 (1).gif)
Nakon nekoliko nedelja privreda u Srbiji počinje da “oživljava”. Prošle nedelje proradile su pijace na otvorenom. Od ponedeljka su otvoreni frizerski saloni, teretane… U narednim danima počeće da rade i restorani, kafići, tržni centri, vrtići… U pogone će se vratiti i radnici u fabrikama… Međutim, rad neće biti kao pre pojave korona virusa. Da bi neko poslovao moraće da obezbedi sve mere predostrožnosti koje su propisane, a kako bi se sprečilo širenje zaraze. Na to će morati da se naviknu i poslodavci i zaposleni i korisnici usluga. Koliku je štetu Covid19 naneo zrenjaninskoj privredi još je rano govoriti. Nepoznanica je i koliko će firmama biti potrebno da se oporave od ove krize.
Delimična ili potpuna obustava rada brojnih preduzeća, radnji, uslužnih delatnosti napraviće manjak u kasama vlasnika, ali i celokupne privrede Zrenjanina. Kolike su posledice širenja zaraze korona virusa tek će se procenjivati i meriti.
“Na to pitanje u ovom trenutku niko ne može da odgovori, jer smo se sada svi susreli sa nečim potpuno novim, što se nikada nije pojavilo, za raziku od krize 2008. godine kada smo znali kako otprilike treba da se postavi privreda. Mi još uvek pokušavamo da pronađemo pravi lek kako bi se privreda vratila na stanje pre izbijanja Covida19. Moramo da radimo svi zajedno. Privredna komora Srbije, a samim tim i Regionalna privredna komora, zajedno sa državom stavlja akcenat na pomoć i očuvanje likvidnosti najosetljivijih i najmnogobrojnijih, a to su mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici. U borbi za smo za očuvanje radnih mesta. Nadam se da ćemo u tome biti uspešni”, kaže Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore Zrenjanin.
Kada će se privreda u Zrenjaninu oporaviti zavisi od mnogo faktora
“Kako će se ovo na dalje razvijati to ćemo tek videti, pogotovo što je naša privreda tesno povezana sa EU. To je najviše spoljnotrgovinska razmena sa Italijom, koja je najviše pogođena korona virusom i Nemačkom koja polako izlazi iz recesije. Mnogo od te dve zemlje zavisi kojom brzinom ćemo se vratiti na situaciju pre izbijanja pandemije. Još je rano davati bilo kakve prognoze. Prošlo je 50-ak dana od kada je počeo problem sa koronom. Nije kompletna spoljnotrgovinska razmena stala i to je dobro. Dosta kompanija je ostao da radi. Promet još ide, ali veliki broj kompanija je prestao da radi, tako da ćemo neki presek moći da napravimo tek po isteku 3 meseca. I tek tada ćemo moći da se uporedimo sa prethodnim kvartalom. Mislim da će tada biti najrealnija slika”, dodaje naš sagovornik.
Poslednjih dana počelo je ublažavanje mera države. Privreda se polako pokreće. Ali, uz nova pravila.
“Krizni štab za suzbijanje zaraze je na sednici održanoj 24. aprila doneo zaključak kojim se preporučuje da se radi punim kapacitetom uz poštovanje svih mera koje se odnose na sprečavanje širenja ove pošasti. Pre svega, mora da se obezbedi bezbednost zaposlenih i bezbednost korisnika usluga. To je nešto novo i za nas i za njih. Svi ćemo morati da se prilagođavamo novim uslovima. I to ne samo u privredi, nego i u životu dok se ne pronađe vakcina. Fizički razmak mora da postoji među zaposlenima, rad mora da se organizuje da se spreči kontakt među licima, dezinfekcija je obavezna… Postoji čitav niz preporuka koje moraju da se ispoštuju. Kažem, da moramo svi zajedno da se prilagodimo ovoj situaciji, i država i privrednici, ako mislimo da se što pre vratimo na situaciju koja je bila pre pandemije korona virusa”, objašnjava Stankov.
Privreda traži pojašnjenje mera za oporavak
“Na prvi udar virusa na privredu država je reagovala tako što je donela niz mera kojima je pomogla privredi. Ja se nadam da neće biti drugog udara virusa tj. i ako ga bude da neće biti toliko jak da ćemo mi moći što pre da se vratimo u neki kolosek”, dodaje naš sagovornik.
Mere koje je donela Vlada za pomoć privredi često su predmet rasprave onih na koje se ondose, ali i struke.
“Mi smo u svakodnevnom kontaktu sa mnoštvom privrednika i preduzetnika. Praktično sve ove mere koje je država donela, donela je na predlog privrede i preduzetnika. Naravno da postoje manjkavosti i da će se to ispravljati u budućnosti kao što sada radimo. Pokušavamo da što više približimo mere privredi. Bilo je dosta nedoumica kada su se one pojavile. Svakodnevno pitanja idu ka Ministarstvu finansija, dobijaju se odgovori, šalju se predlozi šta bi i kako moglo da se izmeni. Pročitao sam saopštenje Unije poslodavaca. Nešto od onoga što su oni naveli je već izmenjeno i radi se na drugim stvarima”, kaže Stankov.
Moguće dodatne mere za najugroženije grane
“Izmenjen je uslov u vezi sa smanjenjem broja zaposlenih kada je reč o pravu na tri minimalca. Korigovan je deo za ljude koji po zakonu treba da odu u penziju. To se ne računa u onih 10 posto smanjenja zaposlenih. Interesantno je i sa profesorima u privatnim školama koji imaju ugovore koji im ističu u junu… Oni imaju ugovor na određeno vreme, tako da oni ne moraju da ostaju još tri meseca. Neke grane privrede su više, a neke manje pogođene krizom. Sigurno je da će država izaći sa novim merama za grane koje su najgore prošle. Pre svega, za turizam, ugostiteljstvo i za preduzetnike koji su najviše pogođeni. Kada je proglašena pandemija niko nije znao koliko će to trajati, niti sada znamo koliko ćemo još dugo biti taoci ovog virusa. Za industriju koja je najviše pogođena moraće da se da još sredstava kako bi se oporavila”, precizira naš sagovornik.
Od kada su počeli problemi privrede zbog virusa Covid19 povećao se broj poziva u Regionalnoj privrednoj komori Zrenjanin.
“Na telefonima smo neprestano, pre svega, zbog mera Vlade i kredita koje firme mogu da koriste za likvidnost. Mnogi traže da im se pojasne nejasnoće. I svi koji imaju bilo kakve nedoumice mogu slobodno da nam se obrate. Pored toga mi obavljamo i poslove koje se inače bavimo, a to je izdavanje izvoznih dozvola, kontakti sa privrednicima, dualno obrazovanje… Puno privrednika se odlučilo za tri minimalca. Čim su objavljene mere za 24 sata preko 15.000 privrednika u Srbiji je otvorilo namenske račune. Preko 200 miliona evra će ići za kredite. Ja nemam podatak koliko je zrenjaninskih privrednika apliciralo. Znamo da se sve više i više njih interesuje. Već su neki krediti i odobreni. Trudimo se na sve načine da što više pomognemo privredi”, objašnjava Stankov.
“Cilj je sačuvati ljude, jer bez ljudi nema privrede”
U prethodnom periodu broj nezaposlenih u srednjem Banatu je padao. Da li je taj trend prekinut, sada je teško reći.
“U ovom trenutku ima i otpuštanja, ali je najveći broj radnika na plaćenom odstustvu. Dobro je to što se ove nedelje veliki broj ljudi vraća na posao. Očekujem da do kraja maja mi praktično budemo na onoj cifri koju smo imali pre pandemije što se tiče zaposlenosti. Ja se tome nadam. Kada je reč o platama u ovom periodu plate će sigurno biti manje, jer su mnogi bili na minimalcu ili na 65 posto zarade. Ali, kažem, ljudi polako počinju da se vraćaju na posao i nadam se da će u budućnosti to biti u još većem broju i da ćemo uspeti da se izborimo sa ovim nedaćamo koje su nas zadesile. U svakom slučaju akcenat je da se sačuvaju ljudi, jer bez ljudi nema privrede. Ako sačuvamo ljude privreda će opstati”, kaže naš sagovornik.
Kako će se privreda u Zrenjaninu oporavljati?
U ovom trenutku jako je teško reći koji sektori će biti nosioci oporavka privrede u Zrenjaninu.
“Dosta toga je u našem gradu vezano za auto industirju. Videćemo kako će se to odvijati u budućnosti. Ono što nas trenutno sada vuče jeste industrija hrane, koja je najmanje bila pogođena krizom. Sve grane su bile pogođene, ali ova je najmanje trpela. Ako sve bude kako bi trebalo i ako ostane kako je krenulo ovo će biti veoma rodna godina kada posmatramo poljoprivredu. Tako da bi to mogle da budu grane koje bi mogle da povuku Srbiju napred. Ali, videćemo šta će se u budućnosti dešavati. Opet, kažem, rano je bilo šta prognozirati jer je puno neizvesnosti ispred nas”, zaključuje Stankov.
.gif)
.gif)
