 (1).gif)
Odavno je poznata izreka da svaki čovek traži svoje društvo. Deca – decu, tinejdžeri – tinejdžere, stariji ljudi – starije ljude. Za mnoge korisnike dolazak u Gerontološki centar značio je upravo to. Da će na istom mestu biti sa sebi sličnim ljudima i da će imati sa kim da provode vreme. Osim toga, dosta njih je upravo tu otkrilo da imaju talente za koje nisu bili svesni da ih poseduju.
Tomislav Krčmar je u Gerontološki centar došao pre 5 godina. Kaže da mu se ove mnogo toga sviđa i da se sa većinom korisnika slaže. Ipak, najdraže od svega mu je to što se u domu oseća korisnim.
.jpg)
“Ja radim u radionici. Pre nekog vremena naša terapeutkinja Brigita mi je objasnila kako da pravim slike od čepova. To se meni jako dopalo, pa sam počeo da radim. Međutim, ja u početku nisam dovoljno dobro ispravljao čepove kako bi bili u potpunosti ravni. Zato sam imao delove na slikama koji su štrčali. Sada smo se uhodali i usavršili i to mnogo bolje izgleda. U ovom trenutku sam ja taj koji druge podstiče da se time bave”, počinje priču Tomislav Krčmar, korisnik usluga Gerontološkok centra.
Dolazak u Gerontološki centar otvara razne mogućnosti
“Ranije sam pravio slike od čepova, a sada ispravljam čepove, jer je došao jedan mlađi korisnik u Gerontološki centar. On je stručniji od mene, pa on pravi slike. Ja sam pomagač, jer on to lepše radi. Deo mojih slika je bio dobro urađen, a deo smo sada prepravljali. Kada sam se time bavio nisam imao dovoljno istih čepova, pa sam onda stavljao neke druge. Ali, se ispostavilo da to nije onako kako bi trebalo da izgleda, i zato smo ispravljali. Skinuli smo čepove koji nisu bili dobri i zamenili ih adekvatnim. Osim što pravimo slike od čepova, ovde igramo šah. Ja nisam neki šahista, ali volim da odigram koju partiju. Igramo i karte. Tu sam mnogo bolji. Najviše volim tablić. Pevao sam i u horu, ali pošto u grupi ima mnogo ljudi, onda sam to, ipak, gledao da malo izbegnem. Eskivirao sam pevanje”, dodaje naš sagovornik kroz smeh.
U izradi slika od metalnih čepova uključeno je nekoliko korisnika Gerontološkog centra.
“Imamo još jednog kolegu koji razvrstava čepove. To je Mihalj. On to lepo raspoređuje, stavlja u prazne balone da bismo lakše mogli da pravimo slike. Kad se radi neka slika, onda se delovi popunjavaju s istom vrstom čepova, kako bi se zaista dobile jasne figure. Za slike koristim čepove od piva i soka. I to one koji se otvaraju otvaračem. Ne koji se navijaju, jer oni ne mogu lepo da se isprave”, objašnjava Krčmar.
Slike od čepova biće izložene u galeriji u Zrenjaninu
“Nema tu neke posebne tehnike za ispravljanje čepova. Čekićem se lupa dok čep ne postane ravan. Jer tako čepovi lakše naležu jedan na drugi. Ako ima potrebe, oni se seku i ukrajaju. Za fiksiranje čepova na kartonu koristi se lepak za drvo. Moram da istaknem da je važno da se čepovi poređaju od jednog do drugog kraja kartona. Jednom sam ostavio malo prostora, međutim, ram nije uspeo da pokrije celu širinu tog praznog prostora, pa to nije lepo izgledalo. Morao sam da popunjavam prostor „polovicama“ da bi to bilo onako kako treba. Do sada nisam nigde izlagao ove slike. Izložba će biti održana u galeriji u Zrenjaninu kada budemo imali 20 ovakvih slika. Ostali korisnici u domu kažu da im se sviđaju slike od čepova”, dodaje naš sagovornik.
Većina ljudi koja stanuje u Gerontološkom centru, lepo se slaže.
“ Ima ljudi koji su teški, ali njih izbegavam. Kad neko dođe u dom to nije kraj sveta. Ovde se započinje neka nova faza u životu. Ko hoće može da ide u šetnju, bitno je samo da se javimo portiru. Imamo fiskulturu, ko hoće da vežba može i to”, kaže Krčmar.
Odlazak u Gerontološki centar znači promenu načina življenja korisnika. Ona ne mora nužno da bude na gore. Štaviše, nebrojeno puta se do sada pokazalo da je boravak u domu preporodio ljude koji do tada nisu imali kome da se obrate onda kada su to želeli.
.gif)
.gif)
