajemo rok za uklanjanje od 24 ili 48 sati. Nakon isteka tog roka mi proveravamo da li je sve zaista urađeno kako je dogovoreno. Razmišljali smo i o pooštravanju kazni za deponovanje smeća na javnim površinama, ali mislim da će to malo da sačeka dok ne prođe ova kriza izazvana koronom. Mislim da su građani prilično prenapregnuti zbog drugih pitanja i ne bi bilo dobro da ih iritiramo još sa pooštravanjem nekih mera“, kaže Virijević.
Prolećna akcija iznošenja kabastog otpada od 22. marta do 22. aprila
Iz JKP „Čistoća i zelenilo“ podsećaju da od ponedeljka počinje prolećna akcija iznošenja kabastog otpada.
„Akcija će trajati do 22. aprila 2021. i organizuje se u saradnji sa svim gradskim mesnim zajednicama. Primarni cilj akcije jeste da se građani oslobode kabastog otpada u koji spadaju stari nameštaj, dotrajala bela tehnika, šut, da očiste zajedničke prostorije, dvorišta, podrume, tavane… Sekundarni cilj je da se spreči eventualno stvaranje divljih deponija kako u gradu, tako i na svim prilaznim putevima. Prolećna akcija se sprovodi tako što će u svakoj mesnoj zajednici biti po dva dana biti locirani kontejneri zapremine 5 m3 i prazniće se svakodnevno. Takođe, građani koji imaju veće količine kabastog otpada, mogu se obratiti “Čistoći” sa zahtevom da im se ispred kuće ili zgrade postavi kontejner za kabasti otpad zapremine 5 m3 i da za tu uslugu plate po važećem cenovniku preduzeća“, kaže Tančić.
„Ovu priliku koristimo da apelujemo na građane da kabasto smeće ne odlažu u kontejnere za kućni otpad, niti pored njih jer kamioni autosmećari koji prevoze kućni otpad po svojim konstrukcionim svojstvima nisu u mogućnosti da prime kabasto otpad, pa isti ostaje pored kontejnera što dovodi do stvaranja mini divljih deponija, a samim se narušava izgled našeg grada“, zaključuje na kraju razgovora naša saradnica.
.gif)
.gif)
