Deformiteti kičme kod dece – kako rešiti problem?

Svedoci smo situacije da u Srbiji sve više dece ima problem sa lošim držanjem tela, kao i sa deformitettma kičmenog stuba, nogu, grudi ili stopala.

Neki deo ovih problema je i nasledan, nekima se još uvek ne zna uzrok (idiopatske skolioze), ali veliki je procenat i onih koji su nastali usled nepravilnog i lošeg držanja tela i nedovoljne fizičke aktivnosti. O ovoj temi smo razgovarli sa Senkom Jovčić, profesorkom fizičkog vaspitanja i diplomiranim kineziterapeutom i ISST Schroth terapeutom.

Šta su kineziterapija i korektivna gimnastika?

Koja je razlika između lošeg držanja i deformiteta?

– Loše držanjje predstavlja narušenu posturu, tj. ravnotežu tela i ako se na vreme uoči i reaguje, može se vežbama korigovati bez trajnih posledica. Deformiteti su trajne anatomske promene na kostima, koje ako se ne uoče i ne leče, povlače sa sobom i obolenja pratećeg tkiva lomotornog sistema (mišića, tetiva, zglobova).

Koja je razlika između fizioterapeuta i kineziterapeuta?

– Fizioterapeuti u svom radu koriste i UZ, magnet, struju i razne manualne tehnike. Sredstvo rada kineziterapeuta je isključivo svesna fizička vežba. Iz tog razloga na Fakultetima fizičkog vaspitanja i sporta postoji čitav odsek i smer, koji se bavi isključivo kineziterapijom i korektivnom gimnastikom. To mnogi roditelji, čija deca imaju problema sa lošim držanjem ili deformitetima, ne znaju i pomalo skeptično dolaze kod nas, ali tada shvate da se mi vrlo temeljno i stručno bavimo problemom koji imaju. Naravno, u nekim težim slučajevima, neophodno je i angažovanje lekara.

Zašto su vežbe korektivne gimnastike tako bitne za razvoj dece?

– Pre svega, jer se bave jačanjem oslabljene i istezanjem skraćene muskulature, koje dovode do disbalansa tela. Zatim, u sklopu korektivne gimnastike rade se vežbe, koje se bave razvojem celog tela i svih motoričkih sposobnosti i time se ona može staviti u isti rang sa bazičnim sportovima. Takođe, osim rada na mišićima, radi se i na povećavanju obima pokreta u zglobovima.

Koliko je to težak proces?

– Da bi se sve to povezalo i da bi se došlo do pokreta i fizičke vežbe, potrebno je povezati više mehanizama, pre svega aparat za kretanje i nervni sistem, a to uopšte nije jednostavan proces. Na žalost, postaje sve teži i teži jer su deca, usled sadašnjeg načina života, odnosno prekomerne upotrebe računara i mobilnih telefona, sedenja ispred TV, nedovoljnog kretanja i loše ishrane,  vrlo „zakržljala“ po pitanju svih motoričkih sposobnosti – snage, brzine, gipkosti, koordinacije, preciznosti i ravnoteže.

Šta je još važno da znaju roditelji čija deca imaju problema sa lošim držanjem i deformitetima?

– Pre svega, moraju da znaju da ovakvi procesi rada i vežbanja , traju. Nekad i po nekoliko godina, a u nekim slučajevima je potrebno da se vežbe rade i ceo život, tj. da vežbe postanu deo života. Treba da posmatraju svoju decu i da se ako uoče bilo kakav disbalans ili neravnotežu, obrate ili nama ili da odu kod doktora – pedijatra, fizijatra, doktora sportske medicine.. i izraze svoju sumnju. Takođe, potrebno je da budu podrška svom detetu, da ih motivišu za rad, da im ne daju da lako odustanu i da im objasne da je to pre svega za njihovo dobro i u cilju poboljšanja njihovog zdravlja.

Koji je to uzrast dece sa kojom mogu da se rade vežbe korektivne gimnastike?

– Neki malo ozbiljniji korektivan rad moguć je već sa decom od 10 – 11 godina. Oni malo mlađi mogu kroz neke igre da poboljšavaju svoje motoričke sposobnosti, ali je bitno da u tom radu budu zastupljene vežbe za sve motoričke sposobnosti. Jako je teško izvoditi bilo kakav korektivan rad i sa starijom decom, ukoliko su njihove motoričke sposobnosti loše. To vam je kao da nekoga učite da piše sastav, a on ne zna ni sva slova.

Šta je to Schroth metoda?

– Schroth metoda je sistem vežbanja, koji se koristi u savremenoj kineziterapiji i prevashodno se primenjuje kao neoperativan metod lečenja velikih stepena skolioza. Kod skolioze dolazi do ispravljanja potrebne fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, u frontalnoj ravni dolazi do pomeranja kičmenog stuba u stranu a dolazi i do rotacije kičmenog stuba, jer se pršljenovi rotiraju oko uzdužne ose. Skolioza je najteži i najkomplikovanjiji deformitet kičmenog stuba, jer dolazi do premene u sve tri ravni, pa je i potrebno ispravljati primenom korektivnih sila u sve tri ravni. Ovakvim stavom telo je dovedeno u disbalans i Schroth metoda je fokusirana na tome da celo telo i kičmeni stub vrate u položaj najbliži ravnotežnom.

Da li ova metoda može da se radi u grupi?

– Ova metoda je isljučivo individualna, jer se program vežbi pravi posebno za svakog vežbača, kada se uzmu u obzir svi potrebni parametri. Kod dece koja još uvek nisu završila sa rastom, preporučuje se da se kao pomoćno sredstvo nosi i mider. Ono što je karakteristika Schroth metode je da se tokom izvođenja vežbi mora voditi računa o pravilnom položaju karlice ,a prisutno je i rotaciono disanje. Takodje, Schroth metoda uči vežbača ne samo kako da izvodi vežbe već i kako da se ponaša obavljajući svakodnevne poslove; kako da hoda, sedi, leži, radi.

SCHROTH METODA

Principe Schroth metode osmislila je još davne 1921. godine Katharina Schroth, da bi kasnije njena ćerka Christa metodu malo usavršila i dodala još i tretman disanja. U Bad Sobernheimu u Nemačkoj osnivaju 1983. godine svoju kliniku „Katharina Schroth Klinik“ koja je danas jedna od najpoznatijih u svetu,u kojoj se vežba po Schrtoh metodi, a vrši se I obuka ISST Schroth terapeuta.

Zašto je neophodan Centar za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju?

– Naš dosadašnji rad uglavnom se bazirao na radu sa decom i to u nekim školskim salama i sali na Gradskom bazenu. Pokušavali smo da ovaj vid časova približimo i omogućimo svima i uvek smo uzimali u obzir i činjenicu da deca idu u školu po smenama, da imaju razne vanškolske aktivnosti i da jednostavno nije lako to sve uskladiti, pogotvo kada smo mi u tim salama bili vezani za neke određene dane i termine. Bili smo u situaciji da mnoga deca nisu u mogućnosti da dolaze i vežbaju, jer ne mogu da se uklope ni u jedan termin održavanja časova. Takođe, ovakav rad sa decom je, da bi bio kvalitetan, potrebno sprovoditi u malim grupama, od 6 – 8 vežbača ,a ponekad je neophodan i poluindividualan i individualan rad. Iz toga razloga nam se otvaranje ovakvog Centra nametnulo kao jedino rešenje u kojem ćemo svakodnevno i celodnevno biti u mogućnosti da takav rad i organizujemo.

Da li ćete, pored dece, raditi i sa odraslima?

– Ono što se takođe pokazalo kao neophodno je organizovanje ovakvih časova i za odrasle, jer je sve više onih koji imaju problema i tegobe nastale usled nedovoljno kretanja i previše sedenja – zaključila je Senka Jovčić.

U planu je da se u Centru za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju osim vežbanja, drže i predavanja i razne edukacije o važnosti ovakvog vida vežbanja i vežbanja uopšte, o eventualnim posledicama po zdravlje, o novim saznanjima i istraživanjima i novim metodama rada, kao i neophodna merenja dece, kojima bi se pratio posturalni status dece i pratio napredak.