Ove godine više subvencija za tov goveda, skladišta, prerađivačke kapacitete i mehanizaciju

U budžetu je ove godine za poljoprivredu odvojeno 44 milijarde dinara, što je uvećanje od skoro 12 posto u odnosu na prošlu godinu. Najveći deo tog novca biće namenjen podsticanju poljoprivredne proizvodnje. Resorni ministar najavljuje više subvencija za tov goveda, skladišne i prerađivačke kapacitete, kao i za mehanizaciju. Za podršku mladim proizvođačima biće izdvojeno tri puta više para nego prethodne godine.

Budžet za poljoprivredu je ove godine veći za više od 5 milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu i iznosi oko 44 milijarde dinara. To je omogućilo da se povećaju iznosi subvencija.

“Moram da kažem da je naš budžet znatno veći nego prošle godine. To nam je omogućilo da najviše sredstava izdvojimo za nabavku mehanizacije, opreme i skladišta. Za mere ruralnog razvoja povećali smo izdvajanja za skoro 3 milijarde dinara. Imaćemo novu metodologiju kako ćemo isplaćivati podsticaje po hektaru. To će biti uprošćeno kako bi ljudi dobili na vreme novac za prolećnu setvu. Povećali smo subvencije za stočarstvo, konkretno tovno govedarstvo kako bismo imali što više grla za prerađivačku industriju. Jako je važno da to razvijamo. Mislim da ćemo u 2018. uraditi mnogo više nego prethodne godine, jer uz nacionalni budžet imamo i IPARD. Onaj ko ne može da konkuriše za IPARD ostaje mu da konkuriše za nacionalne mere“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Za mlade poljoprivrednike do 40 godina izdvojeno tri puta više novca nego prošle godine

Za podsticaj mladih u poljoprivredi namenjeno je tri puta više para nego u 2017. kada je ova mera i uvedena. Poljoprivrednici mogu da računaju i na dodatni iznos subvencija za kupovinu domaće mehanizacije.

„Ko bude kupovao domaću mehanizaciju u 2018., imaće veće podsticaje. Opšti podsticaj je 50 posto. Oni koji budu kupovali domaće imaće pravo na veći iznos subvencija, samo moramo da vidimo da li za 10 ili više procenata. Jako je važno da razvijamo domaću industriju jer na taj način smanjujemo naš spoljnotrgovinski deficit. Kada je reč o IMT-u, razgovori su otišli jako daleko. Mislim da imamo dva potencijalna kupca. Još u februaru moramo da se bavimo time. Uspeli smo da devastiramo sve ono po čemu smo bili poznati nekada. To je počelo još uvođenjem sankcija… Mi smo 1986. proizveli i izvezli 50.000 traktora. Imamo kapacitete, to nam je poznata grana. Vlada će učiniti sve da to rešimo jednom za svagda“, objašnjava resorni ministar.

Nakon ukidanja subvencija na dizel, poljoprivrednici traže „plavi dizel“

Najveće pritužbe paora stižu na cenu dizela. Već nekoliko godina unazad poljoprivrednici negoduju zbog ukidanja subvencija na gorivo. Jedan od predloga jeste i da se za proizvođače uvede takozvani plavi dizel. To bi, međutim, moglo da dovede do zloupotreba, smatraju nadležni.

„Kada je reč o plavom dizelu namenjenom poljoprivrenicima, mogu da kažem da je to veoma diskutabilno pitanje s obzirom na to kakve zloupotrebe mogu da se jave za korišćenje plavog dizela. Volja ministarstva svakako postoji i radimo uveliko na tome. Postoje brojne prepreke u tome. Od toga koliko zemljišta neko zaista i obrađuje. Jedno je ono što stoji u zemljišnim knjigama, a drugo šta se u stvarnosti obrađuje. Mi želimo da budemo pravedni, ali pravedni prema budžetu Srbije. Nama nije problem novac, već je problem da ne dođe do zloupotreba. Imamo oko 300.000 gazdinstava koja su registrovana, ali se stvarno ne bave poljoprivredom. Ja sam spreman da razgovaramo sa svima. I hoću da može taj dizel da se kupi na svakoj stanici, a ne da moraju ljudi da idu po 80 kilometara do stanice na kojoj ima plavog dizela kako bi kupili 15 litara nafte“, kaže naš sagovornik.

Dug poljoprivrednika za PIO 186 milijardi dinara

Iz resornog ministarstva najavljuju ozbiljno rešavanje nagomilanih problema iz prošlosti. A sve zarad održivosti sistema subvencija.

„Ono što moramo definitivno da sasečemo to su zloupotrebe koje postoje vezano za PDV u poljoprivredi. Tu su pokazatelji negativni i to nije dobro. Ako želimo da imamo viša davanja, više subvenicija, moramo da imamo i veću poresku disciplinu u poljoprivredi. Ne može samo da se traži, mora nešto i da se zasluži. Takođe, moramo da raščistimo stvar i kada je reč o penzijsko invalidskom osiguranju. Od 1986. godine, kada je uvedeno obavezno penzijsko invalidsko osiguranje, dešava se da se problemi samo guraju pod tepih i nikako da izađemo iz toga. U ovom trenutku dug je 186 milijardi dinara. Najveći deo toga je nenaplativ. Ima i onih koji dug mogu da plate. To su jako važne stvari. Kad to rešimo, odvojićemo one koji se stvarno bave poljoprivredom od onih koji i ne znam šta rade, ali od toga ne žive“, objašnjava Nedimović.

Tokom 2018. najavljeno je i donošenje novih zakona.

„Pre svega u ovoj godini moramo da rešimo zakone koji se odnose na bezbednost hrane. Zatim na regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Zakon koji se bavi posebno ovom oblašću do sada nismo imali. Naše robne rezerve funkcionišu po principima iz 50-ih, 60-ih godina prošlog veka. Ovaj zakon će nam omogućiti da reagujemo brže na ekstremne situacije. Takođe, radićemo i na novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu“, precizira ministar poljoprivrede.

Akreditacija nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka 

Srbija je godinama čekala da dobije nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka. Prošlog ponedeljka ona je počela da radi, ali se očekuje da akreditaciju dobije najkasnije do jeseni.

„Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka je počela prošle nedelje funkcionalno da radi. Ona sada prolazi kroz period monitoringa. Mora da ima određeni broj uzoraka da bi mogla da akredituje sve svoje metode koje planira da radi. Imaćemo laboratoriju koja će raditi mnogo više analiza od privatnih i sa mnogo više svojstava. Imaće karakter superlaboratorije koja će moći da kontroliše i ostale laboratorije. Očekujem da dobijemo akreditaciju najkasnije do septembra. Svi pokazatelji sada imaju konsultativni karakter za državu. Posebnu pažnju moramo da obratimo na aflatoksin, jer je 2017. bila sušna… Na kraju, od 1. januara 2019. planiramo da plaćamo mleko po kvalitetu. Ove godine premija je i dalje 7 dinara po litri. Mogu da kažem da su kretanja na tržištu mleka u odnosu na prethone godine dobra“, objašnjava Nedimović.

Srbija bi trebalo da menja zakona o organskoj poljoprivredi

Zbog toga što Srbija ima potencijala za razvoj organske proizvodnje, resorno ministarstvo godinama unazad odvaja veći iznos subvencija za ovu proizvodnju.

„Kada je reč o organskoj poljoprivredi obezbedili smo subvencije koje su veće za 40 posto u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Činjenica je da nama fale izmene zakona o organskoj poljoprivredi. Moja ideja je da to rešimo u 2018. ako stignemo. Pre svega zato što imamo taj prelazni period tj. konverziju prilikom prelaska iz konvencionalne u organsku poljoprivredu. I tu su najveći troškovi. To vam je kao kad se bavite malom privredom u Staroj Pazovi, a hoćete da radite za Mercedes ili Audi. Vi morate da prilagodite svoje procese kako biste mogli da prođete njihove kriterijume i to nešto košta. Ja želim da smanjimo te troškove ljudima koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Pre svega, zbog dodate vrednosti koja je posle mnogo, mnogo veća. A i najplatežnija tržišta traže upravo organsku hranu“, kaže ministar poljoprivrede.

Tokom prošle godine Ministarstvo poljoprivrede je odobrilo 667 zahteva za subvencije poljoprivrednicima mlađim od 40 godina. Kako je ove godine za tu namenu izdvojeno tri puta više novca, očekuje se da će se mladi sve više opredeljivati za poljoprivrenu proizvodnju, a time potencijalno i za oživljavanje sela. Jer je veliki problem Srbije odlazak mladih iz zemlje i nestajanje čitavih naseljenih mesta.