Žene su u malom procentu u Srbiji vlasnice firmi ili nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Da bi se to promenilo održavaju se seminari, predavanja i obuke na kojima se ženama predstavljaju sve mogućnosti kako bi se one osamostalile i pokrenule sopstveni biznis. Ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim područjima bila je tema seminara održanog proteklog vikenda u Kaštelu. Na njemu su se čuli poražavajući podaci. Žene čine 49 procenata nezaposlenih u srednjem Banatu, a među njima najviše ima nekvalifikovane radne snage. Neretko zbog porodičnih problema ne mogu da se ekonomski osamostale.
Viorika Magda iz Ečke već osam godina ima svoj privatni biznis. On joj omogućava da radi ono što voli i da za to dobija novac.
“Imam registrovanu firmu za ručno tkanje i izradu suvenira koja spada u stare zanate “Etno suvenir”. Bavim se svim ručnim radovima. Tkanje na razboju, pustovanje vune, izrada suvenira, oslikavanje tikvi, sa girzom puno radim domaćim iz mlina… Početak je bio jako težak. Sve je bilo novo. Teško je snalaziti se u društvu. Sada, posle osam godina je mnogo lakše. Za pokretanje sopstvenog biznisa sam se odlučila jer mi se muž bavi poljoprivredom, uz to imam obaveze i u kući pa ne mogu da idem da radim, a volim kreativni rad. Moj savet ženama je da krenu širokogrudo da rade šta žele i da probaju. Možda nešto nikada nisu radile, ali to može da bude dobra motivacija i dobar početak da ostanu na selu i da rade ono što vole”, kaže Viorika Magda iz Ečke.
“Kada se registruješ kreće borba i boriš se za ono što radiš i voliš da radiš”
“Ja trenutno vodim knjige, kada samo pokretala posao to je bilo jeftinije nego da ste paušalac. Sada je mnogo više i teže, pa ću verovatno to da promenim. Dobijam od pokrajine sredstva za nabavku opreme i repromaterijala jednom godišnje ili u dve godine jednom i to puno pomaže naročito nama koji se bavimo ručnim radovima. To je mnogo sporije nego da se bavite nekom serijskom proizvodnjom i mnogo je manja količina proizvoda koje mi možemo da napravimo. Nikada se nisam pokajala što sam registrovala firmu. Razlika je ogromna zato što pre registracije je to više bio hobi bez obaveza. Kada se registruješ onda kreće borba i boriš se za ono što radiš i ono što voliš da radiš. Kao registrovano preduzeće mnogo lakše prodajem svoje proizvode. Plaćanje ide preko računa, naplata je sigurnija”, objašnjava naša sagovornica.
Upotrebni predmeti od kore drveta
Aleksandra Nedić se privatnim poslom bavi već 15 godina.
“Izrađujem predmete od kore drveta. Reč je o upotrebnim predmetima kao što su albumi, knjige za recepte, lampe… Radim i nakit od kore drveta. Pre ovoga sam imala preduzetničku radnju, neka druga delatnost je bila u pitanju, i kada se to zatvorilo, pošto sam se uvek bavila dizajnom, odlučila sam da to registrujem. Sama radim predmete. Plasman imam preko Turističke organizacije Zrenjanina, u suvenarnici su mi predmeti, radim i za muzeje u Novom Sadu i Beogradu, galerije… Najveći izazov za mene je restauracija nameštaja i to sad prevashodno radim. Predmeti od kore drveta su unikatni, nema šarenila, sve je u boji drveta. Pre petnaest godina su bili počeci, a sada je svaki predmet nov, dizajn je različit. Tu nema projekta, nego počenete da radite i tek na kraju vidite šta ste napravili i koliko ste kreativni bili. Bar je kod mene tako”, kaže Aleksandra Nedić, Handmade by A.
“Bio je malo problem u početku sa nabavkom materijala. Jer, ipak, drvo je specifična sirovina. Konkretno breza je bila najveći problem, od njenajlepši komadi izlaze, ali sve u svemu sve je došlo na svoje. Tačno ima gde se nabavlja. Ustvari, nekih velikih poteškoća i nema. Drago mi je što sam preduzetnik i što imam prostor i vreme da sama kreiram. Onaj ko se odluči da bude preduzetnik mora da bude spreman na odricanja. Treba novca za materijal, istina kod mene nije tako jer dosta toga nabavljam iz prirode. Ima i troškova, naravno. Ali, vreme je tu najveća stavka. Treba mnogo, mnogo rada, mnogo odricanja, pogotovo u početku. Bitno je da ima uspeha“, dodaje naša sagovornica.
Klub žena iz Belog Blata želi da se ekonomski osnaži kroz pokretanje plasteničke proizvodnje
Ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim sredinama je specifično. Često bez podrške najbliže porodice. Među ženama sa sela koje planiraju da se osnaže i da postanu preduzetnice su žene iz Kluba žena “Belo Blato”.
“Negujemo slovačka jela, slovačke, mađarske, bugarske, srpske kolače koje ujedinjujemo u zajedničku ponudu. Mi smo u jednom projektu “Jaka žana – snažno selo”. Jedini smo dobatnici donatorskog plastenika. Tu bismo želeli da se bavimo proizvodnjom jagoda i cveća. To bi nas dodatno zbližilo u našoj sredini i omogućilo bi nam da budemo samoodrživi tj. da se sami finansiramo. Žene bi se ekonomski osnažile, što zanči da bismo ostvarivale dobit. Mladi su jako zainteresovani za ovaj projekat i za hortikulturu i kuvanje džemova koji bi se kasnije plasirali koroz proizvodnju kolača, tako da bi se i oni uključili u rad. To je naš cilj”, objašnjava Anuška Šimon, predsednica Kluba žena “Belo Blato”.
“Za sada nismo registrovani kao preduzeće, samo kao udruženje. Svi proizvodi koje pravimo uključeni su u turističku ponudu Belog Blata. U njih odmah uvršatavamo i zahteve turista. Želimo da sve bude domaće. U našem udruženju smo prošli i organsku proizvodnju. Imamo troje proizvođača organskih proizvoda. Još nismo stigli do registracije, ali verujem da ćemo vremenom taj krug zatvoriti kako bi ponuda bila još bogatija i sertifikovana. Mislim da na tržištu možemo da se probijemo. Kroz registraciju preduzeća na ekonomsko osnaživanje i zaposlenje moglo bi da računa 12 žena sigurno. One bi bile uključene u poslove od proizvodnje do plasiranja proizvoda”, dodaje naša sagovornica.
Na evidenciji NSZ najviše ima nekvalifikovanih žena
Na skupu su se mogli čuti precizni podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o broju, strukturi, starosti nezaposlenih žena koje se nalaze na evidenciji ove službe.
“Krajem septembra na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje filijale Zrenjanin nalazilo se 9.173 nezaposlenih lica. Od tog broja žene čine 48,9 posto tj. 4.485. Prema godinama na evidenciji NSZ najviše je žena između 55 i 59 godina života. Prema stepenu stručne spreme najviše je u prvom stepenu nezaposlenih žena 2.008, zatim slede žene sa srednjom stručnom spremom 1.147. Što se tiče trajanja nezaposlenosti, najviše žena koje čekaju zaposlenje su na evidenciji do 3 meseca 797 njih, a zatim slede žene koje su na evidenciji između 3 i 5 godina 580. Procenat ženske nekvalifikovane snage u odnosu na ukupan broj žena na evidenciji je oko 46 posto” ističe Tatjana Mijatović, direktor filijale Zrenjanin Nacionalne službe za zapošljavanje
“Ako bismo gledali po opštinama u srednjem Banatu najviše nezaposlenih žena na evidenciji NSZ je iz Zrenjanina – 2.177, slede Žitište 598, Sečanj 566, Nova Crnja 525 i Novi Bečej 519. Ako bismo gledali po zanimanjima najviše na evidenciji imamo žena koje su završile srednju stručnu spremu i to poljoprivredne struke, trgovačke, ekonomske, hemijske, obrazovne i medicinske struke”, dodaje naša sagovornica.
Žene su teže zapošljiva kategorija lica
Ova institucija nema posebne programe namenjene isključivo nezaposlenim ženama, ali su one svrstane u kategoriju teže zapošljivih lica.
“Što se tiče programa zapošljavanja NSZ svake godine raspisuje javne pozive. Ove godine je bilo 12 javnih poziva. Ni jedan od javnih poziva se ne odnosi isključivo na žene, ali su žene u prioritetu u grupi teže zapošljivih lica. Obuke za preduzetništvo je u 2018. godini prošlo 248 lica, od kojih 122 žene. Od te 122 žene koje su prošle obuku, njih 78 je otpočelo sopstveni biznis. U 2019. situacija je nešto malo lošija kada su žene u pitanju. Obuku su prošle 42 žene, a njih 20 se opredelilo za pokretanje sopstvenog biznisa. Što se tiče ostalih obuka, pošto imamo najviše nekvalifikovanih žena na evideciji, one se upućuje na motivacionu obuku”, objašnjava Mijatović.
Nezaposleni moraju da dobiju tačne informacije od NSZ
Kada se odluče da se prijave na evidenciju NSZ nezaposleni moraju prvo da dobiju adekvatne i korisne informacije.
“Obično kada dođu u našu službu kažu da žele nešto da otvore i pitaju da li imaju neke privilegije zbog toga što su žene. Mi ne možemo da sprovodimo pozitivnu diskriminaciju, ali u praksi se to radi, jer su žene izdvojena kategorija kao teže zapošljiva lica po strateškom planu. Trudimo se nekim mehanizmima im pomognemo. Ne čekamo samo konkurse, jer, recimo, sada za samozapošljavanje tj. otvaranje sopstvene delatnosti nema apliciranja. Taj konkurs je istekao u martu. Ima za neke teže zapošljive grupe, kao što su osobe sa invaliditetom. Ali, to se ne odnosi na žene. Kada evidentičar prijavi lice šalje ga kod tzv. savetnika. Kod žena ne samo u ruralnim sredinama, već i u gradovima frizeri i tekstlna struka postaju ponovo sve zanimljivije. I za ta zanimanja nove ljude moramo da navedemo na neke dodatne obuke”, objašnjava Mikloš Čordaš, savetnik u filijali Zrenjanin Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Na žalost, najviše nezaposlenih žena ima sa nižom stručnom spremom, čak i bez osnovne škole. Ne možemo mi žene od 50 i više godina da uputimo da završi osnovnu školu, jer one to neće. Ali i taj mehanizam postoji ako je potrebno i to mogu da urade. Ponekad recimo ne možeš da budeš frizer, ako nisi osposobljen za frizera. Ako završe motivacionu obuku žene će znati više i o drugim stvarima koje se dešavaju oko NSZ. Tehnički šta možemo, šta ne možemo, zašto su na evidenciji… Često lica nisu svesna da za zdravstveno osiguranje nije potrebno uverenje NSZ. Mnogi to ne znaju i zamislite kad dođe neko iz Perleza ili Knićanina u Zrenjanin i kaže da mu traže uverenje sa NSZ, a ustvari oni to uopšte ne traže, nego nisu dobro razumeli”, objašnjava naš sagovornik.
Da bi se apliciralo za sredstva za pokretanje posla mora da se prođe obuka u preduzetničkom centru
Obuke za samozapošljavanje se održavaju tokom godine, kako bi kandidati bili spremni kada se raspiše konkurs za dodelu bespovratnih sredstava.
“Lica mogu da se prijave za te obuke u preduzetnički centar. Koleginica to evidentira pa će ih zvati kada bude aktuelna ta grupa. Uslov za dobijanje sredstava za samozapošljavanje je da je lice na evidenciji NSZ, da se redovno javlja i da završi obuku u preduzetničkom centru. Tek onda može da aplicira za sredstva kada se raspiše konkurs. Ljudi često ni to ne razumeju. To treba objasniti ljudima da ne dođe do nesporazuma. U okviru tih obuka mi često zovemo i neke goste za određene teme kao što je recimo zaštita prava žena, zapošljavanje žena”, kaže Čordaš.
“Dešava se, recimo, da žena dođe sa mužem u filijalu i da je muž ljut i kaže “ vi ste rekli da delite pare, dobili su drugi, a mi nismo dobili”. Onda ih j pitam “da li supruga zna da treba da prođe obuku u preduzetničkom centru?” A muž kaže “ne, niko nam nije rekao”. Znači žena nije informisana i sad su oni ljuti na sve, jer su već lokal rezervisali, napravili su plan, a nisu dobili novac na koji su računali. Postoje i problemi u okviru porodice da muž ne da ženi da radi, da prigovara, da se meša u život žene. Po mom ličnom mišljenju žene su danas emancipovanije i traže slobodu. Često se pokazalo da su čak i sposobnije od muškaraca kada je reč o organizaciji. Ta samostalna delatnost je ustvari da žena sama radi, a ne da joj se neko meša”, dodaje naš sagovornik.
Na obukama žene često otkriju čime bi mogle da se bave, a što im nije padalo na pamet
Kada dođu na obuku žene moraju da budu spremne da to traje nekoliko dana.
“Često se vidi na početku obuke da je žena nervozna. Da gleda na sat, pita koliko treba da se zadrži tu. Ima problema sa prisustvom, zove je muž telefonom i pita je gde je, šta radi, kada će da dođe kući ili je recimo dete bolesno. Prvo što mi radimo na obukama informišemo ljude zašto su došli na obuku, da li su na pravom mestu… Često kažu žene da su tu poslate i da moraju tu da budu. Mi im objašnjavamo zašto treba da prisustvuju obuci, šta ta obuka za njih znači, šta mogu da izvuku kao korist za sebe i zašto ne moraju da budu na evidenciji NSZ. Onda tek pričamo o tome da li žele da otvore samostalu delatnost”, kaže Čordaš.
“Na tim obukama kreće komunikacija, upoznavanje, priča… Tu se ljudi otvaraju i ispričaju neke stvari o sebi, šta znaju, a šta ne znaju da rade. I to je interesantno jer ima dosta žena koje tu otkriju čime bi mogle da se bave, jer čuju neku drugu ženu kako priča o svojim sposobnostima, pa onda i one same kažu i ja to znam da radim. Dolazi do kontakata među ženama. Postoje različita udruženja koja na tim obukama mogu da pronađu ljude da rade sa njima”, dodaje naš sagovornik.
Ekonomsko osnaživanje žena je bitno kako bi one raspolagale vremenom i novcem onako kako žele
Da je ekonomsko osnaživanje žena posebno u ruralnim krajevima važno ističu i organizatori seminara.
“Na današnjem skupu ženama su predočene mogućnosti za ekonomsko osnaživanje. Svaka od tih žena ima neki hobi koji može da pretoči u neko poslovanje kojim bi doprinela porodičnom budžetu. Pričali smo o načinima na koji žene mogu da dođu do sredstava za pokretanje sopstvenog biznisa i kako se mogu udružiti i osnivati zadruge. Kada je o ekonomskom osnaživanju žena reč, pogotovo na selu situacija je vrlo loša. Žene uglavnom rade, ali vrlo malo su one nosioci poslovanja. Vrlo je bitno osnažiti žene kako bi one imale svoj dinar da bi mogle da funkcionišu i da ne moraju da budu zavisne ni od koga. Da raspolažu svojim vremenom i svojim novcem onako kako njima najviše odgovara. Na žalost, u ruralnim sredinama to je još uvek na vrlo kritičnom nivou”, kaže Aleksandra Pantić Hrubik, predsednica Udruženja građana slovački kulturni turistički informativni centar.
“Imali smo dva primera dobre prakse. Žene koje su pokrenule svoja poslovanja iz nekih njihovih hobija. One sada posluju i imaju svoj prihod. Trenutno su se najbolje pokazali kolačarstvo, izrada suvenira i sada je aktuelna zimnica. Prave se sokovi od paradajza, stavlja se zimnica… Sve žene bi mogle da se registruju za to. Da preko NSZ prođu obuku, napišu biznis plan i pokrenu svoj posao. Najbolje bi bilo da se ljudi udruže u zadruge i da pokrenu sopstveni biznis”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
Podaci pokazuju da je prisutan izuzetno veliki rodni jaz kada je u pitanju pokretanje posla ili rukovođenje firmom. U Evropskoj uniji žene su nosioci funkcija u privredi samo u 31 odsto slučajeva. U Srbiji je ova statistika još nepovoljnija. Takođe, postoje podaci i da žene podnose tri puta veći teret kroz različite aktivnosti kojima se dodaje i neplaćeni rad kod kuće.
.gif)
.gif)
