I love Zrenjanin

  • agencija dane
Sport

Deformiteti kičme kod dece – kako rešiti problem?

ZrBizNet

Svedoci smo situacije da u Srbiji sve više dece ima problem sa lošim držanjem tela, kao i sa deformitettma kičmenog stuba, nogu, grudi ili stopala.

Neki deo ovih problema je i nasledan, nekima se još uvek ne zna uzrok (idiopatske skolioze), ali veliki je procenat i onih koji su nastali usled nepravilnog i lošeg držanja tela i nedovoljne fizičke aktivnosti. O ovoj temi smo razgovarli sa Senkom Jovčić, profesorkom fizičkog vaspitanja i diplomiranim kineziterapeutom i ISST Schroth terapeutom.

Šta su kineziterapija i korektivna gimnastika?

I Taxi Zrenjanin
– Kineziterapija je medicinka disciplina (op. a. – grč. kinesis-pokret, therapio-lečenje), koja za svoju osnovu ima pokret i fizičku vežbu kao sredstvo preventive ili lečenja. Korektivna gimnastika je deo kineziterapije i prestavlja skup fizičkih vežbi, doziranih po vrsti, intenzitetu trajanju.Najveću efikasnost imaju kao preventiva kod dece koja imaju predispozicije za nastanak nekog posturalnog deformitet, ili kao terapija ako ti deformiteti već postoje – objašnjava Senka Jovčić.

Senka Jovčić

Koja je razlika između lošeg držanja i deformiteta?

– Loše držanjje predstavlja narušenu posturu, tj. ravnotežu tela i ako se na vreme uoči i reaguje, može se vežbama korigovati bez trajnih posledica. Deformiteti su trajne anatomske promene na kostima, koje ako se ne uoče i ne leče, povlače sa sobom i obolenja pratećeg tkiva lomotornog sistema (mišića, tetiva, zglobova).

Koja je razlika između fizioterapeuta i kineziterapeuta?

– Fizioterapeuti u svom radu koriste i UZ, magnet, struju i razne manualne tehnike. Sredstvo rada kineziterapeuta je isključivo svesna fizička vežba. Iz tog razloga na Fakultetima fizičkog vaspitanja i sporta postoji čitav odsek i smer, koji se bavi isključivo kineziterapijom i korektivnom gimnastikom. To mnogi roditelji, čija deca imaju problema sa lošim držanjem ili deformitetima, ne znaju i pomalo skeptično dolaze kod nas, ali tada shvate da se mi vrlo temeljno i stručno bavimo problemom koji imaju. Naravno, u nekim težim slučajevima, neophodno je i angažovanje lekara.

Zašto su vežbe korektivne gimnastike tako bitne za razvoj dece?

– Pre svega, jer se bave jačanjem oslabljene i istezanjem skraćene muskulature, koje dovode do disbalansa tela. Zatim, u sklopu korektivne gimnastike rade se vežbe, koje se bave razvojem celog tela i svih motoričkih sposobnosti i time se ona može staviti u isti rang sa bazičnim sportovima. Takođe, osim rada na mišićima, radi se i na povećavanju obima pokreta u zglobovima.

Koliko je to težak proces?

– Da bi se sve to povezalo i da bi se došlo do pokreta i fizičke vežbe, potrebno je povezati više mehanizama, pre svega aparat za kretanje i nervni sistem, a to uopšte nije jednostavan proces. Na žalost, postaje sve teži i teži jer su deca, usled sadašnjeg načina života, odnosno prekomerne upotrebe računara i mobilnih telefona, sedenja ispred TV, nedovoljnog kretanja i loše ishrane,  vrlo „zakržljala“ po pitanju svih motoričkih sposobnosti – snage, brzine, gipkosti, koordinacije, preciznosti i ravnoteže.

Šta je još važno da znaju roditelji čija deca imaju problema sa lošim držanjem i deformitetima?

– Pre svega, moraju da znaju da ovakvi procesi rada i vežbanja , traju. Nekad i po nekoliko godina, a u nekim slučajevima je potrebno da se vežbe rade i ceo život, tj. da vežbe postanu deo života. Treba da posmatraju svoju decu i da se ako uoče bilo kakav disbalans ili neravnotežu, obrate ili nama ili da odu kod doktora – pedijatra, fizijatra, doktora sportske medicine.. i izraze svoju sumnju. Takođe, potrebno je da budu podrška svom detetu, da ih motivišu za rad, da im ne daju da lako odustanu i da im objasne da je to pre svega za njihovo dobro i u cilju poboljšanja njihovog zdravlja.

Koji je to uzrast dece sa kojom mogu da se rade vežbe korektivne gimnastike?

– Neki malo ozbiljniji korektivan rad moguć je već sa decom od 10 – 11 godina. Oni malo mlađi mogu kroz neke igre da poboljšavaju svoje motoričke sposobnosti, ali je bitno da u tom radu budu zastupljene vežbe za sve motoričke sposobnosti. Jako je teško izvoditi bilo kakav korektivan rad i sa starijom decom, ukoliko su njihove motoričke sposobnosti loše. To vam je kao da nekoga učite da piše sastav, a on ne zna ni sva slova.

Šta je to Schroth metoda?

– Schroth metoda je sistem vežbanja, koji se koristi u savremenoj kineziterapiji i prevashodno se primenjuje kao neoperativan metod lečenja velikih stepena skolioza. Kod skolioze dolazi do ispravljanja potrebne fiziološke krivine u sagitalnoj ravni, u frontalnoj ravni dolazi do pomeranja kičmenog stuba u stranu a dolazi i do rotacije kičmenog stuba, jer se pršljenovi rotiraju oko uzdužne ose. Skolioza je najteži i najkomplikovanjiji deformitet kičmenog stuba, jer dolazi do premene u sve tri ravni, pa je i potrebno ispravljati primenom korektivnih sila u sve tri ravni. Ovakvim stavom telo je dovedeno u disbalans i Schroth metoda je fokusirana na tome da celo telo i kičmeni stub vrate u položaj najbliži ravnotežnom.

Da li ova metoda može da se radi u grupi?

– Ova metoda je isljučivo individualna, jer se program vežbi pravi posebno za svakog vežbača, kada se uzmu u obzir svi potrebni parametri. Kod dece koja još uvek nisu završila sa rastom, preporučuje se da se kao pomoćno sredstvo nosi i mider. Ono što je karakteristika Schroth metode je da se tokom izvođenja vežbi mora voditi računa o pravilnom položaju karlice ,a prisutno je i rotaciono disanje. Takodje, Schroth metoda uči vežbača ne samo kako da izvodi vežbe već i kako da se ponaša obavljajući svakodnevne poslove; kako da hoda, sedi, leži, radi.

 

SCHROTH METODA

Principe Schroth metode osmislila je još davne 1921. godine Katharina Schroth, da bi kasnije njena ćerka Christa metodu malo usavršila i dodala još i tretman disanja. U Bad Sobernheimu u Nemačkoj osnivaju 1983. godine svoju kliniku „Katharina Schroth Klinik“ koja je danas jedna od najpoznatijih u svetu,u kojoj se vežba po Schrtoh metodi, a vrši se I obuka ISST Schroth terapeuta.

Zašto je neophodan Centar za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju?

– Naš dosadašnji rad uglavnom se bazirao na radu sa decom i to u nekim školskim salama i sali na Gradskom bazenu. Pokušavali smo da ovaj vid časova približimo i omogućimo svima i uvek smo uzimali u obzir i činjenicu da deca idu u školu po smenama, da imaju razne vanškolske aktivnosti i da jednostavno nije lako to sve uskladiti, pogotvo kada smo mi u tim salama bili vezani za neke određene dane i termine. Bili smo u situaciji da mnoga deca nisu u mogućnosti da dolaze i vežbaju, jer ne mogu da se uklope ni u jedan termin održavanja časova. Takođe, ovakav rad sa decom je, da bi bio kvalitetan, potrebno sprovoditi u malim grupama, od 6 – 8 vežbača ,a ponekad je neophodan i poluindividualan i individualan rad. Iz toga razloga nam se otvaranje ovakvog Centra nametnulo kao jedino rešenje u kojem ćemo svakodnevno i celodnevno biti u mogućnosti da takav rad i organizujemo.

Da li ćete, pored dece, raditi i sa odraslima?

– Ono što se takođe pokazalo kao neophodno je organizovanje ovakvih časova i za odrasle, jer je sve više onih koji imaju problema i tegobe nastale usled nedovoljno kretanja i previše sedenja – zaključila je Senka Jovčić.

U planu je da se u Centru za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju osim vežbanja, drže i predavanja i razne edukacije o važnosti ovakvog vida vežbanja i vežbanja uopšte, o eventualnim posledicama po zdravlje, o novim saznanjima i istraživanjima i novim metodama rada, kao i neophodna merenja dece, kojima bi se pratio posturalni status dece i pratio napredak.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh