U hali Medison se 22. i 23. marta održava drugi Sajam zadrugarstva i mladih domaćina Srbije „Mladenci“. Na ovoj manifestaciji svoje proizvode je predstavilo stotinak izlagača iz čitave Srbije. Uz to, organizovana su i brojna stručna predavanja koja imaju za cilj da unaprede proizvodnju i poboljšaju konkurentnost naših domaćina. Centralne teme ovogodišnjeg sajma su voćarstvo, pčelarstvo i udruživanje proizvođača.
Na jednom mestu tokom dva dana vikenda okupili su se poljoprivredni proizvođači, sturčnjaci, đaci poljoprivrednih škola iz čitave Srbije. A gosti i posetioci su imali prilike da degustiraju i kupe prave domaće proizvode.
„Drugi Sajam zadrugarstva i mladih domaćina Srbije „Mladenci“ ima za cilj da mlade okupi, sabere i usmeri u zajedništvo i zemljoradničke zadruge koje su uslov opstanka sela. Zato sa jedne strane imamo izlagački deo gde oni mogu da prikažu šta rade u agraru i od čega žive. Sa druge strane organizuju se naučna predavanja i skupovi da bi se videlo kako sve to može da bude profitabilnije i bolje. Ove godine ima oko 100 izlagača iz cele Srbije, počev od Kosova i Metohije, preko Žagubice, Osečine, Svrljiga i čitave Vojvodine“, kaže Božidar Drinić, organizator Sajma zadrugarstva i mladih domaćina Srbije „Mladenci“.
Božidar Drinić
Tradicionalni domaći proizvodi na sajmu „Mladenci“
Na štandovima u hali Medison mogli su da se pronađu suhomesnati i pčelinji proizvodi, prerađevine od voća i povrća, lekovito i začinsko bilje…
„Mi proizvodimo dimljene sušene proizvode. Tu su uglavnom pršuta, pečenica, suvi vrat, slanina, kobasice, čvarci. Sve je rađeno na bukovini. Reč je o zanatskoj proizvodnji, sve je rađeno kao za domaću upotrebu. Tržište nam je uglavnom Beograd. Kapaciteti trenutno zadovoljavaju potrebe Beograda. Imamo prostora za proširenje i na tome radimo polako. Učešće na ovakvim sajmovima dosta znači, jer tu možemo da predstavimo sebe i naše proizvode onako kako ljudi možda nisu videli na drugom mestu. Tu detaljnije mogu da dobiju informacije o našim proizvodima. Uglavnom pitaju da li je slanina sušena na bukovom drvetu, da li ima mleka u čvarcima… Moram da kažem da stavljamo mleko u čvarke. Znači ljude zanima da li se naši proizvodi rade na tradicionalan način i da li je to zaista onako kako bi i oni sami radili“, objašnjava Miroslav Mirčetić, iz kompanije „Dimsi“ kod Barajeva.
Miroslav Mirčetić
„Za nas, kao udruženje žena, jako je važno da učestvujemo na sajmovima, jer ljudi tu mogu da vide čime se mi zaista bavimo. Mi se predstavaljamo sa bosanskom trpezom, tu su naše drenjine, domaći sapuni… Sve ono kako se nekada radilo to mi i danas primenjujemo. Moram da kažem da smo bili i na sajmu turizma u Beogradu, Turistička organizacija opštine Sečanj nas je pozvala i zaista je bilo jako uspešno. To je bio prvi put da smo bili na tako velikom sajmu. Ljudi kada vide to što mi radimo se zaista oduševe. Najviše vole bosanske pite, bosanske uštipke, tu su domaća slanina, domaća kobasica, slatko, kifle“, kaže Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.
članice Asocijacije žena Krajišnik
„Najteže je naći tržište za ono što proizvedete“
„Bavimo se uzgojem i preradom maline u namaze. Imamo nekoliko ukusa namaza. To su čista malina, malina sa vanilom, sa cimetom i sa čokoladom. Takođe, proizvodimo i liker od maline. Jako je teško bilo to proizvesti, a još je teže izaći na tržište. Da biste se pojavili na tržištu morate da imate gotov, upakovan proizvod. Ambalaža mora da bude kvalitetna i dobra. A to podrazumeva kvalitetan proizvod. Znači ne možete vi da mešate vodu i voće i da dobijete kvalitetan proizvod. Najveći problem u svemu tome su finansije. Za izlazak na tržište morate da uradite brojne analize koje uopšte nisu jeftine. Morate da imate sertifikate. Prostoje u kojima radite moraju da budu opremljene po HACCP-u. Ovakvi sajmovi su veoma bitni, pogotovo za nas male proizvođače, jer tu upoznajete ljude koji mogu da sklope različite poslove. Koji mogu da vas povežu sa preduzećima“, kaže Ljubica Žigon, kompanija „Žigon“ iz okoline Arilja.
Ljubica Žigon
Uskoro konkursi za bespovratna sredstva za zadruge
Ovogodišnji sajam „Mladenci“ održava se pod pokroviteljsvom Srpske akademije nauka i umetnosti.
„SANU poslednjih godina uspešno radi na promociji sela. 2012. smo štampali 50.000 primeraka publikacije u kojoj smo objašnjavali zašto je važno da ljudi ostanu na selu i to smo delili širom Srbije. Animirali smo čitavu zemlju da se počne sa udruživanjem. Preko 1.000 sela se nalazi u fazi raspadanja, a 200 sela je praktično nestalo. Mi želimo da vratimo veru u srpsko selo i seljaka. Tako je nastao i projekat koji sprovodi ministar bez portfelja Milan Krkobabić, a tiče se osnivanja 500 zadruga u isto toliko sela. Ukupno su 92 zadruge dobile nepovratna sredstva za određene aktivnosti. Više od 900 miliona dinara je na to utrošeno prošle godine. Ove godine opredeljeno je 700 miliona dinara za nove i postojeće zadruge. Konkurs bi trebalo da se raspiše početkom aprila. Pozivam sve da konkurišu za sredstva“, kaže profesor doktor Dragan Škorić, akademik SANU-a.
Dragan Škorić, Duško Radišić i Saša Stevanović
Pokrajina i lokalna samouprava su uz mlade domaćine
Podršku Sajmu zadrugarstva i mladih domaćina Srbije dali su i grad Zrenjanin i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.
„Mi podržavamo ovakve manifestacije, jer su one izuzetno značajne. Za jačanje sela i mladih domaćina se ne zalažemo samo deklaratino, već ih pomažemo i finansijski. Bez toga maldi domaćini u Srbiji teško da mogu da opstanu. Pre 2017. godine nije bilo podrške za mlade, pa smo u budžetu tada predvideli 100 miliona dinara. Sledeće godine smo ta sredstva duplirali. Ove godine za mlade domaćine smo namenili 250 miliona dinara. Narednih dana biće raspisani i konkursi za dodelu tih sredstava. Pozivam sve mlađe od 40 godina koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo da konkurišu. Za pčelare je, recimo, pre dve godine bilo namenjeno samo 5 miliona dinara, a sada je to 25 miliona. Konkurs je preključe izašao“, kaže Saša Stevanović iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.
„Za sve mlade koji razmišljaju da li da ostanu na selu i da li će tamo imati perspektivu poruka grada je da će imati punu podršku. Trudili smo se da na sajmu „Mladenci“ napravimo što bolji program koji će osnažiti mlade da istraju u svojim idejama. Grad Zrenjanin nikada ne zaboravlja ni jedno svoje naseljeno mesto. Ovaj sajam je još jedan primer da kroz mnogobrojne aktivnosti činimo da to tako bude. Mi smo u proteklom periodu dosta činili da pomognemo poljoprivrednike. Tako smo prošle godine samo za pčelare opredelili 5 miliona dinara“, objašnjava Duško Radišić, pomoćnik gradonačenika Zrenjanina.
Agrarom treba da dominiraju mladi domaćini
„Veoma važan projekat je i kupovina kuća na selima koji sprovodi pokrajinska vlada i gledaćemo da se tome pridruži i grad Zrenjanin. Ne moraju svi mladi da rade u poljoprivredi. Možda će vas ova izjava iznenaditi, ali mladi mogu da se bave poljoprivredom kao dopunskim radom. Mi imamo u gradu kompanije koje organizuju prevoz za svoje radnike iz svih sela, što znači da ljudi mogu da ostanu na selu i da i tamo nešto rade. Najbolje je kada ste sam svoj gazda, a to je i najvažnija poruka ovog sajma“, dodaje naš sagovornik.
Jačanjem mladih domaćina osnažiće se i sela, ali i čitava zemlja.
„Srpsko udruženje mladih poljoprivednika je osnovano 2015. godine. Okupljamo i zastupamo mlade ljude koji se bave poljoprivedom i koji žele da se bave poljoprivredom. Mi stvarmo kult mladog poljoprivredika. Statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 600.000 gazinstava, a samo 10.000 vode mladi ispod 40 godina. Zalažemo se da se to promeni i da mladi počnu da dominiraju u ovoj proizvodnji“, kaže Aleksandar Milovanović iz Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.
Predlog akademika Škorića organizatorima Sajma zadrugarstva i mladih domaćina Srbije bio je da razmisle o mogućnosti da se u narednim godinama na ovoj manifestaciji, budući da se zove „Mladenci“ i da se održava na ovaj praznik, organizuje i kolektivno venčanje mladih parova iz čitave Srbije. Jer je to jedan od preduslova za formiranje porodica na selu i opstanak istih.
