Nekada se znalo da se zimnica pravi kod kuće i da ona mora da bude domaća. Od pre desetak ili petnaestak godina sve je manje onih koji zimnicu sami spremaju jer je za manje novca, i bez rada, moguće nabaviti i ajvar i kisele krastavčiće, papriku ili kupus, pa i džem i pekmez. Međutim, u poslednje vreme i u marketima i na pijaci sve se više traži zimnica pripremana na tradicionalan način. Iako po zanimanju nije ni tehnolog, ni poljoprivrednik, Željko Bandić iz Banatskog Karađorđeva je odlučio da se posveti proizvodnji ove hrane. Tako je nedavno i osnovao firmu “Dekin špajz”.
Kada se govori o domaćim jelima, uglavnom se kaže da su ona pripremana po bakinim receptima. To ne čudi ako se zna da se u bakinom špajzu uvek može pronaći ukusna hrana. Od štrudli, krofni i palačinaka do džemova, marmelada, ajvara, kiseliša… Ipak, ne krije samo bakin špajz ukusne đakonije.
„Svi pričaju o bakinim receptima i bakinom špajzu, a ja sam hteo da se razlikujem pa sam se opredelio za Dekin špajz, kako sam i nazavao firmu. Želeo sam da i deka doprinese očuvanju tradicije. Recepte sam uzeo od deke, a da li ih je on ukrao od bake – to ne znam. Ne mogu ni da ga pitam, jer se upokojio“, počinje Bandić raspoloženo priču o poslu koji je nedavno pokrenuo u rodnom Banatskom Karađorđevu.
Dekin špajz čuva prirodne proizvode bez aditiva i dodataka
„Po zanimanju sam diplomirani inženjer šumarstva, ali pošto šuma nema kod nas u Banatu, opredelio sam se za proizvodnju hrane. U Dekinom špajzu su uglavnom proizvodi proizvedeni po tradicionalnoj recepturi. Prirodni, bez aditiva i dodataka. Onako kako su naše bake i deke proizvodili pre 150-200 godina, tako se i ja trudim danas da to radim. Tu su ajvar, kisela paprika, kiseli krastavci, pečena paprika u tegli. To je uglavnom ono što se tiče kiselog programa. Planiram da od ove godine počnem da radim i džemove i pekmez. I to od šljiva i kajsija za početak“, objašnjava naš sagovornik.
U ovom poslu je tek početnik. Zbog toga se sada više bavi promocijom proizvoda.
„Napravio sam određenu količinu za prezentaciju i učešće na sajmovima, kao što je recimo ovaj Sajam zadrugarstva i mladih domaćina Srbije. Delim proizvode potencijalnim mušterijama. Od ove sezone planiram sam da proizvodim papriku i krastavac koje ću kasnije da prerađujem. Imam i svoj zasad kajsije koji sam podigao pre tri godine. Ove godine očekujem prvi veći rod. Za sada sve radim sam. Imam tehnologa koji mi pomaže što se tiče recepture. Kada budem krenuo u ozbiljniju proizvodnju, moraću svakako da uposlim i dodatnu radnu snagu“, kaže vlasnik firme Dekin špajz.
Podsticaji države za proizvodnju i preradu hrane
U pokretanje proizvodnje Bandić je uložio i sopstvena sredstva, ali je koristio i podsticaje države.
„Investicije u ovaj projekat su bile otprilike 8 miliona dinara. Deo sredstava sam dobio od republičkog Fonda za razvoj Srbije. Takođe, deo sredstava sam dobio i od Pokrajinskog sekretarijata za poljopriredu. 70 posto tih sredstava je kredit, a 30 posto su bespovratna sredstva. Kredit je veoma povoljan. Grejs period je godinu dana, a godišnja kamata je 3 posto. To je kredit koji se daje za novootvorene firme. Prošle godine sam podigao plastenike na 1.320 kvadrata. Tu uglavnom planiram proizvodnju paprike. Krastavce ću raditi na otvorenom. Proizvodni pogon sam već završio. Uskoro očekujem da mi stigne neophodna oprema. Nadam se da će sve ovo vrlo brzo da zaživi onako kako sam planirao“, zaključuje na kraju razgovora Željko Bandić.
Ideja države jeste da se pokrene prerađivačka industrija. Do sada nam je često zamerano da izvozimo sirovine, iako imamo potencijala za preradu. Da bi ohrabrila ljude da pokrenu preradu hrane, država je izdvojila značajna sredstva i raspisala različite konkurse. Više informacija o njima moguće je pronaći na sajtovima resornih ministarstva i fondova.