I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Zoran Protić: Problemi sa jednim brojem građana koji nesavesno odlažu otpad

Sredinom maja 2017. godine na čelo Javno komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ došao je Zoran Protić, diplomirani inženjer tehnologije. Još u to vreme, u medijima je isticao da je preduzeće zatekao u stabilnom stanju i najavio nastavak dugogodišnjih projekata poput prikupljanja, selektovanja i pripreme za reciklažu PET ambalaže. O problematici prikupljanja te vrste ambalaže, odnosno na koji način se odlaže od kada nema specijalizovanih PET kontejnera, kao i o drugim temama, razgovarali smo u krugu preduzeća.

Da li su građani disciplinovani po pitanju odlaganja kućnog smeća u klasične kontejnere?

Zoran Protić: U gradu, iz naselja individualnog tipa stanovanja smeće odnosimo jednom nedeljno, a iz naselja kolektivnog tipa stanovanja jednom dnevno. Sa nekih pozocija odnosimo i više puta, u zavisnosti koliko se smeća skupi. Iz Petefijeve ulice, recimo, odnosimo i do dva-tri puta. Nažalost, oko kontejnera se ostavlja i ono smeće koje bi trebalo da se odnese na deponiju – kutije, stara odeća, nameštaj, šut, posečene grane. Pojedini građani ostavljaju tu vrstu kabastog otpada, a naši radnici ne mogu to da odnesu kamionom, takozvanom „specijalkom“, pa se čeka drugi kamion. To nam duplira posao. Moram da kažem i da je grad taj koji određuje budžet koji će biti utrošen za održavanje zelenih površina, i za uklanjanje manjih divljih deponija u gradu. Mi to radimo po nalogu nadzora koji nam grad odredi.

I Taxi Zrenjanin

Pored klasičnih kontejnera već izvesno vreme ne mogu se videti namenski kontejneri za odlaganje za PET ambalažu. Kako se sada prikuplja ta vrsta otpada?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Zoran Protić: To je bila dobra ideja, međutim, jedan broj nesavesnih građana uništavao je te kontejnere. S druge strane, oni građani koji se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina, vadili su tu ambalažu iz kontejnera i najčešće su ih lomili i krivili. U nekom momentu rešili smo da ih povučemo. Imamo neke planove za ovu godinu. Da li će to biti neki podzemni kontejneri koji će biti zaštićeni i namenjeni samo za PET ambalažu, ili pak samo za staklo ispred nekih većih lokala, a koje bismo mi praznili i predavali na reciklažu, videćemo još. Trenutno, mi organizovano razdvajamo sekundarne sirovine na gradskoj deponiji, i to je PET ambalaža, tvrda plastika, metal, limenke, papir. Drvo za sada ne. Sada smo u pregovoru sa jednim operaterom koji radi i na drugim deponijama, a koji bi trebao da donese uređaje, presu, balirku, da se ceo proces zaokruži. U odnosu na na prošlu i pretprošlu godinu, mi smo sa deponijom povećali prihode za oko 10 puta na godišnjem nivou. Očekujem da će to biti i više. ako budemo preduzeli neke mere, promene u načinu sakupljanja PET ambalaže koju građani sada odlažu u klasične kontejnere, oduzećemo deo prihoda onim građanima koji tu ambalažu sakupljaju u vidu sekundarne sirovine. Treba i tu napraviti neki balans. Neće se „Čistoća“ obogatiti time što ćemo pokupiti svu PET ambalažu, ali svesni smo i da jedan broj sugrađana na taj način obezbeđuje sebi egzistenciju.

Kakvo je stanje po pitanju naplate usluga i dugovanja građana?

Zoran Protić: Imamo oko 39.000 korisnika, što pravnih što privatnih lica. U ovom momentu, duguju preduzeću preko 88 miliona dinara. U korist „Čistoće i zelenila“, naplatu pravnih lica je ranije vršio SON, a kasnije ZONA i to je tako bilo godinama, tako da naše preduzeće nije imalo nekog velikog uticaja na naplatui tu se stvorio, nakupio se dug. Te dugove ne možemo da otpišemo. Naplata je sada mnogo bolja nego što je to bila ranije, svakako. Preko 90-91%. S obzirom na to da se bavimo različitim delatnostima, mogu da kažem da su po pitanju plaćanja građani disciplinovani za uslugu odnošenja smeća. Ti računi nisu veliki, oko 500 dinara mesečno.

Da li hladnjača za odlaganje životinjskog otpada radi?

Zoran Protić: Da. Preduzeće poseduje hladnjaču koja se nalazi na gradskoj deponiji i mi po pozivu građana, policije i inspekcije, vršimo uslugu odnošenja uginulih i nastradalih životinja. Ona je privremenog karaktera i svakih par dana se uginule životinje odnose u Sombor, u specijalizovano preduzeće koje može da vrši uništavanje tog biološkog otpada.

Kakva je situacija na grobljima? Građani su se žalili na stanje staza na nekim grobljima.

Zoran Protić: Na grobljima više nema krađa kako je ranije bilo, mesinganih delova. Prošle godine se desilo, ali to su zaista retki slučajevi. Gradska groblja su već neko vreme opremljena kamerama, a radićemo i na dodatnom osvetljavanju grobalja. Prema novom zakonu, sva groblja treba da budu predata preduzećima koja su specijalizovana. Mi upravljamo grobljima u gradu, ali smo ograničeni po pitanju većih investicija. To nisu naši objekti i ne možemo da ulažemo u njih u većoj meri. Svake godine uradimo ono što možemo, saniramo staze, osvetljenje, kamere. Na Kalvarijskom (katoličkom) groblju postoji problem sa stazom, i mi smo razgovarali sa predstavnicima Katoličke crkve, te se nadam da ćemo taj problem rešiti. Prošle godine smo krenuli sa radovima na groblju u Mužlji, i to ćemo i ove godine nastaviti.

Šta se trenutno radi na polju održavanja javnih zelenih površina u gradu?

Zoran Protić: Sve radimo po nalogu nadzora grada. Prošle godine smo dali smo predloge na osnovu onoga što smo videli da bi na terenu trebalo uraditi. Svakako, želje su jedno, a mogućnosti drugo i Gradska uprava nam izlazi u susret koliko može. Uklapamo u ono što dobijemo. Pred jesen smo krenuli u intenzivniju akciju seče granja, a li s obzirom na jaku zimu, u jednom momentu smo prekinuli sa tim. Trenutno radimo na nekoliko lokacija, u naselju Bagljaš i 4. juli aktivnosti su usmerene na sakupljanje lišća, struganje bankina od nakupljenog lišća i blata. Potrudićemo se da u narednom periodu u gradskim parkovima budu naši ljudi tokom celog dana, praktično da postoje domaćini parkova koji će imati zaduženja da ih održavaju. Kada je u pitanju čišćenje drugih površina, od proleća krećemo u redovno pranje ulica. Osim toga, svakog ponedeljka čistimo četiri lokacije na kojima se stvaraju deponije pa i to, zbog nemarnosti jednog broja građana, dođe kao redovna aktivnost. Taj kabasti otpad, kako sam već rekao, treba da završi na deponiji. Imamo velike troškove da počistimo to sa ulice. Kružne raskrsnice takođe održavamo, i one koje su ranijih godina izgrađene i dve nove. Trenutno smo usmereni na ozelenjavanje centra grada, sadnju cveća, a biće i kreacija poput onih od prošle godine, kada smo pravili rode i leptire od cveća. Komentari su pozitivni, ljudi vole da se slikaju sa nečim što je lepo, zaključuje Protić na kraju razgovora.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh