 (1).gif)
Maturanti srednjih škola u Srbiji od prošle godine obučavaju se o osnovama sistema odbrane Republike Srbije. U sklopu ovih časova đaci uče o ulozi vojske u sistemu odbrane, ali i o civilnoj zaštiti. Iskustvo predavača pokazuje da mlade više interesuju postupci vezani za civilnu zaštitu. Ono što zameraju je manjak prakse.
Predmet osnove sistema odbrane Republike Srbije uveden je prošle godine u sve srednje škole u Srbiji. U realizaciji nastave pomoć je pružila Organizacija rezervnih vojnih starešina.
„To je, ustvari, inicijativa za uvođenje sadržaja iz oblasti odbrane i zaštite u školski sistem. Da li će to jednog dana stvarno ući u redovnu proceduru mi ne znamo. Prošle godine su škole imale priliku da vide kako to izgleda, pa su ove godine mogle da se opredele da same preuzmu ulogu da organizuju nastavu. Mi smo u tu svrhu krajem oktobra organizovali savetovanje za sve zainteresovane razredne starešine iz svih škola. To je bilo u Tehničkoj školi. Tu smo kolega Mile Novaković i ja razredne starešine upoznali sa tim kako je nastava izgledala prošle godine, na šta treba obratiti pažnju, šta je interesantno deci, kakava su bila pitanja“, počinje priču Tanja Dulović, predsednica Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanin.
Mladi su zainteresovani za teme iz oblasti sistema odbrane Republike Srbije
„Većina škola se opredelila da sama organizuje nastavu, a manji deo škola je tražio pomoć. Možemo da kažemo da je to delimično i naša zasluga, jer smo obuku lepo organizovali. Za sada nemamo povratnu informaciju kako je to izgledalo u školama, niti ćemo mi time da se bavimo. Time će da se bave Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete koji su organizatori ove priče. Mi, kao organizacija, i dalje stojimo na raspolaganju, da pomognemo za sve što bude potrebno. Naši članovi su ove godine u tri škole izvodili obuku. Povratna informacija je pozitivna. Deca su veoma zaintesovana za ovu vrstu tematike. I dalje stoji ono što smo prošle godine doneli kao zaključak, a to je da su deca predlagala da bude više praktičnih delova nastave, a ne samo teoretskih. Mi ćemo to u nekom našem budućem radu proslediti Ministarstvu odbrane i našoj organizaciji kao jedan od osnovnih zaključaka“, dodaje naša sagovornica.
Nastava o osnovama sistema odbrane je u nekim školama već sprovedena, a u nekim će se održati u drugom polugodištu
Pripadnici Organizacije rezervnih vojnih starešina su ove školske godine nastavu već realizovali u Tehnčkoj, Poljoprivrednoj i Ekonomsko-trgovinskoj školi.
„Neke škole još nisu ušle u ovaj program. Tek će u drugom polugodištu to uraditi. Tako da očekujemo da će možda i tu biti škola koje će tražiti pomoć, pa pretpostavljam da će naše kolege i u ovom drugom polugodištu u nekim školama izvoditi nastavu. Onda ćemo moći da imamo neke celokupne rezultate i analize. Što se tiče nastave ništa se nije promenilo u odnosu na prošlu godinu. To su četiri časa od kojih su tri teoretska, a jedan je taktičko-tehnički zbor koji je održan novembra u dvorištu kasarne zrenjaninskog garnizona. Tu je bilo oko 1.000 učenika. Mi smo, kao Organizacija rezervnih vojnih starešina, imali svoj štand gde smo pripremili mali kviz za učenike“, objašnjava naša sagovornica.
„Tu su bila neka osnovna pitanja za koja smo pretpostavili da će učenici znati bez prireme, iz opšte kulture. Pitanja su bila tipa koja je osnovna uloga vojske Srbije, koji je Dan oslobođenja grada Zrenjanina u Prvom, a koji u Drugom svetskom ratu? Trebalo je da nabroje srpske vojvode, nekoliko narodnih heroja iz ovog kraja… Hteli smo da vidimo šta deca znaju. Delili smo skromne poklončiće. Pošto su videli da ih čekaju zanimljive nagrade oni koji tog momenta nisu znali odgovor su se angažovali da preko savremenih sredstava komunikacije izguglaju odgovor na pitanje. Mi smo i te odgovore priznavali. Suština je bila da se deca zainteresuju i da vide da sve te podatke mogu da pronađu, ali naprosto nema ko da ih potakne da traže takve informacije. Mogu da kažem da je bila izuzetna zainteresovanost za ovaj kviz. Možda bismo sledeće godine mogli da ponovimo jednu takvu pirču“, dodaje Dulović.
Praktična obuka iz osnova sistema odbrane za mlade prioritet u narednom periodu
Mlade generalno interesuje oblast sistema odbrane u zemlji. Ipak, više bi voleli kada bi praktično mogli da nauče određene veštine.
„Deca su u pravu u smislu da im treba što više praktičnog rada. Nastava koja je predviđena je odlična što se tiče novih informacija, jer deca nemaju gde na drugom mestu da to čuju. Mogli bi da pronađu informacije na guglu, ali ih ne interesuje. Onog momenta kada mi uđemo na čas oni, pošto su u školi, slušaju šta pričamo i tog momenta dobijaju informacije koje do tada nisu imali prilike da čuju. Cilj koji smo postigli, a što je i najvažnije, jeste taj da su shvatili zašto je važno da se odazovu kad ih neko pozove da se obučavaju. Zašto je važno da nauče prvu pomoć, zašto je važno da nauče da gase požar, zašto je važno da nauče šta treba da rade u slučaju vanrednih situacija, zašto je važno da nauče koje su njihove obaveze u slučaju odbrane zemlje“, objašnjava predsednica Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanin.
„To je ono što smo mi hteli da postignemo i mislim da smo postigli. Deca su u pravu zato što ništa od toga neće imati efekta ukoliko oni ne budu imali aparat za gašenje požara u ruci. Oni moraju da znaju kako se aparat koristi“, dodaje Tanja Dulović.
Nastavnici mlade obučavaju o ulozi vojske u sistemu odbrane
Planom rada predviđeno je da se prođe 11 različitih tema koje se odnose na sistem odbrane Republike Srbije.
„Počinje se pričom o mestu i ulozi vojske u sistemu odbrane, zatim o vojnoj obavezi, radnoj i materijalnoj obavezi što je jako značajno za učenike u tom trenutku, jer muškarci moraju da se uvedu u vojnu evidenciju. Mi im objašnjavamo zašto se to radi, šta je svrha uvođenja u vojnu evidenciju i šta može sve da im se dogodi tokom života kada je reč o obavezama odbrane. Samim tim što neko nije služio vojsku ne znači da nema obaveze kada je reč o odbrani zemlje. Oni mogu i u tom slučaju da budu pripadnici rezervnog sastava vojske Srbije, mogu da budu pripadnici civilne zaštite, a mogu jednostavno da budu raspoređeni na neku od radnih obaveza koje su im predviđene na tom njihovom budućem poslu. I oni to moraju da znaju“, kaže Mile Novaković, predavač nastave Osnove sistema odbrane Republike Srbije.
„Govorimo im i o profesionalnoj vojnoj službi. Kako se organizuje profesionalna vojna služba, ko može da bude pripadnik vojske, kako se dobrovoljno služi vojni rok, pošto vlada jedna loša priča da vojske nema i da je ona ukinuta. To nije tačno. Suspendovana je obaveza služenja vojnog roka. Ali i dalje postoji mogućnot da onaj ko želi dobrovoljno služi vojni rok. Takođe, ko želi može da bude i profesionalni pripadnik vojske. Objašnjavamo im kako mogu da se upišu na Vojnu akademiju, kakvi sistemi tamo vladaju, šta se tamo uči, šta će biti ti ljudi kada završe to svoje školovanje na Vojnoj akademiji“, dodaje naš sagovornik.
Civilna zaštita interesantnija mladima
Praksa je pokazala da deo vezan za civilnu zaštitu mlade mnogo više zanima.
„Posebnu pažnju im skrećemo na deo vezan za službu osmatranja i obaveštavanja, kao jedan od veoma važnih segmenata u civilnoj odbrani. Upoznajemo ih kako treba da se ponašaju ako pronađu neeksplodirano ubojno sredstvo. Kada vide požar kako da se ponašaju, kome da jave, koji su brojevi telefona na koji treba da jave da se nešto dogodilo i ko je onaj kome mogu da se obrate da im pruži pomoć. Na kraju krajva i oni mogu da se obuče da u nekom slučaju pomognu prvo sami sebi, a onda i najbližima – porodici i okruženju“, objašnjava Novaković.
„Sa obuke nosim dva utiska. Jedan je malo odbojnosti kada se priča o vojsi, jer svi misle da mi želimo da im nametnemo da idu da služe vojni rok, što nije tačno. To je samo upoznavanje sa tim mogućnostima. Kada je reč o civilnoj zaštiti, oni su neke od tih stvari doživeli, videli, čuli. Govorimo o poplavama, požarima, ja sam se orijentisao na neksplodirana ubojna sredstva zato što toga ima. Samo u srednjim Banatu je poslednjih godina bilo 5,6 slučajeva da su pronađena neeksplodirana ubojna sredstva. Mlade obučvamo da znaju kako da postupaju tada. U tim slučajevima osećamo intereakciju. Oni se javljaju. Govorili su nam neke svoje primere iz života. Šta su videli, šta su čuli… Taj deo nastave je posebno zanimljiv“, kaže naš sagovornik.
Ko su predavači na nastavi osnovi sistema odbrane Republike Srbije?
Da bi neko bio predavač na ovom predmetu mora da ispuni određeni uslov.
„Predavači mogu da budu pripadnici Organizacije rezervnih vojnih starešina koji imaju oficirske činove. Mogu, a ne moraju da su završili Fakultet odbrane i zaštite u nekom ranijem periodu kada je postojalo usemernje na tom fakultetu vezano za oblast nastave, kada su imali neke predmete koji su bili metodičko-didaktičkog karaktera, ako se ne varam da se to tako zove. Takođe, predavanja mogu da drže ljudi koji su sada u srednjim školama koji imaju zvanje profesora odbrane i zaštite, a rade neke druge poslove, jer su izgubili osnovni posao neke 1992-93. godine. Od tada nisu mogli da predaju odbranu, ali se bave nekim drugim poslovima u školi. Ovo je prilika da obnove to svoje znanje i da se vrate u nastavu. I predavači mogu biti oficiri Vojske Srbije, pripadnici Ministarstva odbrane i to je najčešći slučaj u nekim drugim sredinama“, objašnajva Novaković.
Učenici imaju tri teorijska časa i jedan taktičko-tehnički zbor
U Tehničkoj školi u Zrenjaninu predavač na predmetu osnove sistema odbrane Republike Srbije je ujedno i direktor škole.
„Svaka srednja škola je bila u obavezi da 11 tema svrsta u četiri časa odeljenskog starešine i to u završnim odeljenjima. To je ušlo u izmenu plana rada odeljenskog starešine i plana rada škole. Mi u školi imamo 7 završnih odeljenja i u svim odeljenjima su časovi održani. Interesovanje je bilo prilično dobro. Komunikacija između dece i mene, kao predavača je bila zadovoljavajuća. Određeni broj dece je iskazao želju da bi voleo da dobrovoljno služi vojni rok, neki žele da idu na Vojnu akademiju, neki će se verovatno aktivirati u vojsci kao profesionalni vojnici“, objašnjava Đorđe Klać, direktor Tehničke škole i predavač nastave Osnove sistema odbrane Republike Srbije.
U Tehničkoj školi planiraju mlade da obuče da rukuju protivpožarnim aparatima
U ovoj školi planiraju i da prošire obuku za mlade kada je reč o civilnoj zaštiti.
„Mnogo veće interesovanje je bilo za one svakodnevne situacije koje se mogu desiti kako u školi tako i u gradu, kod kuće. U svakom odeljenju sam pitao da li je neko od učenika imao prilike da aktivira protivpožarni aparat. Po jedan ili dva učenika su se samo javila. Zbog toga sam rešio da u narednom periodu na nekim časovima organizujem, i to ćemo planirati izmenom plana, praktičan deo obuke korišćenja protivpožarnog aparata. Dešavaju se, na žalost, razne situacije. Oni su mladi momci i devojke, u školi imamo 25 posto devojaka, izlaze uveče i može da se desi da dođe do požara. Oni nemaju veštinu i znanje kako da iskoriste protivpožarni aparat da spreče širenje požara, ugase ga. Da pokušaju da smanje određene posledice. Pokušaćemo da na tom času što više dece aktivira protivpožarni aparat i da ugasi vatru“, kaže naš sagovornik.
„To ćemo raditi verovatno u saradnji sa našim vatrogasnim jedinicama u gradu. Mi smo prošle godine u okviru aktivnosti vezanih za ove teme na poligonu prikazali gašenje požara i pružanje prve pomoći, samoodbranu… Učenici su praktično prošli kroz nekih pet tačaka. Pokušaćemo na taj način da obučimo mlade. Po našim propisima svuda moraju da stoje ta protivpožarna sredstva, ali koja je svrha njihovog postojanja, ako niko ne zna da ih koristi? Što se tiče prve pomoći, dobar deo naših učenika, koji su saobraćajnog smera, u okviru svoje obuke na časovima praktične nastave imaju prvu pomoć. Za ostale ćemo pokušati i to da organizujemo na poligonu. Pozvaćemo saradnike iz Crvenog krsta, Hitne pomoći da nam pomognu u tome“, objašnjava Klać.
Kako se postupa u slučaju požara, poplava, nailaska na neeksplodirana ubojna sredstva?
U odnosu na prošlu godinu nastava iz sistema odbrane nije menjana ove školske godine.
„Teme su dobro koncipirane. Malo smo mi ubacivali neke stvari za koje smo smatrali da treba da se kažu. I to su uglavnom bili primeri iz prakse u našem okruženju. Više smo se fokusirali na ono što kod nas može da se desi. A to je požar. I to je najkritičnija situacija. Oni mogu da dovedu do velikih neželjenih posledica. Poplave nisu u kao u ostatku zemlje gde postoje bujice. Koda nas bujica nema. Ako dođe do poplava samo se poveća nivo vode i to je to. Klizišta nemamo, lavine nemamo… Uvek su aktuelna neeksplodirana ubojna sredstava. Imali smo ih u Crnji, Aradcu, u gradu… Osnovno što ih učimo jeste šta smeju, šta ne smeju, a šta moraju da urade. Nikako ne smeju da diraju to neeksplodirano sredstvo, ali moraju da obezbede to mesto da niko drugi ne bi prišao tome dok specijalne jedinice ne stignu“, kaže naš sagovornik.
„Učenici slušaju i pitaju. Komunikacija je bila dobra, ali uvek može da bude i bolje. Bilo je momaka i devojaka koji su otvoreno razgovarali o ovoj temi. Jedna devojka planira da upiše Vojnu akademiju. Ona se raspitivala na koji način to može da uradi. Druga devojka je postavila pitanje da li ona može da se aktivira u vojsci iako ima višak kilograma. Specifičnost vojske je da psiho-fizički uslovi moraju biti zadovoljeni. Objasnio sam joj da mora da ide na testiranje i ako to zadovolji može da bude u vojsci“, zaključuje Đorđe Klać.
Fotografije ustupio Mile Novaković
.gif)
.gif)
