“Slatki dan” u Belom Blatu: Kitnikez, damen kapric, štrudle, rolati, ružice, šam rolne...

Čini se da su moderni kolači poput čizkejka, torti, mafina, možda i neopravdano, na trpezi zamenili starinske kolače koje su naše bake nekada pravile. Ovih slatkiša sve je manje u ponudi čak i po starim poslastičarnicama… Tako da se kitnikez, damen kapric, štrudle, krofne, šam rolne mogu probati uglavnom na manifestacijama koje imaju za cilj da sačuvaju tradiciju i stare običaje od zaborava. Jedna od njih je svakako i “Slatki dan” koja je proteklog vikenda 12. put održana u Belom Blatu.

Nedeljno jutro u Banatu nije obećavalo lepo vreme. Kiša i vetar pretili su da dovedu u pitanje uspešno održavanje manifestacije “Slatki dan” u Belom Blatu. Međutim, čini se da ni vreme nije odolelo slakišima, pa se do početka manifestacije nebo nad ovim selom razvedrilo. Trud domaćica koje su spremale kolače se isplatio.

“Svi takmičari su došli jako lepo opremljeni. I kada je reč o uređenju štanda i kada je reč o kolačima. Naš cilj jeste da se na manifestaciji „Slatki dan“ okupe ljudi iz različitih sredina i da prikažu sve vrste kolača koje prave. Tako da se tu mogu videti i mađarski i slovački i romski i srpski i bugarski kolači. Pravilo je da se pronađu kolači koji se prave po najstarijem receptu, zatim oni koji su najkreativnije napravljeni, a ocenjuje se i najlepši štand. Žiri je neutralan. Članovi i ne znaju koji su čiji kolači, jer deca donose uzorke. Na ovaj 12. Slatki dan ekipe su došle iz Mužlje, Bečeja, Kisača, Hajdučice, Kikinde, Titela, Aradca, Botoša, Ečke, Rumenke…“, kaže Anuška Šimon, predsednica Kluba žena Belo Blato.

Deca promoteri manifestacije „Slatki dan“

Celokupno stanovništvo Belog Blata na određeni način podržava manifestacije u selu.

“Sve aktivnosti koje se organizuju u selu su zajedničke. Imamo dobru energiju i želimo da selo opstane, što je i cilj svih manifestacija. A opstanak je moguć jedino ako se udružujemo. Manifestacija „Slatki dan“ ovoga puta je okupila 20-ak takmičarskih ekipa. Verujemo da je „Slatki dan“ značajan utoliko što čuva i što će očuvati tradiciju kolačarstva i svih recepata koji su pomalo skrajnuti, a koji su dobri i potiču iz davnina. Najvažnije je što su ovde danas sa nama i deca. Slatko je slatko. Pa čak i mi stariji ne možemo da odolimo slatkišima, a kamoli deca. Ova manifestacija je na neki način i namenjena deci. Deca su promoteri manifestacije i to je važno. Tamo gde su deca vesela, tamo sredina opstaje“, kaže Milan Nedeljkov, direktor osnovne škole u Belom Blatu.

U Belom Blatu se mnogi osećaju kao kod kuće

Učesnici manifestacije „Slatki dan“ kažu da se rado odazivaju pozivu organizatrora.

„Mi smo poljoprivredno gazdinstvo. Bavimo se proizvodnjom organskog povrća i proizvodnjom kolača. Za danas smo spremili štrudle sa makom i orasima, kiflice sa margarinom, rolat od obladni, kozačke kape, grilijaš oblande, kitnikez… Imamo i ziminicu – ajvar, šarenu salatu, filete paprike, lovačku salatu, cveklu, krastavce punjene ljutom paprikom… Tu je i sirup od cvekle, limuna i šargarepe koji je jako dobar za imunitet. Na manifestaciji „Slatki dan“ smo redovni učesnici. Ovde smo do sada dobili i drugu nagradu za kitnikez. Ali, ove godine je ova poslastica još bolja, jer smo i orase ubacili. Kitnikez se pravi od dunje i šećera. Odnos je jedan prema jedan. To se jako dugo kuva. Kada se skuva, izlije u kalup, ohladi i osuši ovaj slatkiš može da stoji i godinu dana. Cene naših poslastica se kreću od 30 dinara, pa na gore“, objašnjava Smiljana Mraković iz Kikinde.

“Mi smo doneli naše trutule, breskve, ukiselo sa jabukama i makom, kiflice, lenju pitu… A imamo i rakije. Mi Arađani smo poznati po rakiji i vinu. Znači, svega po malo ima. Nama je važno da učestvujemo, a nagrada ako dođe dobro je došla. Mi smo ovde od prvog dana. Dobijali smo nagrade, ali, kažem, nama to nije primarno. Dolazimo da se družimo i da nam bude lepo. Mi se ovde osećamo kao kod kuće“, kaže Radislava Petraš iz Udruženja penzionera iz Aradca.

Štrudle dominirale manifestacijom „Slatki dan“

U Belo Blato su došli i gosti iz Bačke.

„Ovo mi je drugi put da sam na manifestaciji „Slatki dan“. Za danas smo spremili štrudle sa makom i orasima, slatkim sirom, višnjama i rogačem. Imamo sitne kolače, likere, džemove, slatka, ajvar… Kilogram štrudli i sitnih kolača je 700 dinara. Likeri su 500 dinara, sirupi 300. Do sada nisam ovde osvojila ni jednu nagradu, ali nada uvek postoji“, objašnjava Davorka Dudetić iz Rumenke.

„I meni je ovo druga godina kako učestvujem na manifestaciji. Prošle godine sam dobila prvu nagradu za štrudlu sa rogačem. Ove godine predajem pun tanjir kolača, ali moj favorit su šam rolne. Imam i salarice. Lepo je dobiti nagradu, ali to nije jedini cilj učestvovanja. Ja se ovde jako lepo osećam. Kao kod kuće. Šam rolne su 50 dinara, salarice su tri za sto dinara. Sitni kolači koštaju 400 grama 250 dinara. Štrudle su 700 dinara kilogram. Ovo nisu sremačke, već mađarske štrudle. One se rade na hladnom. Tanje su, masivnije i duže mogu da stoje“, otkriva tajnu Aranka Bači iz Rumenke.

„Dolazimo od osnivanja manifestacije „Slatki dan“ zato što se družimo sa ženama iz Belog Blata. One dolaze kod nas prvog vikenda septembra na Sarmijadu. Osvajali smo ovde nagrade za starinske kolače. Danas se takmičimo sa kiflicama sa orasima, makom i šargarepom. Inače, u ponudi imamo i 13-14 vrsta kolača. Ovo smo pravile nas tri članice. Obično petkom uveče ispečemo piškote, a subotom uveče, da bi bilo što svežije, to filujemo, punimo, ukrašavamo“, kaže Zuzana Grnja Agarski iz Udruženja kisačkih žena iz Kisača.

Otkrivamo recept za damen kapric

„Ovde smo jedanaesti put, što znači da smo zadovoljni učešćem na manifestaciji „Slatki dan“. Da nismo ne bismo dolazili svake godine. Pripremili smo i štand za ocenjivanje i kolače za takmičenje i prodaju. Tu su pita sa jabukama i orasima, damen kapric, oblande kuvane u mleku, mafini, lenja pita, rolat sa pekmejzom. Sve su to starinski kolači tj. kolači naših baka. Ovde smo osvojili dva puta prvo mesto i po jednom drugo i treće za najlepši kolač. Takođe, četiri puta smo dobijali i nagrade za najlepši štand“, kaže Anka Lozanov iz Aktiva žena „Jovan Popović“ iz Titela.

„Damen kapric se pravi tako što se uzmu četiri žumanceta, četiri kašike šećera, decilitar mleka, 80 grama margarina, 200 grama brašna, korica limuna. To se izmuti i ispeče do pola. Kada se uhvati malo korica, onda se to premaže pekmejzom od kajsija, koji mora da je mekši. Znači, ako se stvrdne mora da se otopi. Na pekmez se pospu orasi, pa se stavi šam koji se pravi od belanaca, šećera i limuna. Odozgo se opet pospu orasi. Sve to se vrati u rernu, kojoj se temperatura smanji i onda se to suši sigurno sat vremena. Kad porumeni, otvori se rerna i ostavi se da se u rerni ohladi. Ovo je nekada bila torta“, objašnja nam jedan od starinskih recepata naša sagovornica.

Posetioci manifestacije vrlo rado kupuju slane kiflice

Redovni posetioci manifestacije „Slatki dan“ su i žene iz okruženja.

„Redovno dolazimo ovde. Imamo razne vrste kolača. Sa makom, sa jabukama. Ručne radove smo izložili na štandu. Osvajali smo nagrade i za štand i za kolače do sada. Pošto negujemo stare običaje rado se odazivamo na ovakve i slične manifestacije“, kaže Irena Boršoš iz Udruženja negovatelja starih običaja „Remus“ iz Mužlje.

„Ovde učestvujemo sedmi ili osmi put. Danas smo doneli različite kolače. Šturdle sa makom, sirom, sitne kolače, krofne, medeno srce… Doneli smo i malo nečeg slanog, jer ima ljudi koji vole slano. Pa tako imamo pitu sa krompirom, kiflice… Najviše se kupuju krofne i kifle. U prethodne dve godine smo osvojili prvo i drugo mesto na ovom takmičenju“, objašnjava Marica Kričković, predsednica Kluba žena iz Ečke.

U kuvarima baka ima mnogo zaboravljenih recepata

Manifestacija „Slatki dan“ ima za cilj da sačuva stare recepte za kolače, ali ima i onih koji se tu pojavljuju sa modernim slatkišima.

„Skoro svake godine dolazimo na „Slatki dan“. Do sada smo osvojili pehar za najlepši štand. Spremili smo pitu sa bundevom, šturdle sa makom, kocke sa dunjama, zdrave ružice. Ružice sam pravila po receptu moje bake. U njih idu tri kašike masti, 300 grama brašna, malo mleka, četiri žumanca. To se umesi i ostavi se da odstoji u frižideru. Onda se čašom vade krugovi koji se sklapaju. Ima tu dosta posla, ali vredi. U ovim kolačima nema hemije. Mnogi greše kada kažu da ima masti, pa to nije dobro. Nije mast toliko loša. Treba je unositi, ne u velikim količinama, a treba se i kretati. Tako ni svinjska mast nikome neće škoditi“, kaže Snežana Bugarski iz Novog Bečeja.

„Kao dekoraciju za ružice sam koristila domaći džem od kajsija i orahe. Baka to nije stavljala, ali ja volim da ukrasim. Ružice su neutralnog ukusa i one su nam uglavnom bile doručak. Mi smo rado to jeli. I da vam kažem da su moji unuci, kada su to jeli kod mene, rekli: „Bako, pa ovo je mnogo lepše nego one američke krofnice“. Tako sam se obradovala, tako da im sada često i rado to pravim, bez obzira što oko njih ima dosta posla“, dodaje naša sagovornica.

Iako nije starinski kolač, čizkejk je privukao pažnju mnogih gostiju

„Najviše se traže štrudle sa makom i čizkejk. Prodata je krempita… Nagradu ne očekujem, ali volim da se takmičim. Važno je da sam ovde sa dragim ljudima, prijateljima i porodicom. Parče čizkejka je 120 dinara, štrudle su 40, rolatići su 25 dinara, imamo kolač sa bundevom. Zadovoljni smo učešćem, skoro sve smo već prodali, a i lepo se družimo. Ovde nisam nikada osvojila nagradu, ali jesam u Novom Sadu za najbolje slatke kiflice. Inače, redovono sam na manifestaciji „Slatki dan“, jer pružam podršku mojim sugrađanima“, kaže Natalija Vuković koja je rodom iz Belog Blata, a udata u Ečki.

„Slatke muke“ žirija

Milena Goda, Marija Herćan, Smilja Nedeljkov i Jarmila Hromčik činile su žiri koji je bio na „slatkim mukama“. Među raznovrsnom ponudom kolača morale su da izaberu one najbolje. Ali i da izdvoje najlepši štand i rukotvorine.

„Kada ocenjujemo štand mi gledamo kompletno kako on izgleda. I kakva je dekoracija i šta se na tom štandu nalazi. Štand mora da bude uredan, lep, da ne bude ni prazan, ni prenatrpan. Dešava se da žene greše u postavci, jer mešaju tradicionalno i moderno. To i ne možemo mnogo da zamerimo, jer ipak je ovo prodajna izložba, pa se one malo orjentišu i na zaradu. Sa naše tačke gledišta to malo smeta, ali kažem, ako su već prevalile silne kilometre da dođu ovde, onda je logično i da žele da naplate taj svoj trud. Međutim, ako je neko samo prodajno orejentisan to onda za ocenjivanje smeta. Mi gledamo da bude od svega po malo. Ako su već izložili kolače, onda da to ne bude na plastičnim tacnama, nego na nekim tradicionalnim tacnama. Da ima ručnih radova koji su uštirkani, ispeglani…“, objašnjava Jarmila Hromčik.

„Prilikom ocenjivanja izgleda i ukusa kolača rukovodimo se time da bi kolač morao da bude po tradicionalnom receptu, što znači da torte i moderne kolače i ne ocenjujemo. Nikada ne preferiramo samo jednu vrstu kolača, nego se trudimo da to bude šarenoliko. Znači, ako ja volim štrudlu sa makom, ne znači da će svake godine pobediti štrudla sa makom“, dodaje naša sagovornica.