Tokom 2019. godine Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo izdvojio je značajna sredstva za modernizacju zrenjaninske bolnice. Među važnijim investicijama koje su nabavljene od novca iz pokrajinskog budžeta jeste i operacioni mikroskop za oftalmologiju. Vrednost ove investicije je blizu osam miliona dinara.
Pre nekoliko meseci oftalmološko odeljenje zrenjaninske bolnice dobilo je jedan od najnovijih modela operacionih mikroskopa.
“To nam jako znači. Mi već duže vreme, 20-30 godina, radimo ovde hirurške operacije uz pomoć operacionog mikroskopa. Međutim, mikroskop koji smo do sada imali je bio dosta star. Samim tim vidljivost je bila značajno lošija nego što je to sada. Bili smo u opasnosti da obustavimo programe zbog toga što mikroskopu ističe rok trajanja. On je još tu, nismo ga rashodovali, čuvamo ga. Dugo je služio. Zaista postoji jako velika potreba za operacijama, naročito za operacijama katarakte. Tu operaciju je, praktično, nemoguće izvesti bez dobrog operativnog mikroskopa. Mi smo nekako izdržali sa tim starim do polovine ove godine kada je stigao ovaj novi“, kaže dr Milena Gvero, načelnica oftalmologije.
„Novi mikroskop je sa izvanrednom optikom i nekako smo svi koji radimo operacije „progledali“. Mnogo lakše se radi i mnogo je bolja vidljivost. Samim tim sada konkurišemo svim drugim centrima u zemlji. Praktično nema nikakve razlike između operacija koje se vrše u velikim kućama i koje se rade kod nas“, dodaje naša sagovornica.
U zrenjaninskoj bolnici se godišnje uradi značajan broj operacija oka.
„Bilo je tu nekih kadrovskih menjanja, ali u standardnom sastavu postoje tri četiri hirurga. U proseku imamo oko 600-700 operacija zavisno od godine do godine. Potrebe su, na žalost, mnogo veće. Međutim, naši kapaciteti su za sada toliki. A biće veći, jer imamo još lekara u najavi koji će se uskoro priključiti ekipi hirurga“, ističe Gvero.
Šta bi još trebalo nabaviti od opreme za oftalmološko odeljenje?
Novi operacioni mikroskop i te kako znači oftalmolozima. Međutim, potrebe za novim sredstvima za rad su i dalje veike na ovom odeljenju.
„Svašta nam još treba. Oprema je dosta stara i dotrajala. Naročito naše osnovno radno sredstvo a to su biomikroskopi kojima se vrše pregledi. Tu bi trebalo jedno ozbiljno zanavljanje. Međutim, pošto su to jako kvalitetne mašine, bez obzira koliko su stare, mi još uvek uspevamo sa njima da radimo. Trebao bi nam ultrazvuk. Ali, bitno je da se krenulo. I ovaj mikroskop je veliki napredak što se nas tiče. Konačno smo uhvatili korak sa drugim centrima i počeli smo da radimo tu popularnu ultrazvučnu operaciju. Svi pacijenti kažu da je to laserska, a to je ustvari ultra zvučna operacija“, objašnjava naša sagovornica.
„Na operacionom mikroskopu koji je stigao u našu bolnicu moguće je raditi kompletnu okularnu mikrohirurgiju. Neke od tih operacija se kod nas i ne rade. Kod nas se rade operacije pterigijuma, glaukoma, čak i neki zahvati na režnjači i konjuktivi“, precizira doktorka Gvero.
Operacioni mikroskop je i te kako važan kod operacije katarakte, za koju i dalje postoje liste čekanja
Naša sagovornica priznaje da za opraciju katarakte i dalje postoje liste čekanja, ali da su one značajnije kraće nego pre nekoliko godina.
„Moram da priznam da je Fond zdravstvenog osiguranja u značajnoj meri smanjio liste čekanja. Liste čekanja su bile ogromne. Ja pamtim da se na operaciju katarakte čekalo i po 2-3 godine. Država je tu reagovala i to je dobro. Ono što mi ne postignemo, pacijentima je omogućeno da se operišu po privatnim klinikama na teret Fonda, tako da je taj period čekanja smanjen na recimo 4-5 meseci maksimalno. S tim što postoje pacijenti koji su prioritet. Naravno, to je ako je jako slaba vidna oštrina, ako postoji neka udružena okularna patologija. Onda se taj period čekanja za takve pacijente skraćuje. Mislim da je sada dosta dobro, ne samo kod nas, nego na nivou države“, kaže načelnica oftalmologije u zrenjaninskoj bolnici.
Problem nedostatka kadrova oseti se na ovom odeljenju.
„Kadra nema dovoljno. Ima ga mnogo manje nego što su realne potrebe. To se naročito odražava na ambulantni rad. Mi ono što moramo da pokrijemo, a to su hitni pacijenti i pacijenti koji moraju da se operišu, to pokrivamo. Zaista nam ostaje nedovoljno vremena da ispregledamo sve ambulantne pacijente kojima je potreban pregled. Tu vidimo i sami da ne možemo da postignemo. Imamo mi decu koja su na specijalizaciji koja će se uskoro priključiti i nadamo se da će to nekako da bude bolje“, optimistično zaključuje doktorkra Milena Gvero.
I iz lokalne samouprave, ali i sa ostalih nivoa vlasti stižu uveravanja da će se i u narednom periodu ulagati u zdravstvene centre i nabavku nove opreme, kako bi se zdravstvene usluge podigle na viši nivo.
.gif)
.gif)
