I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Uprkos povećanju, organske proizvodnje i dalje ima malo

ZrBizNet

Iako se površine pod organskom proizvodnjom poslednjih godina uvećavaju, ovakav način proizvodnje hrane i dalje je nedovoljno zastupljen u Srbiji. Od preko 3 miliona 800 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, organska proizvodnja u našoj zemlji zauzima svega nešto više od 13 hiljada hektara, što je manje od pola procenta. Tražnja za hranom koja se proizvodi bez upotrebe pesticida raste, ali bi situacija bila bolja kada bi subvencije države bile veće.

soksic-radovi-custom

Bio farma Šokšić

Gordana Šokšić se na svom porodičnom gazdinstvu u Tarašu organskom proizvodnjom hrane bavi skoro deceniju. Ideja da se njena porodica upusti u tako nešto došla je, kaže, spontano, a nekako se nadovezala na ono što su ranije radili, budući da se poljoprivredom bave više od 10 godina.

soksic-salata-custom

Bio farma Šokšić

PerSu marketi

“Možda smo se i u tom ranijem periodu bavili organskom proizvodnjom samo nismo znali za taj izraz. Mi smo uglavnom uvek izbegavali prskanje koliko god smo mogli. Sticajem okolnosti suprug je saznao da se u Zrenjaninu održava škola za organsku proizvodnju, otišao je tamo i tada smo odlučili da na nekom malom parčetu zemlje probamo da proizvedemo povrće na taj način. Moram priznati da kada smo krenuli s organskom proizvodnjom stvarno nismo znali šta to sve podrazumeva i kako to sve funkcioniše. Znali smo da se tu ne prska pesticidima, ali organska proizvodnja nije samo neprskanje. Treba ispuniti sve formalnosti što se tiče tehnologije procesa proizvodnje, kao i proratne dokumentacije. Vi možete da kažete da je to organsko i da ne prskate, ali morate da imate dokaze o sledljivosti informacija koje vi iznosite. To je precizirano Zakonom, a i sertifikacione kuće vam prilikom kontrole zadaju zadatke koje morate da ispunite da biste bili organski proizvođač. Počinje se od semena – morate da kupite netretirano seme, da imate deklaracije, račune da ste to kupili, ministarstvu se obraćate da koristite ta semena… Stvarno je duga procedura. Za svaki korak vam treba dosta papira i ja se često puta ljutim i mislim da je ta papirologija preobimna, ali opet sa druge strane to je jedini model koji sada postoji da se dokaže ta sledljivost“, kaže Gordana.

soksic-salata-krupno-custom

Bio farma Šokšić

Na imanju Šokšić najviše su zastupljene povrtarske kulture.

“Pod organskom proizvodnjom imamo 7,5 hektara i tu su uglavnom krompir, kupus, cvekla, šargarepa, crni luk, a nešto manje imamo salate, rotkvice, spanać, blitvu. To je više za pijacu da bismo imali raznovrsnu robu”, objašnava naša sagovorinica.

Povećanje površina pod organskom proizvodnjom

Interesovanje proizvođača za organsku proizvodnju raste iz godine u godinu. Ali to je i dalje daleko ispod mogućnosti koje imamo u Srbiji. Za razvijenim zemljama drastično zaostajemo. U Austriji je, na primer, pod organskom proizvodnjom 20-ak posto ukupne poljopirvedne proizvodnje, dok je u našoj zemlji to manje od pola procenata.

4organska-gason-vocnjak-custom-custom

Organska farma Gason

“U poslednje četiri godine površine pod organskom proizvodnjom su porasle za skoro dva i po puta, a samo u 2015. u odnosu na 2014. godinu 62 procenta. Vojvodina kao region prednjači u Srbiji po ukupno uključenim obradivim površinama u organskoj proizvodnji. Od ukupno 13.398 hektara u Srbiji, čak 10163 hektara su u Vojvodini”, kaže generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica dipl.inž-master Ivana Simić.

Period konverzije traje 2-3 godine

Da bi poljoprivredno gazdinstvo moglo da dobije sertifikat za organsku proizvodnju, potrebno je da prođe kroz period konverzije koji u proseku traje 2-3 godine. Porodica Aleksandra Golića iz Zrenjanina poljoprivredom je počela da se bavi pre 10 godina, a od prošle godine njihovo gazdinstvo je u postupku prelaska iz konvencionalne u organsku proizvodnju.

5organska-gason-nemanja-custom-custom

Organska farma Gason

“Mi smo 2006. kupili zemlju koja je vrlo blizu naše kuće. Iskoristili smo trenutak kada je bila dobra ponuda – mogli smo da kupimo za malo novca veliko parče zemlje. Želja nam je bila da imamo neki mir, a taj mir je mogla da nam pruži poljopirvreda, odlazak van grada u prirodu. Organska poljoprivreda je nešto što mi radimo od početka iz jednostavnog razloga zato što je naš sin, koji je imao 4 godine kada je njiva kupljena, sve plodove jeo direktno u voćnjaku, bez pranja. Mi nismo hteli da mu uskratimo da jede ni jagode, ni kupine, ni maline, ni bilo koje drugo voće koje je želeo sam da ubere. S obzirom da su u to vreme i drugi klinci dolazili da se tu igraju sa njim, doneli smo odluku da se nikada ništa ne prska pesticidima, jer ne možeš malom detetu da objasniš šta je to karenca. On kad vidi da je trešnja zrela, posegne rukom i jede. 2015. smo saznali neke detalje o organskoj proizvodnji i shvatili smo da mi imamo preduslove za to, da možemo da ogradimo jednim zaštitinim pojasom našu parcelu i tako smo se i odlučili da se registrujemo kao organsko poljoprivredno gazdinstvo. Sada smo u drugoj godini perioda konverzije, a od iduće godine naš postojeći sertifikat će prerasti u sertifikat za organsku proizvodnju. Inače, prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju može da ide po skraćenom postupku kada je parcela na kojoj se radi organska proizvodnja bila dugo zakorovljena ili niko ništa dugo nije tamo radio. S obzirom da kod nas na njivi nema nikakvih tragova pesticida, mogli smo potpuno opušteno da tražimo da nam se uradi skraćenje perioda konverzije, ali u toj situaciji bismo morali da radimo neke specijalne analize zemljišta i to bi nas sve koštalo znatno više. Ovako nam je bolje da to traje i malo duže da bismo mi imali vremena da naučimo i prihvatimo sva pravila iz organske proizvodnje”, kaže Aleksandar Golić.

6orgasnka-gason-mesano-voce-custom-custom

Organska farma Gason

Na farmi Gason orijenitisali su se na proizvodnju voća.

“Mi je nazivamo farmom  zato što nameravamo da iduće godine uključimo i živinarsku proizvodnju na našem gazdinstvu. Trenutno imamo najviše voća i krmnog bilja, a tu su i lekovito, šumsko i začinsko bilje. Ranije smo imali i povrće, ali je to bilo uglavnom za kućnu potrošnju. Na našoj parceli imamo preko 30 različitih vrsta koje donose plod. Najdominantniji su lešnici i kupine, a imamo i trešnje, višnje, po koju kajsiju, vinogradske breskve, grožđe. Između lešnika je posejana lucerka, tako da godišnje iz tog lucerišta od oko jednog jutra dobijemo od 200 do 250 bala deteline, zavisi od godine do godine. Lucerku ili trampimo, ili prodamo, snalazimo se kako možemo da imamo koristi od našeg rada”, dodaje Aleksandar.

8a-organska-gason-baliranje-custom-custom

Organska farma Gason

Organska proizvodnja zahteva mnogo ručnog rada

Zbog toga što je zabranjena upotreba pesticida, u organskoj proizvodnji ima mnogo ručnog rada.

8organska-gason-lucerka-custom-custom

Organska farma Gason

“U našoj proizvodnji svega 2-3 aktivnosti sprovodimo mašinski. Najviše od mašina upotrebljavamo kosačicu za travu i trimer. Traktor angažujemo samo kada treba da se pokosi i izbalira detelina. Sve ostalo radimo ručno, bez primene pesticida i bez nekih veštačkih prihranjivanja. Koristimo samo dozvoljene preparate među kojima je i preparat od koprive. Što se tiče insekata, ručno sakupljamo rutave bube sa aronije ili jagode. Trudimo se da negujemo sve predatorske vrste koje su korisne, poput bubamara i solitarnih pčela koje uništavaju veliki broj lisnih vaši. Kod nas na njivi gde god se zabode ašov ispod su gliste, zato što je humus veoma prisutan u našoj zemlji. To je zemlja prve klase, a mi čuvamo i kvalitet i čistoću naše zemlje. Trudimo se da sve ono što prirodnim putem može da se vrati zemlji, da to i vratimo. Mi, recimo, svu lisnu masu, bio masu koju sakupimo na našoj njivi, kompostiramo. Koristimo konjsko stajsko đubrivo koje kod nas odstoji godinu dana”, kaže Aleksandar.

organska-gason-kompostiranje-custom

Organska farma Gason

organska-gason-traktor-custom

Organska farma Gason

“Organska proizvodnja je zaista teška. Kada pogledam sada u nazad uvek pomislim odakle nam snage za sve ovo što smo do sad uradili. Kada smo ulazili u sve to, čini mi se da smo imali više entuzijazma, sve prepreke smo postepeno prelazili i učili smo na greškama. Vi nemate odmor, morate stalno da pratite šta se dešava na njivi. Mi nemamo puno zemlje, 7 hektara, ali to je ogromna površina za organsku proizvodnju. Imamo radnike, to nije naš hir, to je potreba, jer sami ne bismo mogli sve da postignemo da odradimo. Fizički je težak posao, a još je teže izboriti se na tržištu. Osim o njivi i proizvodnji, vi morate da vodite računa o marketingu, pakovanju i da uvek da budete korak ispred drugih”, objašnjava Gordana.

soksic-krompir-vadjenje-custom

Bio farma Šokšić

Organski proizvodi se mogu naći na pijaci, u markteima ili na internetu

Tražnja za proizvodima iz kontrolisane proizvodnje bez upotrebe sintetičkih hemijskih sredstava, pesticida i đubriva raste poslednjih godina, kažu nadležni.

“Najveće tržište je u Beogradu i većim gradovima poput Novog Sada. Organski proizvodi se mogu kupiti na specijalizovanoj organskoj pijaci u Beogradu, na ostalim pijacama, na raznim pijačnim manifestacijama u Beogradu kao što su „organski karavani“ , u prodavnicama zdravije hrane i u maloprodajnim objektima skoro svih velikih trgovonskih lanaca”, navode u Serbia Ogranici.

13organska-gason-lesnici-ocisceni-custom-custom

Organska farma Gason

Poizvođači kažu da uprkos malim količinama organskih proizvoda u Srbiji, za svakog kupca moraju da se bore.

“Imamo više pravaca kako plasiramo robu. Posle 10 godina mi imamo svoje stalne kupce, ali nekako čovek nikada ne može samo na to da se osloni i da stane i da kaže“ja sam bezbrižan i imam tržište“. Uvek morate da pratite trendove i da idete u korak s vremenom. Ovo jeste poljoprivreda, ali ne možete da se ograničite samo na prodaju na pijaci, pogotovo ako imate veću površinu i ako želite ozbiljno da se bavite ovim poslom, kao što se mi bavimo. U početku smo se mi bazirali samo na proizvodnju, sada je došao na red i onaj drugi deo, a to je prodaja. Mi naše proizvode prodajemo na pijaci uglavnom u Beogradu u bloku 44, drugi vid su trgovinski lanci, gde zaista ode najveći deo povrća i da nema njih, ja zaista mislim da mi ne bismo mogli da preživimo samo od pijace. Trgovinski lanci uzimaju velike količine, imamo dobru saradnju, redovno plaćaju i mi smo zadovoljni. Od pre nekih godinu dana mi smo uveli i dostavu na kućnu adresu tj. prodaju putem interneta. Taj deo vode sinovi. Ovakav način kupovine uglavnom koriste mlađi ljudi koji puno rade, žele da se hrane zdravo, ali zbog tempa života ne stižu na pijacu”, objašnjava Gordana i dodaje da je u ovoj proizvodnji najvažnije steći poverenje kupaca.

soksic-plastenik-custom

Bio farma Šokšić

“Osnovno načelo rada je raditi pošteno. To mora čovek da prelomi u svojoj glavi i da shvati. Ako se bavite organskom proizvodnjom vi proizvodite hranu koju će neko da jede i ako vi kažete da tu nema ni trunke hemije, to mora zaista da bude tako. Nikada ne znate ko će da koristi tu hranu i vi ne treba da varate – da nudite i prodajete ono što kupac ne želi. Da biste bili uspešni, morate da zadobijete poverenje potrošača. Verujte to se najviše oseća na pijaci, jer tu dolazite u direktnu komunikaciju sa mušterijama i ljudi vremenom počinju da vas prepoznaju i ukazuju vam svoje povrerenje”, kaže naša sagovornica.

“Mi smo samu prodaju proizvoda koji su bili viškovi započeli tako što smo prvih godina nudili poznatim i nepoznatima. Međutim, sada imamo neki drugi problem jer možemo da prodamo više nego što možemo da proizvedemo. Kod nas je poverenje jako bitna stvar. Sve što prodajemo je u ekstra klasi. Kod nas su, na primer, kupine sve slatke, čiste, nema šanse da se desi da nekome prodamo kisele ili pokvarne kupine. Ono što nas razlikuje od drugih jeste to što mi danas prodajemo samo ono što je danas ubrano. Ne prodajemo ono što ne bismo ni sami kupili. Kada je reč o lešnicima, prodajemo ih tako što ih čistimo danas za sutra. Na taj način kupci naših lešnika dobijaju ukusne i nezaprljane plodove koji nisu do njih stigli u džakovima iz Turske, odstojali u rafovima nekih prodavnica ili prljavi od prašine ako su kupljeni sa neke pijačne tezge. To su sve sitnice, ali to pravi ljubitelji hrane znaju da razlikuju, prepoznaju i cene. Mi imamo veb sajt, imamo fejsbuk profil Organska farma Gason, tako da ljudi mogu da vide šta radimo i šta nudimo. Iako supruga i ja imamo mnogo poznanika i prijatelja koji preporučuju naše proizvode, veliki deo proizvoda se prodaje sam svojim kvalitetom”, kaže Aleksandar.

14organska-gason-kupine-custom-custom

Organska farma Gason

Organski proizvodi su sve više zastupljeni i u trgovninskim lancima.

“2011. godine, na našem imanju u Liparu, kraj Novog Sada, počeli smo sa sopstvenom proizvodnjom organske hrane na površini od oko 50 hektara, ali smo još pre toga u saradnji sa domaćim sertifikovanim organskim proizvođačima krenuli u veliku priču o organskoj hrani da bi danas napravili i „Priroda kutke“ u našim objektima. Priroda koncept je specifična “prodavnica u prodavnici” koja je zamišljena po principu – uzećemo od prirode najbolje i isto ćemo joj to vratiti. Konzumiranjem ovakve hrane utičemo i na očuvanje sredine u kojoj živimo, a uticaj na zdravlje je nemerljiv. Najznačajniji deo asortimana koje danas naši potrošači mogu kupiti u Univerexport prodajnim objektima jesu naši organski proizvodi, uzgajani na našoj zemlji sa svim potrebnim proizvođačkim sertifikatima. Pored toga, od domaćih proizvođača nabavljamo sveže voće i povrće, mlečne organik proizvode, dok se drugi proizvodi obezbeđuju od dobavljača koji organske proizvode uvoze i dalje distribuiraju u zemlji. Broj sertifikovanih proizvođača organske hrane raste iz dana u dan, što je odličan pokazatelj nastojanja da se na najbolji način odgovori zahtevima potrošača, njihovim potrebama i da se ide u korak sa vremenom u kojem živimo. S druge strane, veliki broj njih nije u mogućnosti da isprati potrebe tržišta po pitanju kvantiteta i kontinuiteta isporuke, pa se deo artikala obezbeđuje i kroz uvoz. Trenutno se u našim objektima mogu naći proizvodi svetski poznate italijanske kompanije NaturaSi”, kažu u Univerexportu.

univer-organska-raf-custom

Univerexport

Raste svest potoršača o organskim proizvodima

“Organski proizvodi su zdravi i sadrže korisne i hranjive materije, bogati su vitaminima, mineralima, antioksidansima i drugim biološki aktivnim materijama. Ono što je naročito važno jeste da je u njima višestruko smanjen sadržaj ostatak pesticida, teških metala, kanceorgenih nitrata u odnosu na konvencionalne prozvode, a GMO je zabranjena. Organski proizvodi potiču iz održive proizvodnje koja ne zagađuje životnu sredinu, čuvaju i povećavaju biološku raznovrsnost i doprinose dobrobiti životinja zato što se one uzgajaju u prirodnim uslovima”, navode u Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje.

16organska-gason-sumske-jagode-custom-custom

Organska farma Gason

Potrošači sve više shvataju značaj organskog načina proizvodnje.

“Mislim da bi se organska hrana više prodavala da je kupovna moć građana veća. Svest se menja, ljudi su svesni koliko je prskanje štetno, ali ljudi nemaju novca da bi mogli da se hrane zdravije. Evo baš sam razgovarala sa jednom ženom koja ide da radi na nekom konvencionalnom imanju i ona kaže da se tamo jako puno koristi hemija i da se stalno povrće prska. Oni, kaže, prskaju luk da ne bi klijao, ja nisam ni znala da se luk prska zbog toga. Povrće se prvo prska da bi bujalo, posle da bi mu se zaustavila vegetacija, a u međuvremenu se prska i protiv korova, insekata, bolesti. Mi na pijaci imamo dosta potrošača koji ne uzimaju velike količine, ali uzimaju onoliko koliko mogu da priušte sebi da jedu zdravo. Možda bi država mogla nekako da pomogne u tome, ali verovatno ni ona nema para. Kada bismo imali veće subvencije ili neke druge vidove pomoći, pojeftinila bi proizvodnja, cene bi bile niže, pa bi potrošačima to bilo dostupnije”, objašnjava Gordana Šokšić.

soksic-krompir-custom

Bio farma Šokšić

“Naš osnovni zadatak po pitanju asortimana organskih artikala jeste da obezbedimo i ponudimo našim kupcima organske proizvode kojima mogu da zadovolje svoje svakodnevne osnovne potrebe. Istovremeno, težimo ka upotpunjavanju ponude i ispunjavanju specifičnih zahteva što većeg broja potrošača. Ponuda sadrži organsko voće i povrće, prerađevine od voća i povrća – sokove, voćne namaze i slično, razne vrste žitarica i prerađevine od istih – brašno,testenine, zatim organske začine, organske konditorske proizvode – slatke i slane, organske mlečne proizvode, organska ulja i mnoge druge artikle. Sve veća i sve šira ponuda organskih proizvoda je sama po sebi dovoljna činjenica koja ukazuje na sve veću potrebu kupaca da konzumiraju organske proizvode. Naime, sve više dolazi do izražaja grupa potrošača koja zna šta kupuje, koja je edukovana i ima visoko razvijen nivo svesti o sebi i svom okruženju”, navode u Univerexportu.

Organski proizvodi

Organska hrana – šansa za izvoz

Prostora za povećanje prodaje ima i u inostranstvu, gde se, takođe, organska hrana sve više traži. Ipak, izvoz nije nimalo lak.

“Šanse za izvoz su ogromne, mada sada možemo da ponudimo samo veće količine voća, dok povrća i drugih proizvoda nema u dovoljnim količinama za izvoz. Izvoz organskih proizvoda je u 2015. godini iznosio 19,6 miliona evra, što je povećanje od 75 procenata u odnosu na vrednost izvoza u 2014., kada je on bio 11,2 miliona evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije, čak 70,4 procenata i to u Nemačku, Holandiju, Belgiju, Austriju, Poljsku, ali su se naši proizvodi prodavali i u Americi. Najveće učešće u izvozu imalo je sveže i smrznuto voće sa preko 17 miliona evra. U sektoru prerade prednjače voćne prerađevine sa 109.541 kilogramom”, objašnjava Ivana Simić iz Serbia Organica.

soksic-radovi-njiva-custom

Bio farma Šokšić

“Mi čujemo kada kažu da nema mnogo organske hrane, da se sve što se proizvede i proda i da bi moglo i mnogo više. To i jeste i nije tačno. Bez obzira što organske proizvodnje ima relativno malo, mi moramo da se borimo i da pronalazimo nova tržišta i da se borimo za svakog kupca. Kažu da svetsko i evropsko tržište vapi za našim proizvodima, ali vi kao poljoprivrednik ne možete sami da izvezete svoj proizvod. To nije nimalo lak posao. Naša cvekla je išla u izvoz, ali preko posrednika. Uzimali su je za sok. Mi smo je prodavali u Selenči, pribavili smo sve neophodne analize i papire za izvoz, ali to nije bio naš direktan izvoz. Možda mi nismo te sreće da upoznamo nekog pa da direktno to prodajmo u inostranstvu”, dodaje Gordana Šokšić.

Ulaganja u organsku proizvodnju su slična kao i ona u konvencionalnu, ali je fizičkog rada ovde mnogo više.

20organska-gason-djubrnje-custom-custom

Organska farma Gason

“Ulaganja u organsku proizvodnju, po meni, nisu veća u odnosu na ona u konvencionalnu. Bar mi nismo imali. Ono što je bitno da se napomene da smo mi na našem imanju imali mnogo kapitalnih ulaganja. Ako izuzmemo kupovinu zemlje tu je pre svega ograđivanje tog prostora od hektara, postavili smo protivgradne mreže, pa sistem za navodnjavanje za koji smo uzeli kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, kupili smo mobilnu kućicu kontejnerskog tipa, imamo montažno-demontažni sistem napajanja električnom energijom iz obnovljivih izvora sa solarnim panelom. Trudimo se da sve što tamo uložimo ima neki smisao i da nam se vremenom vrati. Iz tih biljnih ostataka kao što su grane, lišće, proizvodimo kompost i iz tog komposta prodajemo i zemlju za cveće. Imamo zatvoreni krug poroizvodnje, što i jeste smisao organske proizvodnje. Nemamo neku kalkulaciju koliko nas košta poljoprivredna proizvodnja, ali sigurni smo da je isplativa. S obzirom da mi najveći deo naših proizvoda koristimo za sopstvenu upotrebu ostvarujemo i uštedu na kupovini voća i ostalih plodova u našem budžetu”, objašnjava Aleksandar Golić.

organska-gason-protivgradna-zena-custom

Organska farma Gason

Organski proizvodi skuplji od konvencionalnih

U razvijenim zemljama cene organskih proizvoda su i tri, četiri puta više u odnosu na konvencionalne proizvode. U Srbiji to još nije tako, iako su organski proizvodi skuplji.

soksic-pakovanje-custom

Bio farma Šokšić

“Najveći deo naše proizvodnje, više od 80 procenata, ide u veleprodaju i tu cene nisu kao na pijaci, nego su niže. Naš najveći izdatak jesu radnici zato što se jako puno ručno radi. S druge strane dodatni toršak je i pakovanje koje iziskuje sve te deklaracije sa znakom za organsku proizvodnju. Imamo i natron kesice koje su u skladu sa ovom proizvodnjom, to je prirodna ambalaža. Jesu organski proizvodi skuplji od konvencionalnih, ne mogu da kažem da nisu, ali su spram troškova proizvodnje to opravdane cene. Ipak, za većinu građana one su visoke. Krompir je na primer 150 dinara, slična je cena cvekle, šargarepe i crnog luka. Blitva je 80 dinara vezica. Beli luk 40 dinara glavica”, kaže Gordana Šokšić.

soksic-luk-custom

Bio farma Šokšić

“Što se tiče proizvoda, još ih nismo prodavali kao organske po većim cenama. Zrenjanin jednostavno nije najbolje tržište koje može da podnese neke previsoke cene, a sa druge strane tek kada budemo imali zvanično organske proizvode tek tada ćemo podići cenu naših proizvoda. Mi sebe ne vidimo kao nekog nacionalnog proizvođača, jer nemamo mnogo zemlje. I dalje ćemo se bazirati na proizvodnju za sopstvene potrebe, a što se tiče viškova hoćemo da budemo dominantni na lokalnom nivou po pitanju kultura koje mi imamo. Za ono što može da se šalje, može da dođe u obzir i prodaja preko interneta”, dodaje Aleksandar Golić.

24organska-gason-vinogradske-breskve-custom-custom

Organska farma Gason

Organski proizvod mora da bude propisno obeležen

Da biste bili sigurni da kupujete organski proizvod on mora da ima na sebi nacionalni znak “Organski proizvod”. Ukoliko proizvod nema tu oznaku, već samo prefikse “Bio”, “Eko” ili “Organsko”, to znači da nije organski proizvod. Poljoprivrednici čija su imanja u prelaznom periodu svoje proizvode mogu da obeleže oznakom “Proizvod iz perioda konverzije”.

Naši sagovornici kažu da se ne zaustavljaju samo na proizvodnji hrane na njivi, već pokušavaju sve više da proizvode i finalne proizvode. Kod prerađevina od organskih prozvoda nije dozvoljena upotreba aditiva, oni ne sadrže konzervanse, emulgatore, veštačke boje i arome, antibiotike, hormone, lekove.

“Osim svežeg povrća u ponudi imamo i kompot od šljiva i kiseli kupus. Planiramo da uradimo nešto više po pitanju prerade. Da napravimo neki pogon pa da imamo liniju za ceđenje paradajza i za spremanje zimnice. To nam je neki plan za naredni period. Kiseli kupus godinama već prodajemo i zaista sam srećna kada ljudi dođu ponovo i kažu da su zadovoljni našim proizvodima. To mi daje dodatni motiv da još više radimo“, objašnjava Gordana.

“Naša proizvodnja se ne završava sa svežim plodovima, nego mi proizvodimo i džemove, sirupe, rakije, kompote, sušene plodove. Planiramo da povećamo finalizaciju naših proizvoda i nadamo se da će sve to biti mnogo bolje kada naš voćnjak uđe u pun rod. Na primer, mi ne kupujemo rakiju kada idemo kod nekoga, nego mu nosimo našu rakiju za koju smo sigurni da je kvalitetna. Imamo i naše stalne kupce. Oni naručuju gotove proizvode koje mi pravimo od plodova iz našeg voćnjaka. Džem, slatko ili neki drugi proizvod supruga pravi isključivo po narudžbini i to bez konzervansa. To znači da oni moraju da se pojedu u kratkom roku, a proizvodimo onoliko koliko imamo sirovina i to sve možemo da prodamo za sada. To se pravi isključivo zimi. Imamo tri zamrzivača, od koji su skoro dva i po samo za voće. Supruga pravi kompote od trešanja, slatko od dunje, džemove od šumskog voća, kupina, kajsije, trešnje, višnje… Nisu to neke velike količine da bismo mi mogli da izađemo javno, na primer, na neku manifestaciju i da damo u prodaju recimo 100 tegli, kad mi 100 tegli nečega nemamo. Sve što se proizvede, proizvede se da bude sveže”, kaže Aleksandar.

25organska-gason-tresnje-kompot-custom-custom

Organska farma Gason

Država daje podsticaje, ali su oni mali

Za proizvođače organskih proizvoda predviđeni su i nešto veći podsticaji države od onih koji se daju konvencionalnim proizvođačima, ali to je daleko manje od onoga što dobijaju poljoprivrednici u razvijenim zemljama.

“Mere podrške uključuju direktna plaćanja po hektaru odnosno grlu životinja i za đubriva čiji su iznosi  uvećani za 40% u odnosu na konvencinalnu proizvodnju. Takođe, tu je plaćanje troškova kontrole i sertifikacije u iznosu od 40% iznosa odnosno 55% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Postoji i mera za podršku investicijama u primarnu prozvodnju i preradne kapacitete koja je za organske proizvođače veća u odnosu na konvencionalne i iznosi 50% od iznosa mere odnosno 65% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi”, navodi Ivana Simić iz Serbia Organica.

soksic-pilici-custom

Bio farma Šokšić

“Zaista je tužno što su nam sada toliko smanjili te subvencije. To je toliko malo da mnogi ljudi neće ni da podnose zahteve, pogotovo oni sa manjim površinama. Mi smo pre nekoliko godina dobijali 12000 dinara po hektaru, a sad smo dobili mislim oko 6000, već sam i zaboravila. A recimo u Austriji kada smo bili oni kažu da su njihove subvencije za organsku proizvodnju od 600 do 800 evra po hektaru. Pa o čemu mi da pričamo. A kod njih su i organski proizvodi skuplji nego kod nas. Država mora najviše da pomogne poljoprivedu, ako se već kune u nju. Mi zaista jesmo poljoprivredna zemlja, ali niko tu ništa ozbiljno ne preduzima. Sela nam pustoše, a tamo postoji mogućnost da se sa malog parčeta zemlje zaradi, uz volju i rad. Ja volim zemlju i kada biste me sada pitali da li bih ponovo ovo radila da se vratim deset godina u nazad, mogu da vam kažem da mi je žao što nisam i ranije počela da se bavim poljoprivredom”, objašnjava Gordana Šokšić i dodaje da je njeno gazdinstvo do sada u dva navrata koristilo podsticaje države.

soksic-puno-salate-custom

Bio farma Šokšić

“Pokazalo se da su to bile dobre odluke. Pre nekoliko godina uzeli smo tifon i za njega smo dobili povraćaj od 40 posto. Prošle godine smo uzeli jedan plastenik. Inače, do tada je sva naša proizvodnja bila na otvorenom. Dosta sam zadovoljna proizvodnjom u plasteniku. Drugačije je kada se radi u zatvorenom prostoru. Tu su bili paradajz i krastavci, nismo imali nikakvih problema. Kada je paradajz na otvorenom, često hoće da ga napada plemenjača i vi morate da koristite te bakarne preparate, koji su dozvoljeni”, precizira naša sagovornica.

Proširenje proizvodnje i asortimana cilj proizvođača i trgovaca

I Golići i Šoškići i u Univerexportu planiraju proširenje proizvodnje i asortimana.

soksic-krompir-gajba-custom

Bio farma Šokšić

“Trudimo se da iz godine u godinu proširujemo proizvodnju. Ali problem je pronaći zemlju, jer je nema mnogo na prodaju i ako i nađete neku parcelu to je sada dosta skupo. Kada uspemo da kupimo neku parcelu mi je odmah uvodimo u organsku proizvodnju. Razmišljamo i o hladnjači jer mi naše proizvode prodajemo tokom cele godine. Krompir moramo da sačuvamo do aprila-maja a to je bez hladnjače jako teško. On gubi na kvalitetu i vi ne možete da ga prodate. Nadali smo se da će možda preko nekog projekta moći da se obezbedi neka zajednička hladanjača za više proizvođača, jer ovde u okolini Zrenjanina ima nas nekoliko proizvođača organske hrane, ali od toga nema ništa. Kažu da i pokrajina i republika imaju te subvencionisane linije za izgradnju smeštajnih kapaciteta, pa ćemo pokušati da to iskoristimo. To je velika investicija i kada vam neko vrati 40-50 posto uloženog novca to je zaista velika pomoć”, kaže Gordana.

soksic-traktor-custom

Bio farma Šokšić

“Moje lično mišljenje je da organskih proizvođača treba da bude mnogo više, da se obrađuju mnogo veće površine i da proizvođači budu složniji. Podržavam ideju da se organski proizvođači ujedine ili bolje organizuju. Namera nam je da u nekom kraćem budućem periodu stvorimo što više finalnih proizvoda, a imamo i još neke druge planove… Proširenje eventulano može da se odnosi na još jednu parcelu koju ima moj otac i koji je u neposrednoj blizini ove koju već radimo. Ukoliko budemo uzeli i tu parcelu da radimo, tu ćemo staviti samo dve kulture, koje mogu da rastu kao združeni zasad jedna uz drugu i te dve kulture će biti namenjene strogo za proizvodnju finalnih proizvoda organskog tipa”, objašnjava Aleksandar.

30organska-gason-dzem-jagode-custom-custom

Organska farma Gason

“Širenje mreže organskih proizvoda je definitnivno put kojim će kompanija Univerexport ići u budućnosti, jer upravo takvim opredeljenjem sve većoj grupi edukovanih potrošača po pitanju značaja i važnosti konzumiranja biološki zdrave hrene dajemo do znanja da smo o njihovim potrebama razmišljali i da im dajemo mogućnost zamene neorganske hrane na trpezi velikim brojem proizvoda organskog porekla. A prioritet poslovanja naše kompanije jeste upravo sigurnost onoga što potrošač kupuje kod nas”, navode u Univerexpotu.

Organsku proizvodnju kontroliše Ministarstvo poljoprivrede. Svaka nepravilnost u radu proizvođača sankcioniše se novčanom kaznom, kao i oduzimanjem setifikata i suspendovanjem proizvodnje na period od čak sedam godina. Budući da su površine pod ovom proizvodnjom u Srbiji veoma male, prostora za proširenje i te kako ima, pogotovo u užem delu Srbije. Veliki kapacitet predstavljaju i zone zaštićenih područja u kojima je zabranjena konvencionalna proizvodnja.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh