Miroslav Miki Babić je rođen u Kikindi, nakon čega je nekoliko godina živeo u Zrenjaninu u naseljima Ruža Šulman i Lesnina. Završio je srednju elektrotehničku i građevinsku školu „Nikola Tesla“, a zatim i Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“.
Poslednje četiri godine svog života proveo je u Beogradu radeći za jednu od firmi iz oblasti visoko tehnološke medicinske opreme.
– Trećeg marta prošle godine, završio je uspešno prvi radni dan u novoj firmi. Vraćajući se u stan sa devojkom, na njih je iz suprotne trake velikom brzinom naleteo automobil i udario u Mikijevu stranu kola. Od siline udarca preminuo je na licu mesta, priča jedan od njegovih brojnih drugara koji je zamolio da ostane anoniman.
.jpg)
Upravo njegovi drugari su ti koji su želeli da uspomenu na prijatelja sačuvaju na poseban način. NA godišnjicu smrti, u blizini zgrade u kojoj je živeo iscrtali su njegov lik.
– Miki je svojim načinom života ovo zaslužio, bio je retko dobra i plemenita osoba, koja je uvek brinula o nama svima, čovek za kojeg niko lošu reč ne može da kaže. Svima nama je zadao zadatak kako trebamo da živimo i razmišljamo, samim tim budemo bolji ljudi. S obzirom da je bio strastveni ribolovac, otud u štap i štuka na grafitu. Najviše je voleo da ide u lov na štuke, smuđeve…
Njegovi drugovi su se dogovorili da svake godine održavaju memorijalni turnir u pecanju. Prošle god je održan prvi. Sećanje na Miroslava Babića čuvaće Marko, Civa, Micko, Zera, Papi, Terza, Kumra, Uške, Marija, Deja, Deki, Peđa, Ljuba, Pozna, Radaković, Panta i ostalo društvo iz kraja i škole.
.gif)
.gif)
