Čitavu 2018. godinu Udruženje “Petrovgrad” posvetilo je akcijama koje su imale za cilj da se gradu Zrenjaninu vrati naziv Petrovgrad, koji je naš grad nosio od 1935. do 1946. godine. Ideja je bila da se to učini u godini kada se slavi sto godina prisajedinjenja severnih krajeva matici Srbiji. Nakon što ideja o vraćanju starog naziva gradu prošle godine nije realizovana, došlo je do zatišja, pa se o njoj u 2019. godini slabo šta moglo čuti. O tome da li su inicijatori odustali od svoje zamisli, šta se desilo sa peticijom koja je bila pokrenuta krajem 2018. godine i zašto prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević nije potpisao istu kada je bio u poseti Zrenjaninu razgovarali smo sa Budimirom Jovanovićem, predsednikom udruženja “Petrovgrad”.
Simbolično 17. novembra 2017. godine osnovano je Udruženje “Petrovgrad”. To je dan kada je u Prvom svetskom ratu oslobođen grad na Begeju. Ideja okupljenjih u ovom udruženju je da se Zrenjaninu vrati stari naziv Petrovgrad.
“Naš grad je nosio ime Petrovgrad od 1935. do 1946. godine. Na demokratski način je 1934. godine promenjen naziv Veliki Bečkerek u Petrovgrad većinskim stavom ondašnjeg stanovništva ovog grada. 1946. je baš ovaj grad dobio ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. On jeste narodni heroj i istina je da se borio protiv fašizma, ali mi smatramo da on nije takva veličina da bi jedan grad po njemu nosio ime. S druge strane to nije urađeno na demokratski način. Problem je što mnogi ne znaju šta se dešavalo 1944. godine. Te godine je došlo do promene režima, pa je praktično komunističkom diktaturom nametnut jedan potpuno drugačiji sistem. Nije bilo nikakvog demokratskog odlučivanja o tome da se ime promeni u Zrenjanin, nego je to odlučeno partijskom direktivom“, počinje priču Budimir Jovanović, predsednik Udruženja “Petrovgrad“.
Ljudi moraju da znaju istoriju da bi mogli da donesu odluku o nazivu grada
„Partija je u to vreme bila gospodar vašeg života. Vi ste mogli da budete osuđeni bez suda, kao što i jeste mnogo ljudi na taj način osuđeno. Znate i sami kakve represalije su doživljavali stanovnici koji nisu bili tog ideološkog opredeljenja. Smatrali smo da ovom inicijativom treba razvejati maglu koja se nalazi nad nama dugi niz godina, a kada je u pitanju naša istorija i ono što se dešavalo u toku i posle Drugog svetskog rada. Ovo je trebalo da bude čas istorije za ljude iz ove sredine, ali i iz neke druge sredine jer je mnogo njih koji ne žive ovde pokazalo interes za ono što se dešava u našem gradu. Mi defakto nismo podvukli crtu i nismo razgraničili šta je bilo dobro, a šta loše u jednom, a šta u drugom sistemu i gde su pravljeni zločini. Na žalost, to se i dalje prećutkuje ili sakriva“, dodaje Jovanović.
Plan članova udruženja „Petrovgrad“ bio je da stanovnike našeg grada najpre upoznaju sa činjenicama koje su možda zaboravili, a možda nisu ni znali.
„Smatrali smo da treba informisati javnost o svim elementima kako bi ljudi samostalno mogli da donesu odluku o tome kako bi želeli da se grad zove. Nismo hteli da svoju volju nametnemo građanima, nego smo hteli da kroz jedan dugotrajan proces pružimo priliku da saznaju sve ono što mi znamo, a što bi njima pomoglo da razjasne situaciju po pitanju naše prošlosti. Jedan značajan broj organizacija i udruženja je pristupio našem udruženju. Najveći broj njih u svom nazivu nosi ime Petrovgrad, mada ima i onih koji taj naziv nemaju u svom nazivu. Zajednički cilj je bio da se sugrađanima predoči sve ono što je bitno kako bi se donela odluka o tome kako bi trebalo da se zove ovaj grad“, objašnjava naš sagovornik.
Vraćanje naziva Petrovgrad na stogodišnjicu prisajedinjenja matici Srbiji nije ostvareno
U Udruženju “Petrovgrad” su verovali da bi 2018. godina mogla da bude godina promene naziva grada Zrenjanina.
“Smatrali smo da je prošle godine bio pravi trenutak da se to desi, jer se obeležavalo 100 godina prisajedinjenja ovih krajeva matici Srbiji. Govorimo o Sremu, Banatu, Bačkoj i Baranji koja je, opet komunističkom direktivom, predata Hrvatskoj posle Drugog svetskog rata. Bili smo uvereni da je to trenutak istine kada će ljudi shvaiti da istorija nije počela 1941. kako su nas učili u školi. Bar nas starije. Istorija traje mnogo duže. Srbi su na ovim prostorima neuporedivo duže. Vekovima je srpski narod težio da se prisajedini sa maticom Srbijom. Rat nam je 1914. nametnut i u njemu smo podneli žrtve epskih razmera”, objašnjava naš sagovornik.
“Mislili smo da će to sve imati uticaja da naš narod shvati kakvu žrtvu je neko podeno zarad stvaranja jedne moderne srpske države u kojoj će najveći deo Srba živeti zajedno. Taj cilj je ostvaren i to pod vođstvom kralja Petra. On je sigurno među najvećim našim istorijskim ličnostima. Porediti kralja Petra, koji, inače, ima ulicu u Parizu, koji ima spomenik u Parizu, koji ima francusko ordenje i koji je bio cenjen u celom svetu tada i jednu minornu ličnost, moram da upotrebim takav izraz, kao što je Žarko Zrenjanin to je prosto nemoguće. Naš grad jedini na teritoriji Srbije nosi naziv iz komunističke prošlosti. Svuda je to promenjeno, samo je ovaj grad ostao sa tim imenom. Da li je to logično? Mi smatramo da nije, a za to smo podneli bezbroj argumenata”, dodaje Jovanović.
Kritike na račun inicijative da se gradu vrati ime Petrovgrad
„Na žalost, bez obzira što smo mi na jedan krajnje demokratski način preduzimali brojne akcije, o kojima su i lokalni i mediji sa nacionalnom frekvencijom izveštavali, mi smo od nekih struktura bukvalno napadani kao da smo državni neprijatelji ili da smo osobe iz nekog kriminalnog miljea. Moram da kažem da se jako dobro zna koji su ljudi u udruženju i kakvo životno delo stoji iza njih”, kaže Jovanović.
Među argumentima protivnika ideje o vraćanju starog naziva gradu moglo se čuti da će to izazvati velike troškove kod građanstva zbog zamene dokumenata.
“To apsolutno nije tačno. Kada sam prošle godine menjao pasoš bio sam u Policijskoj upravi i tada mi je jedna poznanica rekla kako će ukoliko naša inicijativa bude usvojena to da izazove troškove kod ljudi. Ja sam joj rekao da smo mi više puta menjali naziv države. Pitao sam je da li je neko morao da menja dokumente zbog toga što je promenjen naziv države. Nije. Imali smo pasoše sa starim imenom države koji su bili validni dok im nije isteklo važenje. Ista je priča sa gradom. Menjaju se i nazivi ulice, a dokumenti se ne menjaju dokle god važe. To je bio pokušaj da se narod zastraši”, objašnjava naš sagovornik.
Vraćanje imena Petrovgrad ne znači osporavanje značaja antifašističke borbe
Neistomišljenici su tvrdili i da članovi udruženja “Petrovgrad” umanjuju značaj antifašističke borbe.
“Na žalost ili na sreću, naši neistomišljanici nemaju ni jedan ozbiljan argument zbog kojeg su protiv vraćanja naziva Petrovgrad. Jedan od argumenata je bio i osporavanje antifašističke borbe. To apsolutno ne stoji. U svim našim dokumentima, u proglasu koji smo štampali, u mojim obraćanjima kojih je bilo na desetine uvek sam govorio da poštujemo svaku borbu za slobodu. Ne osporavamo žrtve koje su podneli ljudi koji su verovali u tu neku budućnost. Osporavamo odluke koje je donela Komunistička partija koje su razbile srpski narod u više republika i na pokrajine. Samo u zemlji Srbiji su napravljene pokrajine. Možda bi trebalo ljudi da se zapitaju zašto pokrajine ne postoje u Istri, Dalmaciji, Lici… nego samo ovde”, kaže Jovanović.
“Poštujemo sva prava nacionalnih manjina”
Takođe, u kampanji protiv ovog predloga moglo se čuti da bi vraćanje starog naziva gradu bilo neprihvatljivo zbog nacionalnih manjina.
“Osporava nam se da mi na ovaj način želimo da stavimo u drugi plan nacionalne manjine. Ni to nije tačno. U ovoj državi je većinski narod srpski narod. Oko 70 posto stanovništva ovog grada su ljudi srpske nacionalnosti. Mi ni jednog časa ne osporavamo prava drugih nacionalnih zajednica, bez obzira da li su to mađarska, rumunska, slovačka… Čak šta više podržavamo to što te nacionalne zajednice imaju veća prava nego neke manjinske zajednice u nekim drugim državama. Imali ste prilike da čujete i predsednika Orbana i predsednika Slovačke koji su rekli da te nacionalne zajednice imaju prava kakva nemaju u drugim državama. Oni imaju prava na svoja imena. Znate da pripadnici mađarske nacionalne zajednice Zrnjainan zovu Nađ Bečkerek. Mi nemamo ništa protiv toga. Poštujemo prava svih nacionalnih zajednica da koriste svoja imena”, objašnjava naš sagovornik.
“Međutim, smatramo da nije u redu da te nacionalne zajednice osporavaju stavove i ideje za koje mi verujemo da su ispravne, a to je da grad treba da nosi naziv Petrovgrad. Problem je što postoje i interesne grupe i nevladine organizacije čiji je interes samo da se u ovoj zemlji ne dešava ništa što bi moglo da dovede do homogenizacije društva. Postoje i političke partije koje su separatističkog opredeljenja. One bi najradije da Vojvodina bude samostalna država, da ne bude u sastavu Srbije. Njima nije u interesu da se bilo šta dešava što će imati taj vezujući faktor”, kaže Jovanović.
Rešavanje problema pijaće vode prioritet u odnosu na izmenu naziva grada
Zbog velikog problema koji Zrenjanin decenijama ima sa pijaćom vodom bilo je i onih koji su smatrali da se, dok se taj problem ne reši, ne treba baviti imenom grada. Među njima je i predsednik države Aleksandar Vučić, koji je prilikom posete gradu marta prošle godine poručio da se tim pitanjem nije bavio, ali da ima mogo važnijih problema koje treba rešavati. “Rešite prvo pitanje vode i grejanja, a nakon toga se bavite imenom”, rekao je tada predsednik Srbije.
“Ja mislim da to nema veze jedno sa drugim. Ali, politika je kod nas u svim sferama. Političari koriste sve situacije da bi promovisali ono što je u interesu političkih struktura, a ne ono što je suštinski interes. Znamo da postoji ozbiljan problem sa pijaćom vodom, koji do dana danas nije rešen. To su protivnici ove inicijative žestoko koristili. Poistovećivali su nas i sa vladajućom strukturom. To nije tačno. Mi smo apolitični. Nadam se da će taj problem biti brzo rešen, pa me zanima šta će naši neistomišljenici tada koristiti kao argument”, objašnjava naš sagovornik.
Zrenjanin ili Petrovgrad? Odlučivaće se na referendumu
Dileme da li bi gradu tebalo vratiti ime Petrovgrad članovi istoimenog udruženja nisu imali. Ali, je postojala nedoumica na koji način to treba uraditi.
“Pošto je ime grada promenjeno na nedemokratski način, jer je nelegitimna skupština 1946. donela takvu odluku, onda smo razmišljali da bi bilo logično da sadašnja skupština vrati staro ime. Bilo je i nekih drugih razmišljanja. Da odluka, ipak, treba da ide na referendum. Na kraju se ispostavilo da je većinski stav da se ide na referendum. To je krajem prošle godine uvršteno i u Statut grada. Mi nismo protivnici toga. Zato smo se angažovali kako bismo ljudima predočili šta je ono što je bitno i što treba da znaju da bi doneli odluku. A ne da kažu ovo ime mi se sviđa, jer sam tako navikao”, objašnjava predsednik Udruženja “Petrovgrad”.
Peticija za izmenu naziva grada
Kako bi u svojoj nameri istrajalo Udruženje “Petrovgrad” je oktobra prošle godine započeo prikupljanje potpisa građana koji su za vraćanje starog naziva gradu. Interesantno je da je potpisivanje peticije pokrenuto na dan oslobođenja Zrenjanina u Drugom svetskom ratu, a ne u Prvom. Tog dana naš grad je posetio i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Svi mediji koji su izveštavali sa ovog događaja istakli su da princ nije potpisao peticiju.
“To je za nas bilo iznenađenje, ali možda zato što nismo imali dovoljno znanja i iskustva kada su u pitanju rad prestolonaslednika i njegova pozicija u društvu. Očekivali smo da će on biti prvi potpisnik peticije. On, međutim, to nije uradio samo iz razloga što kod njih postoji pravilo da se oni ni na koji način ne uključuju u politiku. On je princ, nije vladar i on treba da bude svim građanima isto. Da se ne opredeljuje ni na jednu ni na drugu stranu. To mi je kasnije objašnjeno. Naravno, da bi on želeo da se vrati staro ime gradu”, kaže Jovanović.
Ima li inicijativa da se gradu vrati ime Petrovgrad budućnost?
Od kako je godina obeležavanja veka prisajedinjenja prošla, o inicijativi za vraćanje imena gradu nije se mnogo čulo.
“Cela prošla godina je bila prepuna događaja koji su bili vezani za proslavu prisajedinjenja i za te neke naše aktivnosti. Malo je došlo i do zamora kod svih onih koji se time bave. Procenili smo da treba napraviti jednu manju pauzu, bez obzira što smo krenuli sa prikupljanjem potpisa kada je u poseti bio prestolonaslednik 2. oktobra, na dan oslobođenja grada 1944, a ne 17. novembra što je bilo 1918. To je onako malo neobično”, objašnjava naš sagovornik.
“Dok smo živi radićemo na tome da grad ponese najlepše ime – Petrovgrad”
“Nismo žurili sa tom peticijom, jer insistiranje na referendumu kroz predavanje peticije bi podrazumevalo da smo mi svesni da su sve te informacije koje smo plasirali došle do ljudi koji treba da donesu odluku o nazivu grada. Mi nismo stali. Mi se nikada nećemo predati i mi ćemo dok smo živi raditi na tome da ovaj grad dobije najlepše moguće ime koje zaslužuje, a to je Petrovgrad. Ovo je jedini grad u Srbiji koji je nosio naziv kralja Petra. To je posebna čast za ovu sredinu i ove ljude. Banaćani su 1918. imali posebnu ulogu u procesu prisajedinjenja matici Srbiji. Time što osporavamo odluku ljudi koji su ginuli i žrtvovali mnogo toga da bi se grad zvao Petrovgrad, ogrešili smo se jako o njih”, kaže Jovanović.
Uskoro bi, prema najavama koje stižu iz Udruđenja “Petrovgrad, ovo pitanje trebalo ponovo da se pokrene.
“Peticija postoji, imamo skupljen određeni broj potpisa. Uskoro ćemo doneti odluku kojom ćemo dinamikom nastaviti dalje aktivnosti. Ne bismo da dođemo u situaciju da se raspiše referendum i da rizikujemo da on bude neuspešan. Pripremićemo se dobro i kada budemo procenili da postoji velika verovatnoća da se to pozitivno reši, onda ćemo preduzeti određene korake u skladu sa tim. Ovo je proces koji će trajati. Mi smo mislili da to može da se završi za godinu dana imajući u vidu kampanje i aktivnosti koje smo preduzimali. Ponavljam, mi ćemo vrlo brzo krenuti u neke nove inicijative. Ne bih sada mogao da pričam o njima zbog naših neistomišljenika. Ali, vrlo brzo će se svi uveriti da ćemo preduzimati značajane akcije kako bismo predočili ljudima zbog čega je važno da se gradu vrati naziv Petrovgrad”, zaključuje na kraju razgovora Budimir Jovanović, predsednik Udruženja “Petrovgrad”.