Učenici škole "Uroš Predić" otkrivaju pravi recept za slavski kolač

Period od kraja jeseni pa do proleća je deo u godini u kojem pravoslavni vernici najčešće slave krsnu slavu. Ni jedna slava ne može da se zamisli bez ikone, osveštane vode, sveće, žita, ručka i slavskog kolača. Bilo da je mrsna ili posna slava slavski kolač mora da se pravi od hlebnog, posnog testa. Šta predstavlja slavski kolač i kako se pravilno pravi proveravali smo na radionici u HPTŠ “Uroš Predić” na kojoj su bili objedinjeni predmeti verska nastava i pekarstvo.

Najveći deo pravoslavnih vernika u ovo doba godine proslavlja sveca zaštitnika. Da bi se obeležila slava potrebno je pripremiti sve što čini jednu slavu. Jedna od najvažnijih stvari jeste slavski kolač. Upravo je priprema slavskog kolača bila tema radionice u HPTŠ „Uroš Predić“, a u okviru predmeta verska nastava i pekarstvo.

„Svi đaci koji idu na veronauku, a koji su drugog profila pokazali su veliko intaresovanje za ovu radionicu na kojoj smo govorili o pravilnom mešenju slavskog kolača. Da đaci kod kuće svojim majkama, bakama kažu i pokažu kako se pravi slavski kolač. Sve one imaju svoje tradicionalne recepture, ali dešava se da one, na primer, jajima mažu slavski kolač, stavljaju suvo grožđe u testo ili neke druge primese. Ti dodaci su počeli u novije vreme da se dodaju. Izvorna receptura jeste da se umesi kvasno, hlebno testo u kojem nema jaja, margarina, drugih dodataka. Ovaj hleb je beskrvna žrtva koju mi prinosimo u slavu i čast sveca kojeg proslavljamo toga dana. Taj hleb treba da bude od kvasnog posnog testa, bez obzira da li je slava mrsna ili posna“, objašnjava protonamesnik Želimir Jovanović, veroučitelj u HPTŠ „Uroš Predić“.

Slavski kolač i simboli koji bi trebalo da se nađu na njemu

„Na tom hlebu treba da budu simboli koji označavaju ono u šta mi verujemo. To su krst, koji je simbol naše vere, na kome je Hrist razapet i simbol pobede života nad smrću. Naše bake, majke su očuvale tradiciju pa od testa prave kuglice i ređaju ih kao grozd. On simbolizuje vino koje mi koristimo za pričešće. Neke domaćice prave goluba, on simbolizuje duha svetoga. Imamo pečat Isus Hristos car slave, pobednik. Imamo simbole koji označavaju plodnost, berićet. Neko pravi klas, simbol žita, hleba… Sve to ima zadatak da nas usmeri i da nam pokaže da je hleb svetinja koju treba da poštujemo i da je to svetinja koja je izvor života“, dodaje naš sagovornik.

Slavski kolač se pravi od osveštane vode

Ukoliko se desi da vernici donesu na osveštenje kolač koji je premazan jajima ili u sebi sadrži neke dodatke koje, po pravilu ne bi trebalo, sveštenici su tu da im objasne zašto to nije u skladu sa verom.

„Ako sveštenik ima pozitivnu akciju, onda je i reakcija pozitivna. Ako lepim rečima objasnite zašto nešto treba na određeni način da se radi, onda vernici i te kako to lepo prihvate. Mi živimo u vremenu kada domaćice vladaju internetom i tu nalaze razne recepte. Hleb koji je obredni, za rezanje u hramu, za blagoslov treba da bude običan od hlebnog testa. Znamo da je na veliki četvrtak Hristos hleb blagoslovio kao telo Hristovo, a vino kao krv gospodnju. Zbog toga s velikim poštovanjem treba prići mešenju slavskog kolača“, kaže protonamesnik Jovanović.

„Treba istaći da se slavski kolač mesi od osveštane vodice koju sveštenik nekoliko dana pre slave osvešatava. Domaćica pre samog mešenja hleba treba da se prekrsti, da očita očenaš i da počne da pravi slavski kolač sa poštovanjem prema svom sveitetlju koji je cele godine i celoga života čuva. Ona na taj način želi da mu se zahvali i da mu prinese tu žrtvu u znak zahvalnosti za sve što ima i što joj je Bog dao. Na žalost, sada smo u situaciji da ljudi žive u zgradama i nemaju mogućnost i ne znaju slavski kolač da ispeku. Veronauka ustvari za to i služi da objasni deci da ako i kupuju kolač, kakav treba da kupe. Bog vrednuje ono što je u našem srcu i što ono prinosimo s radošću, ljubavlju i poštovanjem prema njemu. I to je ono što je važno“, dodaje naš sagovornik.

Sirovine za slavski kolač: brašno, voda, so, kvasac i šećer

Pravi slavski kolač se pravi veoma jednostavno, kažu stručnjaci.

„Za pripremu slavskog kolča koriste se osnovene sirovine. To su pšenično brašno, voda, so, kvasac. Dodajemo i malo šećera da pomognemo kvascu. Sve zavisi od toga na kojem se delu naše zemlje nalazimo. Postoje različite procedure. Neki još dodaju i margarin, ulje, mast, jaja, mleko. To rade kada je mrsna slava. Postupak pripreme slavskog kolača je jednostavan. Najpre teba da se podesi temperatura sirovina. One moraju da budu na sobnoj temperaturi, da dostignu nekih 20 stepeni. Najčešće se slavski kolač pravi od kilograma brašna. Testo treba da bude odrađeno sa voljom i mora da odmara. Zatim sledi formiranje testa i ukrašavanje. Nakon toga kolač opet mora da odmori. I tek onda se peče“, objašnjava Hilda Molnar, profesor praktične nastave i prehrambenih tehnoloških predmeta.

„Da bi se napravio kolač potrebno je tri sata. Ne može brzo to da se radi. Nekada su domaćice najčešće slavski kolač radile rano ujutru da kada ukućani ustanu slavski kolač bude već gotov i spreman da se nosi u crkvu da se osvešta. Na kilogram brašna ide pola mere tečnosti tj. od pola litre do 600 mililitara vode. Na to ide kockica kvasca što je oko 40 grama. Soli ide 1,5 do 2 posto, što je na kilogram brašna 15-ak grama soli. Dodajemo malo šećera. Uvek idemo na varijantu da to bude malo više šećera od soli, što je 20-ak grama. Slavski kolač se pravi da je okrugao. Ima domaćica koje prave klasičnu pogaču koju dele sa dva gajtana od testa na četiri dela. I na njih stavljaju određene simbole. Kolač može da se ukrašava i sa pletenicama od hleba. Slavski kolač može da bude napravljen i od ružica…“, dodaje naša sagovornica.

Iskustvo više u pravljenju slavskog kolača

Učenici pozdravljaju ideju da se praktično radi i da se spajaju različiti časovi.

„Do sada nisam pravila slavski kolač, samo sam gledala kako se to radi. Znam da se koriste so, brašno, osveštana voda, kvasac, šećer… Kod kuće slavski kolač pravi baka. Ovakve radionice mnogo znače kako bismo i sami naučili nove stvari“, objašnjava Ana Munćan, učenica prvog razreda, smer zaštita životne sredine.

„Ja sam već mesio slavski kolač. Meni je to jako zanimljivo. Vrlo je slično hemiji. Nisam toliko sturčan u pravljenju kolača, kao što sam u hemiji, ali potrudiću se da se i tu popravim. Gledao sam kako moja baka pravi kolač i svake godine sam joj pomagao. Mislim da će mi ovo iskustvo biti vrlo korisno i da ću u narednom periodu praviti slavski kolač“, objašnjava Viktor Mučaj, učenik trećeg razreda smer tehničar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju.

Povezivanje znanja iz različitih predmeta je trend kojem se poslednjih godina teži.

„Vreme je slava, bogatih trpeza i slavskih kolača. Neguju se tradicionalne, porodične i hrišćanske vrednosti. Razvoj međupredmetnih kompetencija u poslednje vreme ima akcenat u obrazovanju, pa tako i u našoj školi. Otuda u našoj školi radionica koja spaja versku nastavu i praktičnu nastavu iz pekarstva sa idejom da se iz različitih aspekata afirmišu pekarske veštine u proizvodnji onoga što ide na trpezu za slavu. A sve to je uvijeno u kontekst hrišćanskih i pravoslavnih vrednosti. Uvek je dobro kada se neka tema sagledava iz više različitih uglova i aspekata. Mislim da je realizacija ovakvog časa bila baš na tom pragu“, objašnajva Jugoslav Bogdanović, direktor HPTŠ „Uroš Predić“.