I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Da li je moguće hraniti se zdravo sa današnjim tempom života?

Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola “Uroš Predić” se organizacijom nedelje zdrave hrane pridružila ostalim institucijama koje promovišu zdrav način ishrane. U ovoj školi se obrazuju budući pekari, mesari, mlekari, tekstilci, zaštitari životne sredine što ih čini pravom adresom za traženje odgovora na pitanje da li je u današnje vreme moguće hraniti se zdravo.

Škola „Uroš Predić“, pridružila se obeležavanju Svetskog dana zdrave hrane na taj način što je Tim za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva organizovao tematsku nedelju pod nazivom „Zdrava hrana“.

PerSu marketi

„S obzirom na činjenicu da živimo u vreme brzog života i brze hrane, veliki broj nastavnika naše škole odlučio je da se uključi i kroz različite aktivnosti na svojim časovima u toku ove nedelje (organizujući predavanja, radionice, izložbe učeničkih radova i postavke zdrave hrane) ukaže deci na važnost pravilne ishrane. Ona je najbitniji faktor za zdravlje svakog čoveka. Danas, 17. oktobra, tokom velikog odmora, organizovani su promocija i konzumiranje zdrave hrane. Bitno je naglasiti da su nedelji „Zdrave hrane“ učestvovali učenici iz sva tri područja rada. U izradi zdrave hrane najviše su doprineli pekari, koji su poslužili svoje zdrave proizvode. Modelari odeće su predstavili svoje likovne radove, ali i vezove na kojima se nalazila zdrava hrana. Farmaceuti su na predavanju govorili o lekovitosti različitog bilja koje se koristi u ishrani“, navodi Tatjana Makivić, profesor srpskog jezika i književnosti i predsednik Tima za razvoj međupredmetnih kompetencija i preduzetništva.

Ukoliko to želimo, možemo da se hranimo zdravo

Učenici Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole veruju da je i pored brojnih obaveza i mesta koja nude brzu hranu moguće hraniti se zdravo.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„U današnje vreme je moguće hraniti se zdravo. Odlučio sam se da se školujem za pekara zato što mi se to sviđa. Zdrava hrana podrazumeva da se jedu peciva od integralnog brašna. Da se unose voće i povrće. Može da se jede i nešto drugo, ali u umerenim količinama. Znači i pored fast fudova postoji način da se hranimo zdravo. Neka deca vode računa o tome šta jedu, neka ne. Svako može od kuće da ponese nešto zdravo da pojede. Ako ništa drugo jabuku, bananu. Ja ne donosim užinu. U školskoj pekari imamo zdrave proizvode“, kaže Vukašin Filipov, učenik drugog razreda pekarskog smera.

„Mislim da je moguće da se u današnje vreme hranimo zdravo. Ja obično uzmem krastavac, paradajz i pravim salatu. Za užinu ponekad jedem jabuku, narandžu. Idem ponekad i u pekaru. Ishrana svakako mora da bude izbalansirana. Može da se jede i ono što nije zdravo, ali mora o tome da se vodi računa“, objašnjava Danijel Pandurov, učenik prvog razreda smer mesar.

Kako se pripremaju zdravi proizvodi?

Profesori hemijsko-prehrambene i tekstilne škole u Zrenjaninu se trude da učenike edukuju o tome šta je zdrava hrana i kako se ona priprema.

„Danas je moguće hraniti se koliko toliko zdravo, s obzirom na to da je danas sve zagađenije nego što je bilo pre 20-30 i više godina. Govorim i o vazduhu i vodi i zemljištu. Ipak je moguće uticati na to da ishrana bude što zdravija. Zdravija ishrana zahteva i energiju i vreme, jer su takvi proizvodi manje prisutni na tržištu. Proizvodi danas uglavnom sadrže konzervanse, aditive koji smanjuju njihovu zdravstvenu notu. Kada proizvodimo testa insistiramo da se ide na čiste sirovine. Ne dodajemo nikakve aditive. Ne idemo na trajnost. Neka sutra hleb bude i tvrd, suv, mrvljiv, ali znamo da je bolji nego neki gde su dodati aditivi“, kaže Tatjana Vojinov Kojić, diplomirani inženjer tehnologije i profesor predmetne nastave iz prehrambenih tehnologija.

„Đaci vole da prave hleb i vole da ga nose kući. Vidim da njihove porodice obožavaju da jedu hleb koji su oni pravili. Možda on u tom trenutku i nije najbolje ispao, ali budući da znaju koje su sirovine korišćene i da su to njihova deca radila oni to vole. Naši pekari vole ovo zanimanje. Deo dece upisuje ovu školu zato što to voli, a  deo zato što to mora. U početku ima onih koji nisu oduševljeni ovim obrazovnim profilom, ali ga vremenom zavole. Čak imamo i đake koji ostaju po ceo dan u školi. I u prepodnevnoj i u popodnevnoj smeni su u pekari i rade“, dodaje naša sagovornica.

Ukoliko želite da se hranite zdravo koristite integralno brašno

Tokom školovanja učenici uče da prave sve pekarske proizvode.

„U prvoj godini uče tehnike rada zamesa, fermentacije, pečenja. U drugoj godini rade sve vrste hlebova, a u trećoj prave kolače i peciva. Kada završe školu znaju da rade ceo pekarski asortiman. Deca najviše vole da rade peciva. Vole da eksperimentišu. Rade na istraživačkom radu, pa pronalaze recepte i različite načine izrade testa. Za kratko vreme oni nauče veštine proizvodnje i pravljenja svih proizvoda iz pekarskog asortimana. Tako da posle tri godine školovanja i nekoliko godina rada u pekarama stiču toliko veliko iskustvo da uz malo mašte mogu da otvore svoju proizvodnju koja će biti karakteristična sa određenim proizvodom. Za nekoliko godina mogu da postanu sami svoje gazde. Ja im to prezentujem tako da oni mogu da postave sebi neki cilj. Jer su danas, manje-više, deca bez cilja. Pogotovo deca koja ne nameravaju da studiraju. Oni malo lutaju, pa im je potrebno napraviti neku zvezdu vodilju“, objašnajva Vojinov Kojić.

„Jedan zdrav hleb mora da bude napravljen od dobrog brašna. Ja preporučujem tamnija brašna tj. brašna sa većim udelom omotača žitarica. Integralna brašna povećavaju nutritivnu vrednost hrane, a smanjuju energetsku vrednost. Svakako je bolje da povećamo unos vitamina, enzima, mineralnih materija u organizam. Takođe, u zdrav hleb idu još voda, so i kvasac. Nikako aditivi. Umesto kvasca mogu da se koriste soda bikarbona ili prašak za pecivo kao sredstva za podizanje testa. Uvek sam više za to da se pecivo radi od integralnog brašna uz dodatak maslinovog ulja, maslina, belog luka, sireva koji pojačavaju nutritivnu vrednost proizvoda. I svakako ishrana mora da bude izbalansirana, što znači da se mora voditi računa o količini unosa hleba i peciva“, dodaje naša sagovornica.

I kroz likovno je moguće učiti o zdravoj ishrani

Osim prilikom pripreme hrane, učenici ove srednje škole su i tokom ostalih časova ove nedelje učili o tome šta znači zdravo se hraniti.

„Za sve predmete koje predajem sam planirala da obeležimo ovu nedelju. Ja sam deo Tima za međupredmetne kompetencije, pa smo to predvideli još u septembru. Profesori koji su našli inspiraciju za obeležavanje ove nedelje su to radili na svojim časovima. Ja sam, kažem, radila to u okviru svih predmeta koje predajem. U ponedeljak smo imali likovnu kulturu i učenici, kojima sam ja razredna, su doneli od kuće zdravu hranu, začinsko bilje i napravili smo u holu postavku mrtve prirode. Danas imamo crtanje i slikanje i u okviru ovog predmeta učenici crtaju detalje mrtve prirode koju smo postavili. U okviru predmeta estetsko oblikovanje učenici su dizajnirali promotivni materijal za ovu nedelju. Neko je radio rukom, a neko je pravio grafički dizajn”, kaže Dušanka Đorđević, profesor likovne kulture i još nekoliko umetničkih predmeta.

“Četvrti razred je u okviru izbornog predmeta bojenje i štampanje unikatnog tekstila radio na parčetu tkanine nešto što bi bio dizajn za izradu majice. Likovnu kulturu imaju i učenici trogodišnjih smerova – pekari, mlekari i mesari. Oni su učestvovali u aranžiranju hrane. Tu smo zajedno aranžirali sve te proizvode koje su napravili. Na taj način smo ih činili još primaljivijim za konzumaciju. Vidimo da je tu nepregledno bogatstvo zdrave hrane koju imamo. Danas je dan kada se i konzumira to što su đaci pripremili, tako da su sva čula, i mirisa i ukusa i vida, aktivirana“, dodaje naša sagovornica.

Zdrave životne navike vode zdravoj ishrani

O zdravoj hrani, ali i zdravim navikama u životu u školi se uči tokom cele godine.

„Nije nikada, a naročito danas, lako naučiti decu da se zdravo hrane. Ali, svakako da treba tome težiti. To je misija škole, profesora. Jeste danas povod nedelja zdrave hrane, ali to treba gledati u širem kontekstu. U pitanju su zdrave navike, zdrav odnos prema životu, prirodi, prema drugim ljudima, zdrave ambicije… Neke osobine koje poseduju univerzalnu vrednost kao što je čovekoljublje, negovanje kulturne baštine, te smo u tom smislu mi dobro mesto za promociju istinskih vrednosti. Mi smo i prehrambena škola, ali smo i škola koja školuje zaštitare životne sredine. Imamo i tekstilnu struku. Ako kroz lepotu crtanja, slikanja, modeliranja, dizajniranja sagledamo ovu temu, onda možemo da kažemo da smo dobra škola“, kaže Jugoslav Bogdanović, direktor Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić“.

Jugoslav Bogdanović

„Mi danas imamo posla sa milenijalcima. To je generacija koja je drugačija od nas. Čini mi se sve više, a imam životno i radno iskustvo, da se kao društvo nismo ni blizu dovoljno prilagodili njihovom nekom životnom modelu razmišljanja, ponašanja i vrednovanja. U meri u kojoj više pokušavamo da im se prilagodimo, ne bežeći od vrednosti koje smo sami utemeljili, u toj meri možemo da ih podržimo da budu pametni, zdravi, stabilni i sutra nosioci života u svojim sredinama“, dodaje naš sagovornik.

Učenici obožavaju praktičan rad

Direktor HPTŠ u Zrenjaninu kaže da đaci rado upisuju obrazovne profile koji postoje u ovoj školi.

„Đaci jesu zainteresovani za našu školu, jer shvataju da će im kada dođu ovde biti dobro. Da neće biti suvoparno i ex katedra pristupa. Da će imati dosta prakse u okviru obrazovnih profila za koje su se opredelili. Praksu ne stiču samo u školi i u školskim radionicama – pekari, mlekari, mesari, već mi imamo dosta socijlanih partnera. Lepeza naših partnera, kompanija sa kojima sarađujemo je zaista široka i deca tamo rade praksu. Brzo shvataju da im je ovde mnogo lepše nego što su u početku i mislili i što su mogli da shvate iz savetovanja sa svojim najbližima“, kaže Bogdanović.

U okviru nedelje zdrave hrane učenici i profesori HPTŠ „Uroš Predić“ imali su priliku da probaju integralni hleb, integralne lepinje, pogačice, pločice, bruskete. Ali i namaze od bundeve, heljde, susama… Uz to, bilo je i svežeg grožđa, jabuka, smokvi…

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh