Imam 24 godine. Kada sam počela da studiram upoznala sam dečka sa kojim se zabavljam već tri godine. Veza funkcioniše idealno jer ako se javi bilo kakav sitan problem za koji smatram da bi trebao odmah da se reši – prećuti se i bude zataškan. Nakon nekoliko meseci kada se problemi nagomilaju, umesto da ih rešimo – mi raskinemo. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da znamo da ćemo ponovo biti zajedno, dakle svaki put je potrebno da se desi ono najgore da bismo shvatili gde smo pogrešili. Smatram da je moj dečko dosta neozbiljan i da je spreman da se menja tek kada shvati da me može zaista izgubiti, ali više nemam poverenja jer se svaki put ponavljaju iste stvari i ne znam dokle tako. Poslednji put se istinski pokajao i obećao da se takve stvari više neće ponavljati, ali ne znam da li je iskren i da li je vredan da mu svaki put pružam novu šansu. Ne želim da se moja veza prekida „svaki čas“ zbog beznačajnih stvari.
Marina
Iz ovoga kako ste opisali komunikaciju izmedju vas i vašeg momka imam utisak da je moguće da oboje imate pasivan odnos u konfliktnim situacijama, odnosno da izbegavate da se suočite sa različitim mišljenjima, željama sagovornika. Čini mi se, kako ste se izrazili, da je za vas idealan odnos, onaj u kome nema protivurečenja. Kada kažete “ako se javi bilo kakav sitan problem za koji smatram da bi trebao odmah da se reši – prećuti se i bude zatškan”, to što ste prepoznali da je problem trebalo odmah da rešite ne oslobađa vas odgovornosti što je zataškan. Problem ne može sam da se „prećuti“ i zataška već je za to potrebna odluka onoga ko ga je prepoznao, a pri tom nije preduzeo nešto da bi rešio taj problem. Ignorisanjem problema ne znači da on ne postoji ili da će nestati. Ako se tako postavljate u konfliktnim situacijama prećutno, ignorisanjem, jer možda očekujete da druga strana treba prva da odreaguje, verovatno je da ćete sebe dovesti u zabludu da i druga strana isto vidi problem – situaciju kao i vi. Drugim rečima, ono što se vama učini problemom u komunikaciji ne mora da znači da i vaš momak to doživljava kao problem. Svako od vas dvoje ima svoj vrednosni sitem po pitanju toga kako vaša veza treba da funkcioniše. Ako do sada niste preispitali koliko ste podudarni u tom smislu, sada je pravi momenat. Vrlo je važno da u jednom direktnom, iskrenom i otvorenom razgovoru oboje iznesete šta su svakome od vas prioriteti u vezi, kao i kada i koliko ste spremni da pravite kompromise. Takođe, smatram da bi vam od velike koristi bilo učešće u radionicama asertivne komunikacije.
.jpg)
* * *
Neću ići u detalje. Voljela bih kada biste mi odgovorili na moje pitanje. Sigurno ste se u svojoj struci susretali s fenomenom „indigo djece“. Da ne idem u opisivanje jer je besmisleno, a Vi to već znate, reći ću da sam se prepoznala u svim mogućim napisanim rečenicama o indigo djeci. Prvo me je na to uputila psihologinja. Moj život se odvija prema tim „indigo pravilima“. Ali kao koliko – toliko razumna osoba željela bih, s obzirom na natpise da je to samo izmišljotina, new age – pitati stručnu osobu, postojimo li, ili smo jednostavno „ludi“?
Indigo
Ono što je za svaku osobu važno da bi se osećala samopouzdano i da bi bila uspešna jeste da se ne pridržava po svaku cenu pravila ponašanja koje nameće bilo kakva opisna kategorija odnosno grupa u kojoj se prepoznaje. Svako rigidno ponašanje po pravilima bilo koje grupe, kategorije, osiromašuje individualnost, odnosno jedinstvenost osobe. Naravno, da bi bili uspešni važno je i to da je naše ponašanje socijalno prihvatljivo, bez obzira na našu jedinstvenost i različitost od drugih. To što ste se prepoznali u kategoriji “indigo osoba” i što po pitanju takve kategorije postoje neslaganja medju stručnjacima ne znači da treba da dovodite u sumnju sposobnosti i veštine koje posedujete. One su prvenstveno odraz vaše individualnosti.
Konsultacije sa psihologom, Aleksandrom Golubović
aleksandragolubovic5@gmail.com , 064/4241016
.png)
.gif)
.gif)
