I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Walter brani Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

U Srbiji se manje od 5 odsto mladih bavi poljoprivredom

Uprkos tome što se u poslednje vreme povećava broj mladih koji se bave poljoprivredom, Srbija po tom pitanju i dalje zaostaje za zemljama u Evropi. U Uniji, mladi poljoprivrednici čine 8 odsto ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača. U Češkoj i Poljskoj taj procenat je daleko veći. U Srbiji se, međutim, poljoprivredom bavi manje od 5 procenata mladih. Mere države koje imaju za cilj da podstaknu mlađe od 40 godina da se bave poljoprivrednom proizvodnjo, mogle bi u narednom periodu da promene ovu statistiku.

Ove godine država je prvi put kreirala mere podrške poljoprivrednicima u Srbiji u kojima se posebna pažnja posvećuje mladim poljoprivrednicima.

“Svaku inicijativu koja podržava mlade poljoprivrednike, mi pozdravljamo. Prilikom donošenja mera za ovu godinu, a koje se odnose na podršku mladim poljoprivrednicima, nas niko nije konsultovao. Imamo usmena obećanja da ćemo sledeće godine učestvovati u izradi pravilnika koji podstiču mlade poljoprivrednike. Do kraja godine ćemo videti koje su prednosti, a koje mane, ako ih ima, kod ovogodišnjih mera, da bismo sledeće godine to mogli da popravimo”, kaže Aleksandar Milanović, sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.

Aleksandar Milanović

Mladi poljoprivrednik ima svoje gazdinstvo i mlađi je od 40 godina

Mladi poljoprivrednik je poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, u aktivnom je statusu, i ima više od 18, a manje od 40 godina, preciziraju u udruženju.

“Mi smo tu da objasnimo našim ljudima da postoji šansa da mladi uđu u poljoprivredu. Članovi smo evropskog veća mladih poljoprivrednika. Dovodimo goste iz Evrope da pokažu kako mladi poljoprivrednici žive van granica Srbije. Na taj način želimo da pokažemo da je moguće živeti na selu. Da je moguće pokrenuti biznis na selu. Nema konkretne oblasti u poljoprivredi za koju su mladi najviše zainteresovani. To sve zavisi od zemlje do zemlje. U Finskoj se većina njih bavi stočarstvom, u Francuskoj i južnoj Evropi to je voćarstvo. Ono što je bitno, to je da u Evropi mladi poljoprivrednici čine 8 posto ukupnog broja poljoprivrednika. U Srbiji je taj procenat dvostruko niži, svega 4,7 posto. Mi težimo da taj prosek popravimo. U poslednje vreme dobijamo dosta prijava zainteresovanih. Sada imamo oko 300 članova”, dodaje naš sagovornik.

Da bi se stigao prosek Unije potrebno je promeniti svest i ugao gledanja na poljoprivredu.

“U Evropi o poljoprivredi razmišljaju mnogo više unapred, nego što to radimo mi u Srbiji. Oni već sada rade na usvajanju termina koji će se odnositi na period od 2020. godine pa na dalje. Mi pokušavamo da prepoznamo šta je to što je interesantno, a što će biti u EU posle 2020. godine vezano za poljoprivredu. Želimo to da primenimo kod nas. Ono što je važno, postali smo članovi evropskog Komvelta. Na taj način možemo da utičemo direktno na poglavlje pregovora za pridruživanje EU”, kaže Milanović.

Srbija prepoznala značaj mladih u poljoprivredi

Mladi poljoprivrednici u Srbiji imaju sve jaču podršku države, tvrde nadležni.

“Ono što je dobro istaći, jeste da je u Srbiji prepoznat značaj mladih poljoprivrednika. Donete uredbe su početni, ali značajan korak. I 2006. godine je postojala slična mera u Ministarstvu poljoprivrede gde su stariji poljoprivrednici, ukoliko daju zemljište u rentiranje mladim poljoprivrednicima ispod 40 godina, dobijali dodatne subvencije. To je indirektno bila prva mera podsticanja mladih poljoprivrednika. Nije baš lako kad si mlad, ako si u ruralnom području, koje nema pristup tržištu, koje nema internet, koje nema pristup fondovima… Zadatak svih nas u Srbiji je da to promenimo”, ističe Danilo Golubović, savetnik ministra zaduženog za evropske integracije.

“Ono što se javlja kao izazov u budućoj poljoprivrednoj politici EU jeste da se pored ekonomskih, javljaju značajni sociološki i ekološki izazovi. U maju ove godine održana je najveća rasprava u poljoprivredi u kojoj je učestvovalo oko 300000 građana EU i oko 600 vladinih i nevladinih organizacija. Poslata je jasna poruka da građani EU žele da se njihove pare u delu poljoprivrede troše na takav način da se maksimalno poštuju prirodni resursi. To će sigurno imati uticaja i na novi ciklus zajedničke poljoprivredne politike. U EU nema poljoprivredne zemlje koja je u vlasništvu države. Privatnici koji su vlasnici te zemlje često deo subvencija koje mladi poljoprivrednici dobijaju, prevaljuju na rentu koju im uzimaju kada im izdaju zemljište. Mladi farmeri u Evropi žele da imaju pristup inovacijama i tehnologijama i to jeste jedna od budućih promena koja će biti u  poljoprivrednoj politici u narednom periodu EU”, dodaje naš sagovornik.

Finska ima dobar program podrške mladim poljoprivrednicima

U Evropi ima oko 6 miliona mladih poljoprivrednika. Bez obzira na dobru volju, značajan deo njih ostaje bez subvencija.

“Finska je vrlo dobro iskoristila fondove EU i to se vidi u rezultatima koje ova držva danas ima u poljoprivredi. Finska je jako razuđena zemlja. Tamo na različite načine pokušavaju da zadrže mlade ljude u tim razuđenim delovima, ali i da poboljšaju uslove života. Imao sam prilike da idem u jedan starački dom, gde smo videli kako država na sjajan način rešava problem i starijih poljoprivrednika i drugih članova njihovih lokalnih samouprava”, kaže Golubović.

Poljoprivrednici u Finskoj su mlađi od evropskog proseka.

“Naša politika pre 20 godina bila je okrenuta ka tome da se sistemski poradi na ovom polju. Bez obzira što smo članica EU, fizički gledano smo udaljeni od ostatka Unije. Ono što mi radimo jeste da imamo odličnu pomoć kada je reč o investicijama za mlade farmere, kao i start up pakete. Obezbedili smo dobar socijalni program za starije farmere. Oni mogu da se opredele da odu ranije u penziju i da ostave mladima prostor da se bave poljoprivredom. Nismo zadovoljni procentom od 8,4 mladih u poljoprivredi. Težimo da taj procenat bude oko 15 posto”, kaže Juha Tenho, poljoprivrednik iz Finske.

Juha Tenho

“Podržavanjem mladih proizvođača obezbeđuje se hrana za buduće generacije”

“Najveći problem u EU i u svetu je nedovoljan broj mladih poljoprivrednika. Manje od 7 odsto čine mladi poljoprivrednici koji imaju do 35 godina. U Srbiji je to još manji procenat. U Finskoj je nešto bolja situacija. Podrška mladim poljoprivrednicima u Evropi nikada nije bila toliko važna i značajna kao što je to danas. Podržavanjem mladih poljoprivrednika danas obezbeđujete hranu za neko buduće sutra. Moj savet mladim poljoprivrednicima je da uvek ostanu u kontaktu sa zakonodavcima, jer oni moraju da budu uključeni u procese donošenja odluka. Nije samo stvar do kontakta sa zakonodavcem. Treba da budete u kontaktu i sa onima koji sve to finansiraju. A to su svi poreski obveznici. Ne zaboravite na potrošače, jer smo svi mi potrošači te hrane. I mi svi odlučujemo koju ćemo hranu jesti i šta će se proizvoditi”, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivrednik u Sloveniji u proseku ima 56 godina

Srbija nije jedina koja ima problem sa starosnom strukturom poljoprivredih proizvođača.

“U Sloveniji je situacija takva da se prenos gazdinstava sa starijih na mlađe generacije sprovodi zahvaljujući sredstvima i podsticajima iz evropskih fondova. U poslednjem pozivu je bilo jako malo sredstava. Interesovanje je bilo veliko, a samo 100 gazdinstava je i dobilo sredstva. Starosna stuktura je loša. Prosečna starost poljoprivrednika u Sloveniji je 56 godina. Kada nebi bilo ovakvih konkursa, mladi se ne bi odlučivali da preuzimaju gazdinstva. Novac koji dolazi za ove namene je strogo namenski i mora se utrošiti na osnovu unapred pripremljenog projekta, a za ostvarenje cilja koji je njime predviđen. To se sve mora potkrepiti odgovarajućim računima. Znači, ne može se novac koristiti nenamenski, na primer, za kupovinu automobila”, kaže Marko Govekar, poljoprivrednik iz Slovenije.

“Mladi poljoprivrednici u Sloveniji su često nosioci gazdinstva samo na papiru”

Problem je što stariji poljoprivrednici nisu mnogo putovali, pa samim tim nisu ni razmenjivali iskustva sa farmerima iz drugih zemalja. Mnoga sredstava evropske unije stariji poljoprivrednici nisu znali da iskoriste. U praksi se često dešava da se prenos gazinstava sa starijih na mlađe proizvođače radi samo na papiru.

Marko Govekar

“Stariji poljoprivrednici ne dozvoljavaju mladima da upravljaju farmama kada ih preuzmu, tako da na gazdinstvima nema napretka. Oni dobijaju sredstva, nabave neku mašinu, ali ne menjaju tehnologiju rada. Mladi koji su rođeni na gazdinstvima su svoj život tome posvetili i to se kasnije odražava i u školi i u poslu. Lako dobijaju posao jer su na svojim farmama morali da rade i svi poslodavci ih vole. Oni zbog posla napuštaju gazdinstva koja zbog toga ostaju starijima. Novac koji se pojavio kao podrška daje mogućnost da mladi poljoprivrednici vide svoj interes da ostanu na gazdinstvima. Da pokrenu posao pomoću start up-a. Želim da zamolim mlade poljoprivrednike koji su preuzeli gazdinstva da kada dođe vreme, prepuste iste svojim naslednicima. Samo ako se u pravo vreme gazdinstvo prepusti mlađima, dok je u dobroj kondiciji, može se očekivati njegov napredak i razvoj”, objašjava naš sagovornik.

U Češkoj bavljenje poljoprivredom nije baš popularno

I u Češkoj pokušavaju da motivišu mlade da se bave poljoprivredom.

“U poljoprivredi u Češkoj stvarno radi 102000 ljudi, što je 2,3 procenta ukupnog stanovništva. Biti poljoprivrednik u Češkoj nije stvar prestiža. Broj onih koji se bave poljoprivredom smanjen je za 40 odsto u poslednjih 16 godina. Približno 70 odsto obradive zemlje je već izdato u arendu i to na period od 10 do 15 godina. Struktura poljoprivrednika u Češkoj je takva da skoro 12 posto čine mladi poljoprivrednici do 35 godina. 40 posto ih je između 50 i 64 godine i 10 posto čine stariji od 65 godina. Ova najstarija grupacija je najbrže rastuća i mislimo da će do 2025. skoro 30 posto ljudi otići iz poljoprivrede. Samo 7 odsto poljoprivrednika je završilo ili srednju poljoprivrednu školu ili ima poljoprivredni fakultet. Iz tog razoga mnogo radimo na edukaciji ljudi”, kaže Maria Balabanova iz Češke.

Maria Balabanova

Maria je i sama angažovana na gazdinstvu koje vodi njen brat.

“Moj deda je zasnovao gazdinstvo 1993. godine na 27 hektara, sa samo dve krave i nešto malo živine. 2012. je farmu preuzeo moj otac koji je dobio određena sredstva jer je ranije završio projekat u koji smo ušli. Nakon toga je farmu preuzeo moj brat. To je porodični posao. Danas imamo 35 hektara zemlje, koju delom koristimo za ispašu stoke, delom za proizvodnju hrane za stoku. Imamo daleko više krava i živine, a držimo i svinje. Ja radim na toj porodičnoj farmi vikendom, jer preko nedelje predajem na fakultetu u Brnu. Jedan sam od članova nacionalnog udruženja mladih poljoprivrednika u Češkoj. Udruženje je osnovano 1999. i broji 500 članova”, objašnjava naša sagovornica.

Poljska je najbolje iskoristila novac EU fondova

Najveći napredak u razvoju poljoprivrede poslednjih godina ima Poljska. I to zahvaljujući novcu iz evropskih fondova.

“Predpristupni fondovi se u Poljskoj realizuju od 2003. U to doba činovnici i zaposleni u agenciji za distribuciju ovih fondova su praktično molili poljoprivrednike da koriste ova sredstva, jer je bilo mnogo novca, a poljoprivrednici su se plašili da ih koriste. Danas je suprotna situacija. Imamo nekoliko hiljada poljoprivrednika koji bi voleli da koriste ova sredstva, ali sredstava nema dovoljno. Ukoliko danas pitate poljoprivrednike u Poljskoj koji je najbolji evropski fond bio, svi će bez razmišljanja reći SEPARD. Osim što je bilo dovoljno sredstava, uslovi koji su morali da se ispune tada su bili daleko jednostavniji nego danas”, kaže Radoslav Ninarotvič, proizvođač žitarica iz Poljske.

Radoslav Ninarotvič

“Poljska ima najveći procenat mladih poljoprivrednika u Evropi – 14 posto. Upravo ovi mladi poljoprivrednici su oni koji modernizuju poljoprivredu. Pokazuju više interesovanja, trude se više, bolje su obrazovani i prate tehničko tehnološke inovacije. Ukoliko dođe do nove ponude iz fondova nisu više tvrdoglavi da ih odbijaju, nego mnogo lakše prihvataju novac. Ukoliko se udruže iskustvo starijih i znanje i inovativnost mladih mogu se postići mnogo bolji rezultati na gazdinstvu”, dodaje naš sagovornik.

Poljaci beže iz gradova u sela

Ne čudi što je Poljska najveći konkurent Srbiji kada je reč o prodaji poljoprivrednih proizvoda.

“U Poljskoj smo u prethodnih 10 godina uspeli da unapredimo proizvodnju voća. Postali smo drugi ili treći izvoznik u Evropi. Trenutno smo najveći proizvođači živine, proizvodnja nam raste za 5 posto svake godine. Pre 20 godina poljoprivrednici u Poljskoj su organizovali proteste kako bi zaustavili uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Evrope. Danas je obrnuta situacija. Okolne zemlje se bune i protestuju i tvrde da Poljska ima damping cene. Pre 20 godina je bio trend u kojem su se ljudi masovno iseljavali iz sela u grad, a danas vlada suprotan trend. Mnogi bi želeli da se vrate na selo, ali problem je što je zemlja izuzetno skupa”, objašnjava Ninarotvič.

Nadležni uveravaju u dalju podršku mladim proizvođačima

Da će mladi poljoprivrednici imati i u buduće podršku države uveravaju nadležni.

“Mladi poljoprivrednici ove godine mogu da ostvare pomoć i do 70 posto uloženog novca za investicije u intenzivnu proizvodnju. Tu je i start up program, kao podrška mladima za započinjanje posla u poljoprivredi. Avansno se dobijaju sredstva u visini od oko 10000 evra za započinjanje biznisa. Želimo da podržimo mlade u radu i očekujemo da to prihvate. Nadamo se da će u narednom periodu budžet za poljoprivredu biti sve veći i veći. Očekujemo i sugestije, kako bismo što bolje koncipirali mere podrške”, kaže Mladen Petković, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo.

“Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo da srpska poljoprivreda mora da bude zasnovana na novim idejama, a te nove ideje mogu samo mladi da produkuju. Nama je jako važna povratna informacija od mladih šta je ono što je dobro, a šta treba menjati u narednom periodu. Srbija je veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Nažalost, 70 posto tog izvoza čine primarni proizvodi. Tu strukturu treba menjati. Nama treba dodata vrednost i mnogo viši stepen prerade poljoprivrednih proizvoda”, objašnjava Zoran Janjatović iz resornog ministarstva.

Pomoć je važna i na lokalnom nivou

Za proizvođače je jako važno i da imaju podršku lokalne samouprave. Pojedini gradovi imaju posebne programe kroz koje pomažu poljoprivrednike. Grad Zrenjanin, na primer, stočarima poklanja kvalitetne junice. Takođe, finansira kopanje bunara, kao i nabavku pčela i opreme za pčelarstvo.

“Novi Sad ima svoje programe podrške poljoprivrednicima. Naravno, oni nisu toliko finansijski izdašni kao što ih imaju pokrajina i republika, ali trudimo se da na određeni način pomognemo poljoprivrednicima. Planiran je projekat zelene bašte Novog Sada. Grad će dati određenu površinu zemlje. Raspisaćemo konkurs na koji će moći da se jave mladi poljoprivrednici do 40 godina koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Grad će finansirati nabavku sadnog i semenskog materijala i mentora koji će voditi računa o njima. Obezbedićemo i neke skladišne kapacitete i kanale prodaje. Ovo je pionirski poduhvat. Nadamo se da ćemo uspeti da ga sprovedemo”, objašnjava Milorad Radojević, član Gradskog veća zadužen za privredu.

U išekivanju IPARD-a

Mladi poljoprivrednici u Srbiji s nestrpljenjem očekuju novac iz IPARD-a.

“Mladi poljoprivrednici imaju poseban status u EU i u ovom programu. Mi ćemo spremno dočekati IPARD u smislu organizacije, papirologije, osiguranja, pisanja projekata i svega što je za to potrebno. Situacija u poljoprivredi je takva da su nosioci gazdinstava u većini slučajeva stariji od 60 godina. Mladi ljudi se retko odlučuju da budu nosioci poljoprivrednih gazdinstava. To moramo da promenimo. Mladi su oni koji će lakše početi da primenjuju nove tehnologije i znanja i brže će se udruživati. Da bi to ostvarili mladima je potrebna zemlja, potrebni su jeftini krediti i da se podstaknu na udruživanje i edukaciju. Mladi zapošljavaju više ljudi po gazdinstvima, imaju bolji standard proizvodnje i produktivnost rada. I imaju više obrazovanja”, kaže Milan Borić, predsednik SUMP.

Početkom oktobra u Novom Sadu će biti organizovan prvi sajam mladih poljoprivrednika na kojem će mladi poljoprivrednici moći da predstave svoja gazdinstva i svoje proizvode. Cilj održavanja ove manifestacije jeste da se građani Srbije podstaknu da kupuju domaće proizvode.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh