I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Kultura

Učesnici Umetničke kolonije Ečka „Slika 2019“ kreirali video instalaciju „Ja sam kuća“, magični tepih, svetlosnu projekciju

Radovi petoro učesnika ovogodišnje Umetničke kolonije Ečka „Slika 2019“ zaintrigirali su zrenjaninsku publiku svojom neobičnošću i simbolikom koju nose. Podstaknuti boravkom učešćem u tradicionalnoj koloniji i boravkom u paviljonu dvorca Kaštel u Ečki, Jelena Vladušić, Irena Kelečević, Nora Mesaroš, Nemanja Milenkovića i Daria Smetiška pretočili su svoje umetničke vizije u radove želeći da ukažu na ono što nas okružuje, ambijent u kome živimo, ljudsku egzistenciju, pojam sreće.

Ono što su tokom boravka u koloniji stvorili, izloženo je u Salonu savremene galerije Zrenjanin. Pored vizuelnog prikaza, učesnici kolonije su publici pojasnili čime su bili motivisani tokom stvaranja radova.

Detalj sa pripreme izložbe u Savremenoj galeriji Zrenjanin

JELENA VLADUŠIĆ (Srbija)

Mala studija prirode je rad čiji je nastanak podstaknut boravkom u parku Kaštela Ečka u toku trajanja umetničke kolonije. U njemu se preispituje odnos prirodne flore i “našminkanog” cveća variranjem direktnih suprostavljanja.

PerSu marketi

Autorka kroz ove minimalne intervencije najavljuje početak obimnijeg projekta u kom će različite primere ulepšavanog cveća kontrastirati sa netaknutom prirodom. Izborom fotografskih sredstava, načinom fotografisanja, kontrolisanjem svetla, postavljanjem na jednoličnu pozadinu, naglašava se predmetnost ukrasnog cveća.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Studije potvrđuju da priroda nema estetskih propusta i da je za čovekove potrebe podarila jednostavno sredstvo za poboljšanje mentalnog zdravlja – cvet. Posmatranje njegovih oblika i boja podiže nivo zadovoljstva i na pozitivan način utiče na ljudsko ponašanje u daleko većoj meri nego što se veruje. Stoga ne čudi naša potreba da deo prirode unesemo u naše domove, ali i da ga modifikujemo po našem ukusu.

Ali da li “ulepšano” cveće takođe doprinosi našoj sreći?

IRENA KELEČEVIĆ (Srbija)

Stvarajući sliku određenog mesta koje nisam imala priliku ranije da posetim, u ovom konkretnom slučaju Kaštela u Ečki, postavljam samoj sebi pitanje – šta je to što čini ovaj prostorni raspored građevina i mobilijara drugačijim od ostalih mesta. Polazim od toga da se istorija nekog posebnog mesta ne bazira i ne zavisi samo od vizuelnog doživljaja posmatrača, već često na (ne)pisanoj reči, koja nam daje sveobuhvatniji uvid da razumemo nešto nepoznato. Prateći tekstove koje sam nalazila o zamku nastao je kolaž koji predstavlja zamišljenu (re)konstrukciju čitavog prostora. Prilika da posle nekog vremena i posetim kompleks zamka, omogućila mi je da se suočim sa stvarnim prostorom i da ga uporedim sa unapred zamišljenom i otelotvorenom slikom mesta koja se ne poklapa sa realnim prostorom. Tako da su, naknadno, na kolažu „dorađeni“ određeni segmenti kao „ispravke“ koje upotpunjuju i zaokružuju prostor koji brani sigurnu poziciju negde između imaginarnog i realnog, prošlosti i budućnosti.

NORA MESAROŠ (Srbija)

Polazeći od vlastitih iskustva, Nora Mesaroš reflektuje pitanja vezana za ljudsku egzistenciju, pojam doma i lagodnosti i nelagodnosti življenja u promenljivom okruženju. Prikupljajući i sortirajući informacije iz raznih izvora i kombinujući ih sa svojim sećanjima iz detinjstva, njen rad istražuje granice između stvarnog i imaginarnog, spajajući ih i kreirajući naizgled nadrealne slike.

U video instalaciji “Ja sam kuća” se tematizuje koncept domovine, a istovremeno se govori o gubitku doma i kako ono utiče na razvoj identiteta pojedinca. Pristupajući pejzažima, stanovništvu i pričama svog rodnog kraja, Mesaroš govori o napuštenim kućama. Neke od njih su napuštene pre nego što su završene. Od tada stoje zapušteno, polako se raspadaju i gube odlike mesta stanovanja postajući arhitektonski kalupi. U radu se spajaju prizori iz porodičnog života sa prizorima napuštenih kuća. Kontrast između prisustva i odsustva ljudskog postojanja budi niz pretpostavki šta se desilo sa stanovnicima i otvara prostore za dalje tumačenje.

Mesaroš se bavi istraživanjima u oblasti crteža, animacije, videa, fotografije, instalacije i skulpture. Tematizujući materijale i tehnike koje koristi u stvaranju umetničkog dela, njen rad zamagljuje granice između procesa i ‘proizvoda’.

NEMANJA MILENKOVIĆ (Srbija)

Magični tepih jeste interaktivna site-specific instalacija koja se sastoji iz redimejd objekta, ćilima, i 83kg morske soli, trenutne težine autora. Poznata narodna izreka „Ne guraj probleme pod tepih!“ inspiracija je za nastanak rada koji predstavlja bukvalnu ilustraciju iste unutar koje svoju težinu prevodim u morsku so, globalni simbol transformatora negativne energije u pozitivnu. So oblikujem u uzvišenja različitih visina aludirajući na raznovrsnost svakodnevih problema sa kojima se suočavamo, a čija razrešenja odlažemo ili ih izbegavamo. Dobijeni trodimenzionalni pejzaž prekrivam ćilimom ne bi li kod posmatrača prouzrokovao radoznalost za otkrivanjem šta se nalazi ispod. Pri svakom direktnom kontaktu sa radom, da li podizanjem ćilima ili koračanjem preko njega, formira se svesnost o slojevitosti rada kao i o potrebi samog autora da interakcijom komunicira sa posmatračem o univerzalnim problematikama svakodnevnog funkcionisanja i njihovim mogućim razrešenjima.

DARIO SMETIŠKO (Hrvatska)

Plinije Stariji (Caius Plinius Secundus), rimski prirodnjak i pisac u naučnoj enciklopediji „Naturalis Historia“, govori o početnom karakteru vizuelnog prikazivanja. Ukazuje na činjenicu da poreklo slikarstva i vajarstva nije bio plod direktne opservacije i njegovog reprezentativnog prikazivanja već fiksna projekcija u realnom prostoru pomoću svetlosnog izvora te iscrtavanje senke na površinu.

Problematika u Plinijevom primeru, između druge i treće dimenzije, odnosno slike i skulpture, odražava se na vlastiti stvaralački duh realizacije umetničkog dela kao vajarskog čina u cilju pronalaska slikarskog prikaza u interaktivnosti fizičkog tela i projekcije.

Prostor i svetlost kao umetnički mediji čine osnovicu mog istraživanja. Rad se razvija u odnosu matematičkih koordinata prostora X,Z,Y, te u vezi prethodnih iskustava, definiram strukturu dispozicije koja određuje finalnu formu instalacije.

Dispozicija stvara svjetlosni snop, realizira različite oblike u zajedništvu autentične optike, određuje dimenziju projekcije, uvjetuje percepciju prostora i otkriva simboličke konotacije. Učinak i doseg svjetlosne projekcije jest u njezinom estetskom i perceptivnom dojmu na gledatelja koji pri opažanju i sudjelovanju ponuđenog interaktivnog i svjetlosnog zbivanja pozvan da izoštri vlastite perceptivne i kognitivne sposobnosti.

Izložba radova nastalih u okviru ovogodišnje kolonije „Slika 2019“ otvorena je 9. decembra, i biće dostupna publici do 25. decembra.

64. saziv Umetničke kolonije Ečka – Slika 2019. je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grada Zrenjanina.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh