Lekarski tim iz Zrenjanina uspešno izvodi operacije štitne žlezde

Krajem prošle godine lekarski tim opšte bolnice „Đorđe Joanović“ počeo je samostalno da izvodi operacije štitne žlezde. Ova vrsta intervencija je vraćena u zrenjaninsku bolnicu početkom 2018, nakon pauze koja je trajala 10 godina. Prvih 20-30 operacija sprovedene su pod nadzorom lekara sa Instituta za onkologiju i radiologiju Vojvodine. Nakon toga odrađeno je još toliko samostalnih operacija lekara iz Zrenjanina. O tome kako izgleda operacija štitne žlezde, koliko se dugo čeka na ovu hiruršku intervenciju, koji se sve zahvati rade u zrenjaninskoj bolnici, razgovarali samo sa doktorkom Marijom Đujić, specijalistom opšte hirurgije.

Operacije štitne žlezde nisu novina u zrenjaninskoj bolnici. One su se radile ranije, ali je u izvođenju ovih hirurških zahvata napravljena desetogodišnja pauza. Imajući u vidu broj pacijenata koji imaju problema sa štitnom žlezdom i kod kojih je bilo indikovano operativno lečenje, u našoj bolnici su početkom 2018. rešili da ponovo počnu da rade operacije štitne železde.

„U saradnji sa Institutom za onkologiju i radiologiju Vojvodine i pod mentorstvom doktora Ivana Majdevca je prošle godine urađeno između 20 i 30 operacija. Od tada smo mi uradili još 30. Imamo od prošle godine 50-60 operacija štitnih žlezda. Plan nam je da imamo godišnje 50 operacija“, počinje priču dr Marija Đujić, specijalista opšte hirurgije.

U zrenjaninskoj bolnici se rade sve vrste operacija štitne žlezde

„Radimo sve vrste operacija na štitnoj žlezdi. To su subtotalne resekcije štitne žlezde, lobektomije, znači odstranjuje se pola žlezde, skoro cela žlezda i cela žlezda. Indikacije za operativno lečenje su bolesti štitne žlezde i tumori. Radimo u saradnji sa endokrinolozima i sa specijalistom nuklearne medicine. Imamo internu komisiju gde se prikazuju svi pacijenti i nakon toga se donosi indikacija za operativno lečenje. Kada smatramo da je potrebna preoperativna terapija ili kada nam je potrebno mišljenje njihovih specijalista nuklearne medicine, pacijente šaljemo za Kamenicu. Tada pacijenti idu u Kamenicu na onkološku komisiju. Svakako pacijenti koji imaju malignu bolest posle operacije idu na komisiju za bolesti štitaste žlezde koja je u Kamenici“, objašnjava naša sagovornica.

Pacijenti kojima je potrebna operacija štitne žlezde su obično dugogodišnji endokrinološki pacijenti. Oni već znaju da imaju problema sa štitnom žlezdom.

„Kada dođu do problema da su promukli, da imaju suvi nadražajni kašalj, da se štitna žlezda toliko uvećala da pomera traheju, pa imaju problem sa disanjem, imaju lupanje srca, ubrzan rad srca, onda se u dogovoru sa endokrinologom ti pacijenti prikazuju komisiji. Znači, kada su te subjektivne tegobe prisutne ili kada endokrinolog smatra da je zbog funkcija štitne žlezde koje nisu dobre potrebno uraditi operaciju, onda se pacijent prikazuje komisiji i on dolazi na operaciju. Dakle, pacijent se prvo javlja endokrinologu, koji ga duže vreme prati. On dobija terapiju koja deluje tako da se hormoni štitne žlezde dovedu u normalu i tek posle toga dolazi kod hirurga i hirurg ga priprema za operaciju“, kaže dr Đujić.

U bolnici u Zrenjaninu nema liste čekanja za operaciju štitne žlezde

Preoperativni postupak traje mesec-dva.

„U zavisnosti koliko pacijent brzo može da se pripremi, toliko traje preoperativni tok. Jer tu, naravno, spadaju pregled interniste koji mora da se uradi, laboratorija, pregled anesteziologa, a i hormonski status mora da je uredan. Tako da od nekoliko nedelja do mesec-dva pacijent dolazi na operativni program. U zavisnosti od želje, onima koji žele da se operišu brže, izlazimo u susret. Nema liste čekanja. Sa komisije pacijenti direktno dolaze kod doktora Rastislava Filka i mene koji radimo strume i dogovaramo se za operaciju. Uglavnom izlazimo pacijentima u susret da se operišu kada im odgovara“, objašnjava naša sagovornica.

Nakon operacije pacijenti se bolje osećaju

Lekari koji su uključeni u operacije štitne žlezde kažu da su zadovoljni rezultatima dosadašnjih operacija.

„Rezultati dosadašnjih operacija su odlični. Dobri su u smislu da se pacijent odmah bolje oseća. Simptome koje je imao, nema. Hormonski im bude bolje. Nakon operacije pacijent nastavlja da ide kod endokrinologa da bi ga on pratio. Kada se izvadi cela štitna žlezda pacijent mora da pije supstitucionu terapiju do kraja života. Ne mogu da kažem da nema uopšte komplikacija. Komplikacije mogu da se jave u smislu promuklosti posle operacije. Ta promuklost vremenom ili prođe ili šaljemo pacijente na fonijatriju za Novi Sad gde rade sa glasom, pa se glas vrati. To su neke blaže komplikacije. Može da dođe do niskog nivoa kalcijuma koji se, opet, koriguje. Sve su to komplikacije koje mogu da se iskoriguju u nekom postoperativnom periodu i ne prave trajne probleme“, kaže dr Đujić.

„Imam povratnu informaciju od pacijenata i mogu da kažem da su oni uglavnom zadovoljni. Ti neki simptomi koji su njima subjektivni i koji im smetaju, kao što su, kažem, promuklost, grebanje, problem prilikom gutanja, lupanje srca, preznojavanje to prođe. Pošto to nestane onda budu zadovoljni. Do sada se niko od ovih 50-60 pacijenata koji su operisani nije nešto posebno žalio. Čak ni oni koji su imali komplikacije. Pratili smo ih i potrudili smo se da te komplikacije vremenom nestanu“, dodaje naša sagovornica.

Čim se probudi pacijent zna da li je promena na štitnoj žlezdi bila dobroćudna ili zloćudna

Veoma je važno znati da se rezultati analiza promena na štitnoj žlezdi koje se odstranjuju, dobijaju još tokom operacije.

„Radi se ex tempore biopsija izvađene žlezde. Dok pacijent spava preparat pošaljemo patologu. Patolog se izjašnjava da li je dobroćudan ili ne. Ukoliko je dobroćudan mi završavamo operaciju, ukoliko je zloćudan mi vadimo i drugi režanj štitne žlezde. Već kada se probudi pacijent zna da li je promena doroćudna ili zloćudna. Uglavnom su to dobroćudne promene. Ne kažem, dešava se da ima i zloćudnih tumora i tada vadimo celu žlezdu. Ti pacijenti, ponavljam, obavezno idu na komisiju u Kamenicu. Pacijenti koji su imali dobroćudne promene ne moraju u Kamenicu na komisiju, njih pratimo mi. Prednost postojanja ovog hirurškog zahata u zrenjaninskoj bolnici za pacijente iz Srednjobanatskog okruga je to što ne moraju da putuju u Kamenicu. Da bi se pripremili za operaciju, da bi stigli do hirurga treba više puta da idu u Kamenicu. Kod nas se sve to ovde odrađuje – i anesteziolog i laboratorija, internista u domu zdravlja. To dosta brzo ide“, zaključuje dr Đujić.

Žene osam puta češće obolevaju od muškaraca kada je u pitanju poremećaj rada štitne žlezde

U danu kada smo razgovarali, doktorka Marija Đujić je imala zakazane dve operacije štitne žlezde. Iskoristili smo priliku da popričamo i sa jednom od pacijentkinja koja je čekala zahvat, a kojoj je ova operacija prva u životu.

„Vrat me je boleo sa desne strane. I onda sam išla da ispitam zbog čega. Doktorka Lazić je konstatovala da ja imam noduse na štitnoj žlezdi i da moram da se operišem. Vrlo brzo sam prikupila sve što mi je bilo potrebno za operaciju i evo sada sam ovde, idem na operaciju danas. Pre godinu ili dve sam osetila da imam neke promene. Dugo sam trpela konstantan bol na desnoj strani vrata, dok nisam rešila da odem da vidim šta je u pitanju. Osim bola nisam imala nikakve druge tegobe. Meni štitna žlezda funkcioniše normalno za sada. Međutim, što bi ti nodusi bili veći, sve bi mi teže bilo jer je počeo već da mi udubljuje dušnik. Glas bih menjala, ja i sada dosta basiram, onako dublje govorim. Znojim se dosta. Da li je samo štitna žlezda, ne znam videćemo. Očekujem poboljšanje i najverovatnije je da će biti. Jer ovo mi baš smeta“, kaže Mirjana Stanojević iz Zrenjanina.

Statistika pokazuje da su žene ugroženije od poremećaja štitaste žlezde i da osam puta češće obolevaju u odnosu na muškarce. Bolest štitne žlezde je među najčešćim bolestima današnjice. Procenjuje se da 35 posto svetske populacije ima neku vrstu promena na štitastoj žlezdi.

Operacija štitne žlezde traje od 30 do 90 minuta. Izvodi se u opštoj anesteziji. Pacijent se nakon operacije u bolnici zadržava jedan ili dva dana.