Korona virus poremetio je planove svih nas. Protekla tri meseca nije bilo tradicionalnih manifestacija koje organizju razna udruženja. Iako epidemiološka situacija u zemlji nije baš zavidna, manifestacije su počele da se održavaju. Ovog Vidovdana u Boki je organizovana peta Banatska sirijada. Za razliku od prethodnih godina bilo je manje učesnika. Takođe, manifestacija nije imala takmičarski karakter kada je u pitanju izlaganje sireva na štandovima. Žene su se, ipak, nadmetale u pravljenju pite sa sirom. Prvi put na ovoj manifestaciji kuvan je i prodavan jagnjeći paprikaš, a predstavljene su i kobasice sa kačkavaljem. U ponudi je bio i sir od dunja.
Na poziv organizatora manifestacije Banatska sirijada odazvao se deo učesnika i gostiju.
“Ove godine zbog celokupne situacije održali smo manifestaciju krajem juna. Inače, organizujemo je početkom juna kada još nije jako toplo. Nismo hteli da prekidamo tradiciju, pa smo skromno obeležili našu manifestaciju. Ovoga puta nismo ocenjivali sireve izlagača, već je održana samo prodajna izložba. Takmičari nisu mogli svi da dođu i da se odazovu zbog celokupne situacije. Manje ljudi smo zvali, malo njih se odazvalo, ali dovoljno da se tradicija ne prekine. Hteli smo manifestaciju da podignemo na malo viši nivo. Prvi put smo kuvali jagnjeći paprikaš i prodavali kobasice punjene kačkavaljem. Mnogo njih se zainteresovalo za ovu kobasicu i sve je prodato. Kilogram je koštao 600 dinara”, kaže Marija Večanski, predsednica Udruženja Banatsko jagnje iz Boke.
Sir od dunja prodavao se na manifestaciji Banatska sirijada
“Takođe, predstavili smo i naš sir od dunja. Kod običnog sira podloga je mleko i koristi se sirište da bi se dobio sir. Ovde je osnova dunja i koristi se šećer. To se samo zove sir od dunja jer se dobija istim načinom odvajanja kao sir od mleka. U njemu nema mleka. Specifičan je po tome što ima tvrdoću, strukturu i oblik koji može samo od dunja da se napravi. Ne može od jabuka, višanja ili bilo kog drugog voća. Sir od dunja se pravi tako što se dunje obare, pa se ubaci šećer i kuva do gustine kada varjača stoji u masi. Na kilogram dunja ide kilogram šećera. Kada se to skuva sipa se u kalupe i ubacuju se željeni dodaci. Obično dodajemo orahe. Ovaj naš proizvod je trenutno u fazi brendiranja”, dodaje naša sagovornica.
Na manifestaciju Banatska sirijada odazvalo se nekoliko udruženja.
“Žene su uglavnom donele manju količinu sira. Oko 2-3 kilograma. Od većih izlagača tu su bili proizvođači ovčijeg sira iz Tomaševca i nekoliko još poljoprivrednih gazdinstava koji proizvode kravlji sir. Mogao je da se kupi i kačkavalj iz Pirota, i to i kravlji i mešani. Proizvođači sira iz Mokrina su otkazali učešće zbog situacije. Ove godine smo drugi put održali takmičenje u pravljenju pite sa sirom. Prošle godine smo ocenjivali najbrže napravljenu pitu. Sada smo rešili da, ipak, proglasimo najukusniju pitu sa sirom, tako da smo čekali da pite budu ispečene. Mi smo obezbedili sastojke za pitu, a žene su na licu mesta teglile kore i pravile pitu. Tu su bili brašno, jaja, sir, so, voda, mast”, objašnjava Večanski.
Jagnjeći paprikaš
Za kuvanje jagnjećeg papikaša bio je zadužen Predrag Večanski.
“Paprikaš se kuva tako što se izdinsta luk, pa se ubace meso i začini. Od začina sam koristio so, biber i alevu papriku. Paprikaš mora da se kuva 2,5-3 sata da bi meso bilo skuvano. Meso mora da se seče malo krupnije nego za gulaš. Vatra mora da bude umerena. Voda se ne dodaje do pred sam kraj kada stavljamo alevu papriku. Do tada se meso krčka u sopstvenom soku. Kuvano je kada se odvaja od kostiju i kada unutra nije crveno. Danas je pripremljeno nekih 80 porcija. Za to je utrošeno 30-ak kilograma mesa i 10 kilograma luka. Luk su spremale žene, a meso sam pripremio ja. Da li su plakale dok su seckale luk, ne znam. Mada one su spremale više luka, jer smo kuvali i gulaš. Porcije smo prodavali po ceni od 450 dinara. Uz paprikaš su išli krompir i salata”, kaže Predrag Večanski.
Banatska sirijada je ove godine bila izložbeno-prodajnog, a ne takmičarskog karaktera
Na Banatskoj sirijadi mogli su da se probaju brojni domaći proizvodi. Najbrže su rasprodati čvarci. Mada, čini se da nije bilo štanda, na kojem je ostalo neprodatog sira.
“Ja uglavnom pravim mlade sireve. Danas smo osim mladog sira doneli i sirni namaz i tvrdi sir – kačkavalj. Pravila sami i pikantni sir sa tucanom paprikom. Ljudi probaju i kupuju. Sve im se sviđa. Mi držimo krave, imam svoje mleko od kojeg pravim sireve. Čim pomuzem krave, sveže mleko podsirim i ostavim da odstoji celu noć. Sutradan sir ocedim i stavim u kalupe. Dva dana se to cedi i tako se dobija sir. U sitan sir dodajem i malo kajmaka i milerama da bi lepo mogao da se maže”, objašnjava Dara Jovičić iz Krajišnika.
Šta se sve ocenjuje kod pite?
Osam žena pokazalo je svoja umeća u pravljenju domaće pite sa sirom. Na licu mesta razvlačile su kore, filovale i pekle napravljene pite.
Tročlani žiri koji su činli Branislav Arađanski, Darko Vukoje i Slobodan Repac imao je zadatak da izabere najukusniju pitu sa sriom.
“Odluka je bila jednoglasna. Osnovni kriterijumi da bi pita bila ukusna i da bi proizvodila efekat koji treba da proizvede jeste da je malo masna, da je reš pečena i da je u trenutku kad se jede bar topla, ako ne vruća. Takođe, gledali smo i kako izgleda parče koje smo dobili. Jer, ipak, pita kad se stavi na sto mora da izgleda lepo. Sve pite smo probali po dva puta. Ni jednu nismo diskvalifikovali. Sve su bile lepo pečene. Žene su se stvarno potrudile da to sve bude kako treba. Prvi put sam danas bio u žiriju, ali ja sam iz Krajišnika, moja majka je iz Bosanske Krupe, tamo se živi samo od pite. Ja sam odrastao na piti…”, kaže Slobodan Repac, predsednik žirija.
Nagrade za najbolje pite
Trećeplasirana takmičarka kaže da nema tajni u pravljenju pite.
“Nije bilo teško napraviti pitu danas, jer kod kuće često pravim pite. To je nešto skoro svakodnevno. Ja nemam nikakav tajni sastojak za pitu. Svi smo dobili isti materijal i od toga smo pravili pitu. Po meni, jedino je sir mogao da bude malo slaniji, a ne da ga mi solimo, jer mi to nikada ne možemo dovoljno da posolimo. Kad je brašno dobro onda se kore lepo tegle. Suština je ustvari u brašnu”, kaže Zorica Palinkaš iz Udruženja žena “Đurđevak” iz Neuzine.
Drugoplasirana žena objašnjava da pite redovno pravi.
“Često pravim pite. Kad god idemo na neku manifestaciju ja sam zadužena baš za pite. Volim da pečem i krofne, ali pite su mi omiljene. Volim i da ih jedem. Znam da pravim i one prave bosanske pite, kada se jufke peku na smederevcu. Ali, to sada nismo mogli da pravimo na manifestaciji Banatska sirijada. Lično više volim da radim kore sa oklagijom, ali ovde sam ih teglila. I lepo je ispala na kraju pita. Volim malo slanije da je. Nisam se nadala nagradi. Rekla sam idem da se takmičim, pa šta bude. Volim druženja i to je u prvom planu. Često pravim pite, pa me nagrada i nije iznenadila. Ja pravim i sa krompirom i sa sirom…”, kaže Marica Kljajić iz Asocijacije žena Krajišnik.
Prvo mesto osvojila takmičarka koja nije ni planirala da mesi pitu na manifestaciji Banatska sirijada
Prvoplasirana takmičarka je redovan dobitnik nagrada na različitim manifestacijama.
“Materijal smo svi dobili isti. Vreme za pravljenje pite nam nije bilo ograničeno. Ja sam poslednja počela da mesim testo i to na nagovor predsednice udruženja Banatsko jagnje iz Boke. I evo ispostavilo se da je moja pita najbolja. Ali, verujem da su sve bile ukusne. Iskreno, iznenadila sam se. Ustvari, nagrada kao nagrada mi nije iznenađenje, jer gde god da idemo na manifestacija ja dobijem neku nagradu, ali mi je iznenađenje zato što se nisam uopšte spremala za takmičenje. Nisam planirala da se takmičim i nisam ni došla sa idejom da mesim pitu, već da ispoštujem domaćicu”, kaže Biljana Popadić iz Asocijacija žena Orlovat.
“Pitu nisam pravila onako kako je ja obično pravim kod kuće, a to je da stavljam obgu na obgu, pa da to razvlačim. Da sam tako pravila tebalo bi mi mnogo više vremena, jer tu testo mora duže da se odmara. Najbitnije od svega je da se sačeka dovoljno dugo da se testo odmori. Tek tada se ono razvlači. Nadev zavisi od ukusa onog ko jede pitu. Neko voli da je slanija, neko da je malo manje slana… To je, kažem, sve stvar ukusa”, dodaje naša sagovornica.
Nagrada za takmičarke koje su umesile najbolju pitu bila je vunica. To je proizvod po kojem je udruženje Banatsko jagnje na daleko poznato.