Botoš uskoro dobija naučni centar po uzoru na Petnicu?

Selo Botoš okruženo je rekom Tamiš i kanalom. Bogato je biljnim i životinjskim svetom, i odiše, kako meštani to kažu, specifičnim „botoškim etnosom“. Dobar deo sela i dalje je popločan turskom kaldrmom. Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, jer je zemlja u ovom ataru veoma kvalitetna. Ovo naseljeno mesto uskoro bi moglo da dobije naučni centar, po uzoru na Petnicu, kao i astronomski opservatorij, koje je na imanju svojih roditelja počeo da podiže nekadašnji stanovnik ovog sela.

Botoš ima oko 2000 stanovnika. I gotovo svi ističu da su više nego ponosni na svoje selo.

“U Botoš je najbolje doći, i lično se uveriti kakvo je naše selo. Nalazimo se na Tamišu i kanalu, okruženi smo vodom. Imamo veliki atar s lepom i plodnom zemljom prve klase. Ljudi se pretežno bave ratarstvom. Ima i stočarstva, koje se u poslednje vreme širi. Nemamo neku veliku industriju, tako da je vazduh čist, a zemlja zdrava. Mesna zajednica je tu da bude servis građana Botoša, i tako i funkcionišemo. Saniramo deponije, obezbeđujemo stanovnicima da imaju čistu, lepu i zdravu sredinu. Kosi se trava na ulicama, uređujemo parkove. Broj stanovnika je opao u poslednje vreme, i to drastično. Botoš je 60-tih godina prošlog veka imao 3000 stanovnika, a sada nas je oko 2000. Ima odlazaka mladih – uglavnom ljudi koji se školuju, u nekom momentu iz sela odlaze bez povratka. Ali, mortalitet je mnogo veći problem od migracija”, kaže Dalibor Paskulov, predsednik Saveta mesne zajednice Botoš.

Botoš ima tursku kaldrmu kojom su i danas popločani putevi

Kao i svako naseljeno mesto, i Botoš ima probleme.

“Problemi koje imamo u selu su i veliki i mali. Kada vidimo kakve probleme imaju druga naseljena mesta, onda smo mi skromni. Naš najveći problem je loša putna infrasturktura. Kako put do sela, tako i u selu. Mi u šali često kažemo da bi Turci mogli da dođu da snimaju tuske serije na autentičnoj turskoj kaldrmi. Jedino u Botošu po ulicama ima turske kaldrme koja se koristi. Mislim da je nema više ni u Turskoj. Kanalizacija je započeta, možda je urađeno 10-20 posto. Selo je gasifikovano. Sada se obećava da će selo dobiti i toplovod, pošto je nedavno izgrađena bioelektrana, koja proizvodi električnu energiju. Obećanje je da će se toplom vodom koja ostaje od te elektrane grejati javne ustanove kao što su škola, mesna zajednica, policija… Onda bi i ljudi mogli da se priključe na taj toplovod koji bi išao do centra sela”, objašnjava naš sagovornik.

Deca i penzioneri iz Botoša pokazali svoje veštine

U okviru manifestacije Banatska bajka – leto u gradskoj bašti, Botoš su na svoj način predstavile sve generacije iz sela. Od najmlađih do najstarijih.

“Mi smo pripremali priredbu za kraj školske godine i s njom smo došli u Gradsku baštu da se predstavimo. Deca glume, igaju, pevaju. Svega po malo ima. Za sledeću školsku godinu smo upisali više prvaka nego prošle godine. Ali, taj broj se iz godine u godinu menja. Škola ima 8 razreda i zabaviše, lepo je sređena i opremljena. Nedavno smo dobili i modernu halu, tu sada radimo fizičko”, kaže Svetlana Pandurski, učiteljica drugog razreda Osnovne škole u Botošu.

Posetioci gradske bašte, kojih je na prezentaciji sela Botoš bilo zaista mnogo, mogli su da vide i šta rade i čime se bave penzioneri ovog sela.

“Udruženje penzionera i invalida iz Botoša ima 38 članova. Bavimo se ručnim radom i učestvujemo u svim akcijama koje se organizuju u našem selu. Uređujemo selo, sadimo biljke… Vezemo, heklamo, štrikamo, radimo dekupaž – sve što ima veze sa ručnim radom. Redovno obilazimo komšije, one koji su stariji i bolesni. Idemo kod njih i nosimo im pakete pomoći. Pomažemo kada nas pozovu mesna zajednica, škola… Iako smo u penziji, mi smo i dalje aktivni. Puno posla ima, pogotovo kada živite na selu. Tu su kućni poslovi, poljoprivredni radovi. Mi nismo samo penzioneri”, kaže Tomanija Bekecki, predsednik Udruženja penzionera i invalida Botoša.

Gde se priča o Botošu, tu su i gibančice

Kada na manifestacijama učestvuju žene iz Botoša, taj događaj gotovo nikada ne može da prođe bez, nadaleko čuvenih, gibančica.

“Gde je Botoš, tu su i gibančice. To ne može da ide jedno bez drugoga. Večeras opet imamo pune ruke posla. Na licu mesta mesimo, pravimo, pečemo i delimo gibančice posetiocima gradske bašte. One ne mogu da se naprave kod kuće i da se donesu, već moraju da budu sveže. Doneli smo 20 kilograma brašna i 3 kilograma sira. Sponzor je Mesna zajednica Botoš. Ispekli smo sigurno stotinak gibančica, možda i više. Dolaze ljudi koji su nekada probali ovo što pravimo i kažu da su jedva čekali da opet jedu gibančice”, kaže Ksenija Grujić, predsednik Udruženja žena Vredne ruke iz Botoša.

Posetiocima gradske bašte deljen i srneći gulaš

Oni koji su u nedelju posetili Gradsku baštu, osim gibančica, mogli su da probaju i srneći gulaš.

“Spremili smo količinu za 80 osoba i gulaš je poslužen svima koji su prisutni u Gradskoj bašti i koji su želeli da probaju ovaj specijalitet. Kuvar je bio Đurica Sujić, inače član drušva lovaca iz sela. Nije neki problem pripremiti ovakav gulaš. U njega se ne stavlja kupovni začin. Idu samo meso, luk, so, paprika, kuvani paradajz. Utrošlili smo oko 25 kilograma mesa i 5 kilograma luka. Gulaš se krčkao na tihoj vatri tri i po sata”, objašnjava Aleksandar Ubović, predsednik Lovačkog društva Botoš.

“Lovačko društvo Botoš ima 32 aktivna člana. Imamo dosta mladih u podmlatku. Tu je 15-ak dece uzrasta od 3-4 godine do 16-17 godina. Oni su privrženi lovu. Njima su očevi, dede lovci, čak unazad 5-6 kolena, bili lovci. Botoško društvo je jedno od najstarijih lovačkih društava na teritoriji grada Zrenjanina. Osnovano je pre Lovačkog saveza Srbije. Imamo 6500 hektara lovne površine, kao i lovne objekte, čeke, hranilice… Od divljači, kod nas ima srna, divljih svinja u prolazu, fazana, i zečeva – doduše manje nego što ih je nekada bilo. Sada se pojavio šakal. To nam je velika briga i muka. Tu su i lisica, kao i sokolovi. Oni su predatori, ali su zaštićeni zakonom”, dodaje naš sagovornik.

“Turistički odstrel bi mogao da bude malo više zastupljen”

Kao i svi klubovi i udruženja, tako i Lovačko društvo iz Botoša ima poteškoća sa finansiranjem.

“Imamo pomoć u finansiranju od strane grada Zrenjanina, zatim Lovačkog udruženja grada Zrenjanina, Pokrajinskog saveza i saveza Srbije, ali sve je to malo. Mi se dovijamo kako znamo i umemo. Radimo nešto turističkog odstrela, samo to je slabo. Tu bi trebalo da reaguje Udruženje grada Zrenjanina i da ravnomerno raspodeli taj odstrel visoke divljači na sva naseljena mesta, a ne da neko ima prioritet, a neko da ne odstreli ništa”, kaže Ubović.

Bavljenje lovom je skup hobi.

“Ko počinje od početka, za njega je ovo dosta skup hobi. Sada su nam uveli i neke sanitarne preglede, silne ispite. Sve to treba da se plati. Pa još i da se nabavi oružje. I to sve ide iz sopstvenog džepa. Naravno, ko hoće da bude lovac to mora da plati, ali mislim da bi to trebalo da bude jeftinije i pristupačnije. U našem udruženju se plaća godišnja članarina i ona je 12000 dinara. Dodatno 1000 dinara plaćamo osiguranje trećeg lica. Novoprimljeni članovi plaćaju duplo, jer moraju da plate i upisninu koja je, takođe, 12000 dinara”, objašnjava naš sagovornik.

Deca iz Botoša vole folklor

U selu lepo radi i Kulturno umetničko društvo.

“Dugo godina sam vodio KUD, a sada sam u Upravi. Na žalost, deca su sada na raspustu, pa je došao samo deo članova. Nadam se da ćemo od septembra nastaviti sa probama. Večeras su nastupala deca i to je bilo revijalnog karaktera. KUD ima oko 60 članova. To su deca nižih i viših razeda. Imamo i nešto malo omladinaca. Sa nama nastupa i orkestar, koji nas uvek prati. Deca su baš zainteresovana za folklor i to mi je jako drago. Kao i svi i mi imamo problema sa finansiranjem. Nadam se da ćemo od lokalne samouprave i ove godine dobiti sredstva, jer bez toga ne možemo da radimo. Ako budemo dobili novac biće i mnogo aktivnosti”, objašnjava Zlatomir Sremac – Baca, član Uprave KUD-a iz Botoša.

“Mi u Botošu kažemo da na svetu postoje samo dve vrste ljudi. Prvi su oni koji su imali sreće da se rode i da žive u Botošu i oni drugi, koji tu ne žive. Botoš je urbano selo. Ima sve što je potrebno život. Na žalost, ima i dosta stvari koje su odumrle. Ima dosta starih kuća, na primer. Ali, dobro je da ima dosta dece u školi. To daje nadu da će nas bela kuga zaobići”, dodaje naš sagovornik.

Povratak iz grada u selo

I dok većina ljudi danas beži iz sela u grad, ima i onih koji se vraćaju mirnom životu.

“Napustio sam posao koji sam imao i iz Zrenjanina sam se vratio da živim u selu u kojem sam rođen – u Botoš. Deca su porasla, razišla se i onda smo shvatili da nema potrebe da živimo u gradu, nego da možemo i na nekom mirnijem mestu. Kada sam se odlučivao gde ću se seliti iz Zrenjanina, jako mi je bilo važno da to mesto bude na vodi. Slučajnost je da sada živim u istoj ulici u kojoj sam se rodio, samo nekoliko kuća dalje. Tu su isti ljudi sa kojima sam odrastao”, kaže Predrag Gojkić, slikar iz Botoša.

Akvareli koje slika Gojkić stigli su na najrazličitije adrese u svetu.

“Jako dugo se bavim slikarstvom. Još od kada sam bio klinac. Od toga živim. Slike uglavnom prodajem u zemlji, mislim da je Srbija dovoljno velika, da ima tražnje. Do mene dolaze stari poznanici, stari galeristi. Supruga mi je menadžer i to uspešno radi već godinama. Slikam Tamiš, dosta radim beogradske motive – tvrđavu, crkve… Ima puno turista i oni to uzimaju. Uglavnom manje formate. Radim pejzaže, aktove… I to akvarel. Slike koštaju od 4 do 25 evra. Prodajem ih na papiru, retko kada prodajem uramljene slike. Slike najviše prodajem u Novom Sadu, ali i u Beogradu, Kraljevu, Nišu… Evo sada radim jedan pejzaž. Kada je jako toplo onda se boje brzo suše… U poslednje vreme manje idem na kolonije. Da bih naslikao sliku treba mi od 15 minuta do jednog sata”, objašnjava naš sagovornik.

Zavičajni klub Botoška matica okuplja sve Botošane – od Tomaševca do Toronta

U selu funkcioniše i zavičajni klub čiji su članovi oni koji su nekada živeli u Botošu.

“Klub ima nekoliko stotina članova koji su rođeni u Botošu, a sada se nalaze svuda po svetu. Kako moj drug Miša kaže “tu su svi Botošani od Tomaševca do Toronta”. Mi smo se spontano okupili. Sve je na doborovoljnoj bazi, bez suviše krutih planova šta ćemo i kako. Sarađujemo dobro sa školom. Stalo nam je da toj deci pružimo neke nove sadržaje. Botoš je nekada imao redovne bioskopske i pozorišne predstave, gostovali su umetnici, sada toga više nema. Meni nije jasno zašto, bez obzira na sve ove probleme u kojima se država nalazi”, kaže Živko Tripić, predsednik zavičajnog kluba Botoška matica iz Botoša.

“Trudimo se da pomognemo koliko možemo. Ne namećemo se nikada. Glavno druženje je oko Male gospojine, što je i seoska slava. Tada se sastanemo, ispričamo, proveselimo se i svako se vraća u svoju svakodnevnicu. Velika je stvar što smo otvorili i svoju fejsbuk stranicu. Članovi tu ubacuju različite sadržaje. Ima mnogo prelepih fotografija. Kako iz prošlosti, tako i sadašnjeg izgleda sela. Ja živim u Zrenjaninu, a u Botošu imam kuću u kojoj su živeli moji roditelji. Ona je sada prazna, ali je ja održavam. Na žalost, praznih kuća je sve više”, dodaje naš sagovornik.

Botoš bi trebalo da dobije naučni centar

Jedan od članova zavičajnog kluba želi da preuredi imanje svojih roditelja u istraživački centar po uzoru na Petnicu.

“Rođen sam u Botošu, a sada živim u Zrenjaninu. Imam velike planove za Botoš. S obzirom na to da sam nasledio imanje svog oca, planiram da na tom poljoprivrednom imanju promenim namenu obektima koji tu postoje. Ideja je da se tu napravim jednu malu istraživačku stanicu ili naučni centar. Ja ga zovem naučna bašta. Ideja je sagradim jedan astronomski opservatorij i druge objekte koji su važni za istraživačku stanicu. Da to opremim određenim insturumentima na kojima bi deca sprovodila eksperimente. Planiram da tu organizujem letnje i zimske škole, da radim sa talentovanom decom. Botoš je jedan prostor, mesto koje obiluje resursima različite vrste. Tu su reka, šume, životinje, biljke, a tu je i taj specifični botoški etnos, tako da tu mogu i društvene nauke da se istražuju. Želim da iskoristim iskustvo koje sam stekao tokom rada. Da to ne bacim tek tako”, kaže Miša Bracić, član zavičajnog kluba Botoška matica.

Istraživački centar će biti otvoren za svu telentovanu decu

Za sada Miša sam finansira podizanje istraživačkog centra, ali ubuduće očekuje podršku šire javnosti i nadležnih institucija.

“Ja sam počeo to da realizujem. Već preuređujem neke objekte i menjam im namenu. Do kraja jeseni planiram da privedem nameni još nekoliko objekata. Takođe, plan je da ove godine podignem astronomsku opservatoriju i da to uskro počne da funkcioniše. Trenutno sam finansiram ovu prepravku objekata. A kasnije planiram da obezbeđujem sredstva i kroz projekte. To će biti otvoreno za svu decu koja su talentovana, ne samo iz Srbije, nego i šire. To će biti nešto nalik na Petnicu, ali sigurno je neće zameniti. Niti je to moj plan, niti to može ovaj centar, jer je Petnica ozbiljna kuća. Ona je primer kojim putem treba ići”, objašnjava Bracić.

Botošani su zaista uspeli da privuku veliki broj posetilaca u gradsku baštu. Čini se da ni jedno naseljeno mesto koje se do sada predstavilo u okviru manifestacije Banatska bajka nije imalo toliku publiku. Ukoliko se planovi o podizanju istraživačkog centra realizuju, Botoš će siguno početi da posećuje veliki broj talentovane dece. Ako im se boravak tu bude svideo, oni bi kasnije mogli da se vrate i u Zrenjanin i u Botoš i kao turisti. Zbog toga bi gostoprimstvo po kojem smo poznati, opet trebalo da dođe do izražaja. Raspored predstavljanja naseljenih mesta u gradskoj bašti do kraja avgusta pogledajte ovde.