Za dobar foto-safari nije potrebno da idete na daleke luksuzne destinacije i ne morate da imate vrhunsku opremu. Ono što morate da imate jesu dobro oko i želja da napravite savršenu fotografiju. To su po drugi put potvrdili učesnici manifestacije Foto safari u Jaši Tomiću, koji su se ovog vikenda okupili u zaista velikom broju. Na manifestaciji je bilo više od 80 fotografa iz različitih delova Srbije, a došli su i gosti iz Rumunije.
Jaša Tomić je selo na samoj granici sa Rumunijom. Prema popisu iz 2011. godine u njemu je bilo oko 2500 stanovnika. U istorijskim spisima mesto se prvi put pominje 1334. godine pod imenom Madus, kasnije Modoš. Sadašnji naziv selo je dobilo 1924. godine po političaru iz 19. veka, Jaši Tomiću. Mesto je izuzetno bogato kulturno-istorijskim spomenicima, okruženo prirodnim predelima, jer u blizini protiče reka Tamiš. Sve to su iskoristili fotografi iz Zrenjanina i sela u okrugu, kako bi orgnizovali Foto safari u ovom mestu.
“Fotograf Tibor Arva je jedan od pokretača ove ideje. Mi se godinama znamo i kada je došao u Jašu video je da je ovo i te kako interesantan predeo. Jaša je specifična po arhitekturi, istoriji, ima dosta lokacija koje su fotografima zanimljive. Po njihovoj priči, ovo selo je neiscrpan izvor dobrih destinacija za fotografisanje. Tako smo prošle godine stidljivo krenuli sa Foto safarijem u Jaši Tomiću zajedno Foto klub CD13 i mi, da vidimo kako to izgleda. Pokazalo se da je to jako dobra ideja, i ove godine krećemo malo ozbiljnije. Dobili smo podršku Foto saveza, pa manifestaciju dižemo na jedan viši nivo. U zavisnosti od toga kako budemo prošli ovoga puta, zavisiće i to kako ćemo Foto safari organizovati naredne godine”, kaže Spaso Mladenovski sa internet portala opštine Sečanj NMR info i jedan od organizatora Foto safarija u Jaši Tomiću.
Fotografi iz cele Srbije na manifestaciji Foto safari u Jaši Tomiću
“Često sam obilazio različite foto-safarije i okupljanja fotografa u okolini, i mogu vam reći da se na tim događajima uvek lepo provedemo. U razgovoru sa Spasom došli smo na ideju da se u Jaši organizuje nešto slično. Prošle godine smo napravili takozvani „nulti Foto safari“ na kojem su većinom bili ljudi iz Zrenjanina. Ove godine smo rešili da to bude skup na koji ćemo pozvati kolege iz cele Srbije, a evo, ima i učesnika iz inostranstva”, dodaje Tibor Arva, fotograf iz Zrenjanina i inicijator događaja.
U objektivima učesnika ovog foto-safarija bile su različite zgrade, pejzaži, ljudi, salaši, životinje…
“Za ovogodišnji Foto safari odredili smo pet lokacija u selu. Mada, iz iskustva znam da kada fotografi negde dođu, nema gde ne stignu samo da bi napravili što bolje fotografije. Jednostavno, ima ih po celoj Jaši. Što se tiče ovogodišnjih destinacija za koje smo mislili da bi bile najbolje za slikanje, odnose se na centar sela. Mislim da je to nekako najzanimljivije. Tu su dve crkve, Dom kulture, pijaca, park, organizovali smo nastup folklora… Imamo i staru železničku stanicu koja je sada već neupotrebljiva, ali je dosta interesantna za fotografisanje. Tu su neki magacini, stara vaga… Imamo jedan salaš na kojem ima dosta domaćih životinja, voćnjaka, lepih predela. Posebno organizujemo turu po obodima sela. Tu se nalazi Tamiš. Na ovu destinaciju se ide traktorom, u prikolici. Takođe, obezbelili smo i ulazak u jednu privatnu kuću”, objašnjava Mladenovski.
U Jaši Tomiću bi moglo danima da se fotografiše
“Jaša Tomić je ustvari neiscrpan izvor materijala za fotografisanje i smatramo da ovo mesto treba da vidi što više naših kolega. Današnji safari je osmišljen tako da jedan fotograf ne može da obiđe sve lokacije. Ja sam na čelu foto kluba CD13 poslednjih pet godina. Ova godina je bukvalno “buknula” kada je reč o ovakvim događajima i manifestacijama namenjenim fotografima. To definitivno pokazuje da ima mnogo ljudi koje zanimaju ovakvi skupovi. Pošto je fotografija jako zastupljena u širem delu javnosti , mislim da će se foto-safari događaji sve više organizovati. Važno je da se ozbiljno shvati šta time želi da se stvori, a ne samo „idem da škljocam”, što se kaže”, dodaje Ivan Ilijevski, fotograf iz Zrenjanina i suorganizator manifestacije Foto safari u Jaši Tomiću.
Da interesovanje za ovakve događaje raste, potvrđuje i činjenica da je ove godine na Foto safari u Jaši Tomiću došlo četiri puta više ljudi nego lane.
“Prošle godine je na Foto safariju bilo dvadesetak fotografa. To su mahom bili ljudi iz Zrenjanina. Sada imamo prijavljena 82 fotografa, ali mislim da ih je došlo i više. Ljudi su, osim iz Zrenjanina, stigli i iz Beograda, Pančeva, Vrbasa, Novog Sada, Kragujevca, Vršca. Tu je, što bi se reklo, Srbija u malom. Imamo i goste iz Rumunije. Na neki način smo načeli i taj deo priče o sticanju međunarodnog karaktera ove manifestacije”, ističe Mladenovski.
Izložba fotografija sa foto-safarija na jesen
Najbolje od onoga što su okom svog foto-aparata ovi fotografi zabeležili, moći će da se vidi na izložbi koja će biti organizovana na jesen.
“Krajem septembra, kada je slava sela, organizovaćemo izložbu i takmičenje za tri najbolje fotografije Foto safarija 2018. godine. Obezbedili smo novčane nagrade za fotografije koje će ocenjivati stručni žiri. Pošto radimo u saradnji sa Foto savezom, moramo da poštujemo njihova pravila, jer oni prihvataju bodovanje sa ove izložbe za majstore fotografije. Takođe, posetioci izložbe će imati priliku da izaberu tri najbolje fotografije po njihovom mišljenju. Oni koji budu najbolji po oceni publike, mogu da računaju na robne nagrade. Reč je opremi koja je potgrebna za fotografisanje. Od torbica, rančeva, objektiva… Imam jednu anegdotu od prošle godine sa izložbe. Pošto sam iz Jaše, dosta ljudi me je pitalo da li su to sve moje fotografije. Ja sam u početku objašnjavao da nisu, ali sam na kraju odustao. Tako da su mnogi na kraju bili ubeđeni da sam sve to sam fotografisao”, kaže naš sagovornik, Spaso Mladenovski.
Foto safari u Jaši je prilika za dobru zabavu i poboljšanje imidža sela
Za sada manifestacija traje jedan dan.
“Pošto mi nemamo mnogo smeštajnih kapaciteta u selu i okolini, zamišljeno je da manifestacija traje jedan dan. Mada, nama je samo nebo granica. Ako se pokaže da bi bilo dobro da traje duže, postoje opcije da se i o tome razmisli. Imamo hotel u Sečnju, neki smeštaj u selu, ali bi to onda moralo još ozbiljnije da se pripremi. Želje i planovi su ogromni. Videćemo dokle ćemo na kraju stići. Moram da kažem da u svemu imamo veliku podršku mesne zajednice, opštine Sečanj, Turističke organizacije”, kaže Mladenovski.
“Ovaj događaj za opštinu Sečanj znači lepe fotografije, pozitivnu energiju i dobru zabavu. Oni koji su došli na Foto safari, možda će nas predstaviti i boljim i lepšim nego što jesmo u ovom trenutku. Ovakve manifestacije su važne i u turističkom i u ekonomskom smislu. Naš zadatak je da podržimo svaku ideju i inicijativu koja može da poboljša naš imidž“, kaže Arsen Plahin, predsednik SO Sečanj.
Na manifestaciju došli i fotografi iz Rumunije
Fotografi vole da putuju i da obilaze nova mesta. To su dokazale i gošće iz Rumunije koje su čule da se u Jaši Tomiću organizuje manifesacija Foto safari. Ni kiša koja je padala tokom prepodneva nije ih sprečila u pronalaženju najlepših kadrova.
„Nisam prvi put u Srbiji, ali sam prvi put u ovom selu. Ono što smo videli ovde je zaista lepo. Fotografisali smo građevine, ljude, pejzaž… Takođe, drugarica i ja smo se međusobno fotografisale na terenu. Mi smo fotografi amateri“, kaže Anka Tabanesku iz Rumunije.
„Ovde sam sa Ankom i ja sam amater u fotografisanju. Prvi put sam u Jaši Tomiću. Interesantno mi je ono što sam videla, pogotovo za fotografisanje. Što se kiše tiče, ona nam nije predstavljala neki problem. Nije mnogo padala, a bile smo pripremljene i za te uslove. Mislim da smo napravile dobre fotografije“, dodaje Aleksandra Tico iz Rumunije.
Kiša ne smeta fotografima
Zaljubljenici u fotografiju ne propuštaju priliku da se druže po skupovima kao što je foto-safari.
„Prvi put sam u Jaši. Većina nas se međusobno poznaje. Ja organizujem nešto slično ovome u Ivanovu kod Pančeva, tako da se godinama družimo. Radujem se što smo se danas okupili, pogotovo što nisam organizator, pa mogu potpuno da se opustim. Malo nas je ova kiša iznenadila, ali je na kraju sve lepo ispalo. Čim je kiša prestala da pada, imali smo tzv. difuzno svetlo, što je jako dobro za fotografisanje. Inače, nama fotografima ne smeta da fotkamo ni po kiši, ali je problem što se posle toga obično razbolimo. Ali, generalno, oblačno vreme je jako dobro za pravljenje fotografija, jer tada imamo jake senke. Verujem da smo napravili odlične fotografije, što će se pokazati na jesen na izložbi“, kaže Zoltan Bisak, fotograf iz Ivanova.
„Za fotografe koji nisu komunikativni najteže je da slikaju ljude, dok je onima koji lako stupaju u kontakt sa ljudima, teže da fotografišu arhitekturu. Ja volim da slikam ljude jer sam stalno u nekoj komunikaciji, pošto radim u školi. Znam kako treba da se postavim prema njima. Zato su na mojim fotografijama dominantni portreti“, dodaje naš sagovornik.
Da bi se napravila dobra fotografija potrebno je znanje, ali i sreća
„I ja sam prvi put u Jaši Tomiću. Redovno odlazim u Ivanovo. Volim fotografiju i volim ovakve manifestacije jer se tu okupimo svi koji imamo slična interesovanja. Meni kiša ne smeta, ali malo smeta opremi. Ovo danas nije bilo ništa strašno. Uspeli smo da napravimo zanimljive fotografije. Za dobru fotografiju je potrebno malo znanja, malo sreće i veliko srce. Donekle je potrebna i dobra oprema, ali nije oprema presudna. Odlučujući je trenutak koji vidiš ili ga ne vidiš. I to je ustvari taj faktor sreće. Ponekad i ne vidite šta ste uslikali dok ne „razvijete“ fotografiju. Nekada se dešava da i satima čekate neki momenat da fotografišete i ne uspete u svojoj nameri, a ponekad napravite dobru fotografiju potpuno neplanski. Najteže je fotografisati ono što ti pobegne. Nešto što si video, a nisi uspeo da uslikaš“, objašnjava Ilija Gajinov, fotograf iz Novog Sada.
Dobra oprema nije garant dobrih fotografija
Svi koji su proteklog vikenda bili u Jaši Tomiću slažu se da vrhunska oprema ne znači i vrhunske fotografije.
„Fotografijom sam počela da se bavim 2012. godine. Pronalazim se u takozvanoj uličnoj fotografiji. U toj oblasti sam dobijala dosta nagrada. Moje fotografije su primljene i na Žisel, što je najjači festival u Srbiji. Hvatam razne trenutke na ulici – ljude koji prolaze, izraze emocija, fasade… Ne kaže se džabe da jedna fotografija zamenjuje 1000 reči. Fotografiju svako doživljava na neki svoj način. Moram da priznam da je ženama malo teže da se bave fotografijom, jer nama uvek fali vremena. Imamo puno obaveza tokom dana, pa treba to sve uskladiti i odvojiti vreme i za fotografisanje. Treba dosta i da se uči i o fotografiji i o tehnici. Ne možete samo da idete po ulici, da “klikćete” i da stvarate umetnost. Slažem se sa kolegama koji kažu da za dobru fotografiju nije potrebna skupocena oprema. Možete da imate aparat od 2.000 evra, ali ako nemate oko ili nešto u sebi, džaba vam sve”, kaže Tamara Graorić, fotograf iz Zrenjanina.
“Za dobru fotografiju je najvažnije umeti posmatrati. Često dok šetamo prolazimo pored nečega što nam ne privuče pažnju, iako zavređuje da na to obratimo pažnju, pre svega, zato što smo obuzeti nekim drugim brigama. Kad radim fotografije onda posmatram oko sebe, razmišljam šta mi je lepo po bojama, šta mi je interesantno, šta je dobar kadar. Čovek, baveći se fotografijom, svesno ide i gleda svet oko sebe. To je najvažnije, sve ostalo je tehnika koja se da naučiti”, objašnjava Tibor Arva, fotograf iz Zrenjanina.
Najteže je fotografisati ljude
“Ja volim da fotografišem ljude. Ali, njih je i najteže fotografisati, zato što imate ljude koji ne vole da se fotografišu, imate ljude koji zahtevaju da fotografija bude u skladu sa nekim njihovim idealom lepote. Kada fotografišete arhitekturu vi uživate sami za sebe i tražite lepotu onako kako ste je vi zamislili i doživeli. Vama se to sviđa i u tome uživate. Vremenske prilike su izazov za fotografa. Nekada možemo da dobijemo lepše fotografije po lošem vremenu, po kiši, nego kada je sunčan dan”, dodaje naš sagovornik.
Ukoliko neko želi da bude vrhunski fotograf, mora da prati nove trendove.
“Fotografijom sam počeo da se bavim još u srednjoj školi i mogu da vam kažem da je fotografija nešto što se uči ceo život. Kada sam počinjao, radili smo na filmu. Onda smo sami razvijali filmove, pa izrađivali fotografije i to prvo crno-bele, pa tek kasnije u boji. Kada je došla digitalna revolucija mnogi fotografi su počinjali ispočetka. Znali smo šta je blenda, ekspozicija, ali fotošop i sve ostalo nam je bilo novo. Dosta kolega, bez obzira na svoj renome u vreme analogne fotografije, nije uspelo da se snađe u tom novom vremenu pa su prestali da se bave fotografijom. Digitalizacija je neminovnost i to je nešto sa čime ćemo mi živeti i dalje. Mada, ima sve više zaljubljenika u analognu fotografiju koji misle da je jedino to fotografija sa dušom i koji pokušavaju da je reanimiraju na neki način”, kaže Arva.
Foto safari u Jaši Tomiću – velika banatska avantura
Foto Safari u Jaši Tomiću, nije zamišljen samo kao “škljocanje” aparatom, već kao velika banatska avantura.
“Prvi put sam ovde. Trenutno se nalazimo u crkvi i mogu da kažem da je ona fantastična, bar za nas fotografe. Evo ja ne prestajem da slikam. Čini mi se da u selu i te kako ima materijala za fotografisanje. Fotografijom se bavim dosta dugo iz hobija, a u foto klubu Beograd sam od 2016. godine. Pozdravljam ovakve inicijative i mislim da bi foto-safari trebalo što više organizovati. Za mene je najveći izazov otkrivanje novih stvari koje nisam videla. Od novih ljudi, običaja, prirodnih predela, zgrada… Najviše volim da fotografišem ljude”, kaže Jelica Milentijević, fotograf iz Beograda.
“Prvi put sam na manifestaciji Foto safari u Jaši Tomiću i mogu da kažem da sam jako zadovoljna. Fotografijom se bavim više godina i to amaterski, iz hobija. Volim sve da fotografišem, a najviše decu i životinje. Gde god krenem nosim foto aparat sa sobom i uvek gledam da uhvatim neki lep momenat”, objašnjava Biljana Gađanski, fotograf iz Zrenjanina.
Učesnici Foto safarija 2018. u Jaši Tomiću mogli su da se upoznaju i sa običajima i tradicijom ljudi koji žive u selu, i to uz kulturno-umetnički program, proizvode i specijalitete koje su pripremila različita udruženja žena.