Novembra 2017. godine Skupština grada Zrenjanina je donela odluku da deo državnog poljoprivrednog zemljišta izda u zakup na 30 godina po osnovu investicija. Pravo na dugoročan zakup tada su dobile kompanije Tenis, Food planet i Farmer 023 V&M. I dok su prve dve kompanije zatražile odlaganje početka inveticije, firma Farmer 023 V&M je počela ulaganja u podizanje farme ovaca. Zbog spora koji se vodi pred sudom, a na osnovu žalbe ratara iz Banata, ova kompanija još ne može da uđe u posed zemlje koju je dobila u zakup na 30 godina. To dovodi u pitanje nastavak investicije u najsavremeniju farmu ovaca koja bi po projektu trebalo da ima 1.000 grla.
Na ideju o podizanju farme ovaca u Zrenjaninu, dvojica prijatelja došla su spontano. Pre svega, razlog je bio ljubav prema životinjama.
„Moj prijatelj i ja smo prvo držali konje i onda smo došli na ideju da kupimo salaš i da tu držimo konje i nešto ovaca samo za nas, kako bismo imali čime da se zanimamo. Onda smo rešili da probamo da se i profesionalno bavimo time. Otišli smo do Leskovca da kupimo nekoliko ovaca, kako bismo počeli da gajimo ovce onako iz ljubavi i hobija. Tamo smo videli ovce koje je čovek uvezao iz Francuske. To nam se svidelo, pa smo otišli u Francusku i uvezli 250 komada. Tako je pre dve i po godine nastala naša farma“, počinje priču Željko Malušić, suvlasnik firme Farmer 023 V&M.
Željko Malušić
Na farmi kompanije Farmer 023 V&M trenutno ima 500 ovaca
„Sada na farmi imamo 500 grla ovaca, jaganjaca i ovnova. Mi smo se prijavili na konkurs koji je država raspisala o dugoročnom zakupu državnog zemljiša na 30 godina, a po osnovu investicija. Naš program podrazumeva investiciju od 500.000 evra u osnivanje matične proizvodnje tj. farme za dobijanje kvalitetnog genetskog materijala. Na žalost, ova investicija nije još u potpunosti realizovana. Što se tiče ulaganja, uložili smo više od 50 posto novca koji je predviđen projektom. Sada smo stali sa ulaganjima, jer čekamo da vidimo šta će biti sa zemljom koju je trebalo da dobijemo u zakup, a koju zbog sudskog spora još nismo dobili. Nadamo da će sud presuditi u našu korist kako bismo mogli da nastavimo investiciju“, objašnjava naš sagovornik.
Iščekivanje presude po tužbi poljoprivrednika iz Banata
Paori iz Banata su još pre donošenja odluke bili protiv davanja državne zemlje u dugoročan zakup investitorima. Zbog toga su podneli žalbu protiv nadležnih. Smatraju da nijedna od tri kompanije – Tenis, Food plant i Farmer 023 V&M, ne ispunjavaju uslove za zakup zemlje na 30 godina. Upravni sud je pre nekoliko meseci presudio u korist poljoprivrednika u slučaju kompanije Food planet. Za druge dve kompanije odluka se čeka.
„Problem je nastao kada su poljoprivrednici iz Banata podneli žalbu na odluku grada i pokrajinskog sekretarijata da naša i još dve kompanije dobiju zemlju u zakup na rok od 30 godine, a na osnovu investicija. Stvarno ne ulazim u to kako su te dve druge firme prošle na konkursu, ali kod nas se vidi da investicija postoji i da zaista ulažemo u stočarstvo. Ispunili smo sve što je trebalo konkursom, ali je problem to što nismo ušli u posed zemlje koju je trebalo da zakupimo. Podigli smo halu koja ima 1.500 kvadrata. Plan je bio da podignemo još jednu ovakvu halu pored ove, kako bismo držali 1.000 ovaca. Naravno, to će biti moguće jedino ako se donese presuda u našu korist i ako se projekat na koji smo računali ostvari“, kaže Malušić.
„Nama je zemlja potrebna kako bismo na njoj proizvodili hranu za naše ovce. Stočari će me razumeti o čemu govorim. Mi ove godine spremamo hranu za stoku za sledeću godinu. Zakup zemlje godinu za godinu, stočarima stvarno ništa ne znači, s obzirom na to da gotovo 50 posto hrane za preživare čini lucerka. Znate i sami da je to višegodišnja biljka koju kosite 5-6 godina. Mi nemamo dovoljno svoje zemlje da bismo držali ovoliko ovaca. Stvarno nam je neophodna ta zemlja, ali na više godina kako bismo mogli da sejemo kulture koje su potrebne za ishranu stoke“, dodaje naš sagovornik.
Bez prava na licitaciju po grlu stoke
Ova kompanija nema prava da licitira za državno zemljište po pravu prečeg zakupa, koje imaju stočari, jer je prošla na konkursu za dugoročan zakup.
„Mi smo sada po broju ovaca mogli da dobijemo čak i više zemlje nego što je to po osnovu dugoročnog zakupa. Međutim, nismo smeli da se oslonimo na zakup po pravu prečeg, jer kao što smo rekli nemamo svoje zemlje da bismo mogli da sejemo dugogodišnje kulture. U Zrenjaninu stočari još nisu dobili pravo zakupa zemlje na pet godina kao što je to bilo najavljeno. Oni i dalje zakupljuju državnu zemlju na godinu dana, a ko vama može da garantuje da ćete i sledeće godine dobiti tu istu zemlju, pa da možete na njoj da sejete lucerku. Ukoliko se spor ne bude rešio u ovoj godini, mi ćemo biti primorani ili da rasprodamo ovo ili da uradimo nešto drugo… Ni sam ne znam“, kaže Malušić.
Zbog toga što ne mogu sami da proizvedu dovoljne količine hrane za ovce na farmi, u kompaniji Farmer 023 V&M su prinuđeni da se snalaze.
„Deo hrane kupujemo, a dobar deo pozajmljujemo od drugih stočara. Plan je da kada se, ako se sve završi dobro sa tom zemljom koju treba da zukupimo, njima vratimo hranu. Stvarno su nam ti ljudi izašli u susret, hoće da pomognu, jer nas razumeju. Oni su u sličnim problemima kao i mi, naravno ne sa zemljom, već sa proizvodnjom. Baviti se stočarstvom nimalo nije lak posao. On traži čoveka bukvalno 24 sata dnevno, svih 365 dana. Nema praznika, godišnjeg odmora… Stoku ne možeteda ostaviti da ne jede“, objašnjava Malušić.
„Nisam pravio računicu kolika je cena koštanja jagnjeta i ovaca. Bojim se da pod ovim uslovima uopšte to računam, dok ne uđemo u posed državne zemlje. Jer računicu treba praviti sa hranom koju sami proizvodite, dakle po ceni proizvodnje kukuruza, a ne sa cenom koštanja kukuruza“, dodaje naš sagovornik.
Farma je zamišljena kao genetski centar
Projekat kojim su konkurisali za dugoročan zakup predviđa podizanje najsavremenije farme na kojoj bi bilo 1.000 ovaca.
„Osim dve hale koje bi trebalo ovde da postoje, mi smo već iskopali dva jezera iz kojih će se zalivati pašnjaci okolo, kako bismo imali što kvalitetnije pašnjake. Zamislili smo da napravimo jedan genetski centar kako ljudi ne bi morali da idu u Francusku da bi nabavili kalitetna grla, kao što smo mi to morali da radimo. Mi ćemo biti u mogućnosti da ovce prodajemo jeftinije nego što smo ih uvezli i to svakako ide u korist uzgajivačima. Do pre nekoliko godina nije bilo uvoza Il de Fransa. Ova ovca se gaji isključivo zbog mesa. To nije muzna ovca. Jagnje bi za dva meseca trebalo da dogura do 30 i više kilograma“, kaže naš sagovornik.
Cena vune jedva pokriva cenu šišanja ovaca
Jedan od problema u ovčarstvu jeste i to što ovčari ne znaju šta da rade sa vunom.
„Cena vune je tolika da jedva može da pokrije cenu šišanja. Sada smo došli na neku ideju da okupimo sve ovčare kako bismo šišali ovce, presovali vunu i tako upresovanu je izvezli za Nemačku, kako bismo ostvarli malo bolje prihode. Prihode koji su malo viši od cene koštanja šišanja“, objašnjava Malušić.
U ovom trenutku uzgoj ovaca donosi određenu zaradu. Ali, samo zato što država pomaže stočare.
„Kada se bavite genetskim materijalom, pitanje je da li ćemo imati 30 posto grla koja ćemo ostaviti za priplod. Ne kažem da je ostalo škart, ali mi ćemo se truditi da izaberemo samo najkvalitetnija grla. Ono što ne bismo ostavljali za nas, to ćemo prodavati klanicama. Trenutno otkup vrši jedna kuća iz Temerina. Nije neka cena, ali nije ni loša. Ima neke zarade. Ali, to je sada zato što država daje subvencije. Kada ne bude toga, pitanje je da li će biti računice da se ljudi bave stočarstvom“, kaže naš sagovornik.
„Imali smo dosta uginuća, zbog neznanja“
Tokom prethodne dve godine na ovoj farmi ovaca su mnogo učili. I to na sopstvenim greškama.
„Možda smo napravili grešku zato što smo počeli da se učimo na skupoj ovci. Možda je trebalo da počnemo sa mnogo jeftinijom ovcom, pa da vidimo šta i kako. Prošle godine smo imali dosta uginuća. Ali, mislim da je to najvećim delom zbog našeg neznanja. Sada je to dosta bolje“, priznaje Malušić.
„Prošla godina je bila hladna, nismo spremno dočekali jagnjenje, bili smo nestručni u tome i naravno, problem je bila tablica ishrane. Tu tablicu nismo poštovali, sve ovce smo hranili isto. Sada smo ih podelili u bokseve i svaki uzrast dobija odgovarajuću hranu. Ovca koja se jagnji dobija jednu vrstu hrane, ona koja se ojagnjila dobija drugu, jaganjci treću, pred mrkanje opet neku drugu vrstu hrane… Čekamo da otopli i da krene trava. Ali, ni tada nećemo moći sve ovce da pustimo na ispašu, jer neke mogu da se šetaju, a neke moraju da ostanu u boksevima. To sve zavisi od plodnosti, da li će izneti jagnje kako treba“, objašnjava naš sagovornik.
Nabavili svu opremu koju smo videli na farmi u Francuskoj
Za farmu kompanije Farmer 023 V&M nabavljena je najsavremenija oprema za ovčartvo koja se koristi na zapadu.
„Sve ono što smo videli na farmi u Francuskoj mi smo nabavili za našu farmu. Nabavili smo termopojilice što nije svakidašnje. Bukvalno kada temperatura u hali padne ispod 5 stepeni pale se grejači i voda se dogreva kako ovce ne bi pile hladnu vodu. To dosta znači za njihov prirast. Zavese koje se nalaze na objektu smo uvezli iz Belgije. One ne propuštaju vetar u objekat, ali propuštaju paru i mirise iz objekta. Nabavili smo i silo miks. Ova mašina nije toliko bila zastupljena u Srbiji kada je reč o ovčarstvu. Ona pojeftinjuje hranu za ovce. Mašina melje sve što se stavi u nju. Mi meljemo lucerku, seno, detelinu, sojinu slamu, silažu, zrnastu hranu. I onda mašina prođe po hali i podeli hranu, zavisno od boksa do boksa“, kaže Malušić.
„Ne kajem se, ali da sam znao šta me čeke ne bih ulazio u posao sa ovcama“
Kada bi naš sagovornik mogao da vrati vreme pitanje je da li bi farma ovaca uopšte bilo tu gde jeste.
„Da sam znao da je ovako, sigurno ne bih ulazio u posao sa ovcama. Ne kažem da sam se pokajao, ali ne bih kretao u njega. Možda nisam imao sreće do sada. Nailazim na niz problema, nailazim na nerazumevanja od kolega koji žive od poljoprivrede i zbog toga mi je mnogo žao. Nije to nerazumevanje stočara, jer oni razumeju kakav je ovo posao, nego od ratara. Ja bih svakog od njih doveo da provedu ovde mesec dana sa životinjama, da vide kako je to i da li stočari treba da dobiju zemlju ili ne“, iskren je suvlasnik kompanije Farmer 023 V&M.
„Na farmi je trenutno troje stalno zaposlenih. Naravno, kad je potrebno, pomažemo i mi. To je obično kad se sprema hrana, kad je jagnjenje… Mi svakog dana učimo o ovcama. Imali smo sreću da je na našu farmu došao Nemanja, on je možda i najveći naš proizvođač rase Virtemberg. Ako on bude i dalje uz mene, ostaću u ovom poslu, a ako ne, onda ću gledati da se rešim svega. Plan je i da nabavimo novu rasu ovaca. Već smo uvezli ovcu Romanovsku. To je jedna interesantna ovca koja ima izuzetnu plodnost. Jari od dva do četiri jagnjeta. Dok se ostale ovce u toku dve godine maksimalno jare tri puta, ova vrsta se jari četiri puta. Ona je sitnija, ali ima bolji randman mesa, drugačija je, otpornija je. Trpi hladnoću, trpi pašu“, zaključuje na kraju razgovora Željko Malušić.
U ovom trenutku cena jagnjadi za priplod je oko 300 evra po komadu. Za jagnje od tridesetak kilograma koje nije pogodno za ostavljanje za genetski materijal, već je za klanje, cena je oko 300 dinara po kilogramu.
.png)
.gif)
.gif)
