I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Psihološko savetovališe: Sugrađani se najčešće obraćaju zbog narušenih bračnih, partnerskih i porodičnih odnosa

Nakon nešto više od dve godine besplatno psihološko savetovalište u Zrenjaninu je potvrdilo da je odluka o njegovom otvaranju bila više nego potrebna. Ideja osnivača bila je da svi sugrađani koji imaju probleme, dileme i nedoumice dobiju stručnu pomoć, a da za to nije potrebno da imaju novac. Prošla godina bila je po mnogo čemu specifična. Iskustva zaposlenih u psihološkom savetovalištu pokazuju da je korona dodatno intenzivirala postojeće probleme koji su pre nje, sticajem raznih okolnosti, bili maskirani. O tome zbog čega se sugrađani najčešće javljaju u psihološko savetovalište i šta su njihovi najveći strahovi razgovarali smo sa Slobodanom Puvalićem, kliničkim psihologom i psihoterapeutom.

Pre više od pola godine smo pisali o tome da se povećava broj onih koji se obraćaju za pomoć stručnjacima u psihološkom savetovalištu. Kakva je situacija sada, da li broj korisnika Vaših usluga i dalje raste?

Aktuelna situacija potvrđuje da je i dalje prisutan trend rasta korisnika koji nam se obraćaju radi dobijanja psihološko-savetodavnih i psihoterapijskih usluga.

PerSu marketi

Čini se da ljudi postaju sve otvoreniji što se tiče traženja stručne pomoći iz ovog domena, što je činjenica koja ohrabruje, jer sa jedne strane implicira da je prisutna svesnost o poteškoćama, odnosno problemima sa kojima se neko suočava, dok sa druge strane svedoči da se odlazak kod psihoterapeuta sve manje posmatra kroz prizmu predrasuda (da ste “ludi”, “slabi” i sl.).

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Razlozi zbog kojeg sugrađani dolaze u psihološko savetovalište

Zbog čega se sugrađani sada najviše obraćaju stručnjacima u psihološkom savetovalištu?

Dominantna problematika zbog koje nam se sugrađani najčešće obraćaju jesu nezadovoljavajući i narušeni bračni, partnerski i porodični odnosi. Utisak je da je situacija sa COVID-19 doprinela intenziviranju već postojećih problema, koje je dotadašnja dinamika života i odnosa na neki način maskirala. Nasilje u porodici je i dalje jedan od gorućih problema, što zapravo predstavlja eskalaciju uspostavljenih disfunkcionalnih obrazaca među partnerima tj. članovima porodice.

Dodatno, kao i do sada, sugrađani nam se obraćaju zbog želje da pospeše sopstvene roditeljske veštine.

U odnosu na proteklih šest meseci, primećujemo učestalija pogoršanja kod osoba koje imaju neki od mentalnih poremećaja.

Važno je istaći da je prolongirana situacija sa COVID-19, takođe, razlog zbog kog nam se ljudi obraćaju za pomoć.

Deo Zrenjaninaca se adaptirao na postojeću situaciju sa koronom, a deo ima problem sa tim

Kakva su iskustva zaposenih, a koja se odnose na nivo psihološkog stanja i profil ljudi koji su im se do pre nekoliko meseci obraćali za pomoć i onih koji to sada rade? Da li je došlo do promene starosne strukture, pola, zanimanja, obrazovanja tražioca pomoći?

Neka značajnija odstupanja nisu uočena, s tom razlikom da se primećuje niža frustraciona tolerancija, koju prate veći (i često nerealni) zahtevi u odnosu na druge ljude (da se ponašaju na određeni, željeni način), kao i na aktuelne okolnosti (usled epidemije). Razlog tome je i što se većina ljudi suočava sa osujećenjima sopstvenih želja i nemogućnošću da uspostave uobičajeni ritam funkcionisanja koji bi im omogućio raniji kvalitet življenja.

Da li su sugrađani sada još u većem beznađu nego pre, jer situacija sa koronom predugo traje? Da li su se navikli, otupeli…?

Ono što aktuelnu situaciju dodatno otežava jeste izostanak saznanja o tome kada će ovome doći kraj, što u percepciji čoveka stvara doživljaj neizvesnosti.

Jedan deo sugrađana se adapatirao na aktuelnu situaciju (što ne isključuje i povremeno prisustvo neprijatnih emocija), dok postoji i onaj deo koji ima poteškoća u tome, te je prisutan povišen intenzitet neprijatnih osećanja, poput straha, zabrinutosti, anksioznosti, depresivnosti… Odgovor na doživljeni stres varira kod različitih ljudi usled individualnih razlika koje postoje među njima.

Razliku između te dve grupe čini rezilijentnost. To predstavlja psihološki imunitet tj. otpornost na razne nedaće sa kojima se osoba suočava. Ova otpornost umnogome zavisi od izgrađenih emocionalnih veza, pre svega sa primarnim figurama tokom našeg odrastanja. Ali isto tako snažan uticaj na razvijanje ove sposobnosti imaju i kasnija iskustva tokom procesa sazrevanja i odrastanja. U tom smislu bi rezilijentnost podrazumevala korišćenje sopstvenih snaga i kapaciteta (funkcionalne osobine) koji bi omogućili adekvatno prilagođavanje.

Pozitivna strana je da rezilijentnost možemo razvijati tokom života!

Strah za egzistenciju dominira kod ljudi koji dolaze po pomoć u psihološko savetovalište

Šta su najveće strepnje, strahovi ljudi u trenutnoj situaciji?

Kod ljudi su najviše prisutni egzistencijalni strahovi, odnosno strah od gubitka posla. Pojedini strahuju od eventualnog zaražavanja, dok je zabrinutost na visokom nivou kod ljudi koji u svojoj porodici i u bliskom okruženju imaju osobe koje spadaju u kategoriju visokog rizika. Teskoba je najviše povezana sa neizvesnošću i neophodnošću da se vreme strukturira na drugačiji način u odnosu na raniji period.

Kako procenjuju sledeću godinu? Da li očekuju da bude bolje ili misle da će biti još teže, što može da im oteža izlazak iz krize u kojoj se trenutno nalaze?

Ljudi su podeljeni po tom pitanju, ali je kod većine prisutna nada da će se stvari preokrenuti na bolje, što ukazuje na optimističniji stav prema budućnosti. Ovakav psihološki mehanizam značajno potpomaže proces adaptacije. Često se dešava da klijenti dok izveštavaju o narednoj godini, govore o ciljevima i planovima, ali da na kraju istaknu da su svesni toga da se situacija vrlo lako može promeniti. Čini se da većina ljudi nastoje da održavaju pozitivniji način razmišljanja uz uvažavanje principa realnosti.

Da li oni koji dolaze na više terapija sada prave manje pauze između njih tj. da li češće dolaze u psihološko savetovalište?

Klijenti sa kojima radimo uglavnom dolaze isto kao i do sada. A to podrazumeva tempo održavanja seansi, jedanput nedeljno u trajanju od sat vremena. Sa pojedinim klijentima dinamika seansi je frekventnija, te dolaze i dva puta nedeljno.

Ljudi se polako oslobađaju predrasuda kada je reč o potrebi da posete psihološko savetovalište

Da li smo konačno, kao društvo prešli na „viši nivo“, ako govorimo o potrebi da potražimo pomoć stručnjaka kada smo u problemu ili i dalje imamo predrasude o odlasku na terapiju i stav da je to sramota?

Kao što sam na samom početku naveo, napredak je evidentan i za pohvalu. Međutim, tvrdokornost ranije stečenih i ukorenjenih stavova ne možete tako lako zameniti, naročito kada govorimo o kolektivnoj svesti. Ono što predstavlja delotvoran protivotrov za predrasude jeste, pre svega, direktno iskustvo (psihoterapije). Ljudi koji su skeptični po pitanju odlazaka kod stručnjaka za mentalno zdravlje, ličnu ambivalenciju mogu razrešiti upravo na ovaj način. Ono što tome dodatno pogoduje je i veća otvorenost ljudi koji idu ili su išli na psihoterapiju, pa su svoja iskustva rado delili sa drugima.

Probleme ne treba “gurati pod tepih”

Koliko je bitno potražiti pomoć na vreme i kako se procenjuje kada to treba uraditi?

Veoma je bitno, jer je na taj način moguće preduprediti ozbiljnije posledice koje mogu nastupiti u slučaju „guranja stvari pod tepih“. Smatram da je važno poraditi i na redefinisanju koncepta „potražiti pomoć“, jer neki ljude to tumače kao odraz slabosti, a zapravo time poručujete koliko ste sebi važni. Potražiti pomoć je znak da imate kapacitet za introspektivnost, odnosno da negujete unutrašnji dijalog i da ste u kontaktu sa sobom, svojim potrebama i osećanjima.

S obzirom na to da je obraćanje stručnjacima iz domena mentalnog zdravlja već korak ka rešavanju problema, osoba tada razvija osećaj kompetentnosti i vere u sopstvene sposobnosti, kao i doživljaj da sama kontroliše stvari. To povratno dovodi do reuspostavljanja slike o sebi kao vrednom ljudskom biću.

Psihoterapeutu se možete obratiti u bilo kom trenutku vašeg života. Ne morate nužno imati neki problem, da biste zakazali susret. Ljudi nekada žele da čuju mišljenje, da vide kako terapija izgleda, da se unaprede u određenom aspektu svog života… Međutim, situacije koje zahtevaju da to ipak uradite je kada određeni problemi ili simptomi počinju da utiču na vaše svakodnevno funkcionisanje (posao, škola, međuljudski odnosi,…), a dotadašnji napori da to rešite ostaju bez uspeha. Ljudi uglavnom potraže pomoć zbog ličnog doživljaja diskomfora.  Kada osete neku vrstu intenzivnije i hronične patnje. Samo razmišljanje o tome da li da potražite pomoć, može biti indikator da to i učinite, jer nećete pogrešiti.

Sa druge strane, procenu može da izvrši i treće lice (Centar za socijalni rad, sud) kada se neko obavezuje da mora da dolazi u Savetovalište (to su vrlo često maloletni učinioci krivičnih dela, i roditelji kojima je izrečena mera preventivnog ili korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljske dužnosti).

Kako do stručne pomoći u psihološkom savetovalištu?

Kako trenutno sve funkcioniše psihološko savetovalište? Gde, kada i na koji način ljudi mogu da Vam se obrate za pomoć?

Psihološko savetovalište Centra Most radi svakog radnog dana u periodu od 8-18h. Nalazi se na adresi, Gimnazijska 25, G2/2 (Pink tržni centar). U okviru Savetovališta rade tri psihologa i psihoterapeuta.

Neophodno je prvo zakazati razgovor, a ljudi nas mogu kontaktirati na broj telefona: 064/ 64 88 101, putem e-mail adrese: savetovaliste@centarmostzr.rs i putem skype adrese: Savetovaliste MOST.

Usluge psihološko-savetodavnog i psihoterapijskog rada su besplatne, a mogu ih koristiti građani sa teritorije opštine grada Zrenjanina.

Postojala je ideja da se rade i grupne terapije u psihološkom savetovalištu. Da li je sa tim započeto ili je odloženo zbog trenutne epidemiološke situacije?

Nažalost, grupni terapijski rad je odložen do daljeg usled aktuelne epidemiološke situacije. Seanse se trenutno odvijaju sa pojedincima, parovima i porodicama.

Ono što je bila ideja, a koju jesmo realizovali, to je da omogućimo dostupnost naših usluga i na onlajn način. To je za one koji su onemogućeni da dolaze iz različitih razloga ili prosto preferiraju takav način komunikacije.

Takođe, smo putem našeg sajta i FB stranice počeli da objavljujemo stručne tekstove na različite teme.

Kakvi su planovi za dalji rad psihološkog savetovališta?

Dalji planovi rada psihološkog savetovališta se tiču ideja koje nismo uspeli da realizujemo usled aktuelne situacije, a odnose se pored formiranja terapijskih grupa i nastavka održavanja radionica po školama za učenike različitih uzrasnih kategorija. Planirano je i održavanje predavanja i tribina za naše sugrađane. No, realizacija navedenih planova će uslediti kada to uslovi epidemiološke situacije budu dozvolili.

Doziranje informacija je od velike pomoći 

Koji savet ili savete biste dali sugrađanima za predstojeće praznike, imajući u vidu da će ih većina proslaviti drugačije nego što je to činila ranije? Šta sve mogu da rade, a da budu bar približno srećni i da osete praznični duh, kada već većih okupljanja, druženja nema? Kako se mentalno opustiti i pobeći od loših informacija?

Za početak, nije neophodno bežati od neprijatnih informacija, ali je svakako važno uspostaviti kontrolu nad prilivom isitih. To bi značilo da treba ograničiti informisanje u vezi sa COVID-19 (2 puta dnevno), sa ciljem praćenja trenutnih dešavanja i propisanih mera, dok ostatak vremena treba strukturirati što raznovrsnijim sadržajima (druženja u skladu sa propisanim merama, hobiji, fizička aktivnost, čitanje, privremeno bindžovanje,…). Na taj način afirmišemo one vrednosti koje utiču pozitivno na naše svakodnevno funkcionisanje, kao i na naše raspoloženje.

Redukovanje sreće u okvire praznika može predstavljati privid, čiji će efekti vrlo brzo izbledeti. Upravo zbog toga, smatram da je svrsishodnije biti orijentisan na vrednosni sistem koji će odražavati ono što nas na ličnom planu zaista i ispunjava, naročito u dugoročnom smislu.

Važno je da sebi omogućimo i vreme kada ćemo biti sami sa sobom, kako bismo preispitali šta je ono što želimo, šta nam je potrebno, kako da to ostvarimo,… Ti planovi ne moraju da budu veliki ciljevi, možemo razmišljati na način da unapredimo kvalitet života za samo 10%. Na ovaj način ostvarujemo veću šansu da ćemo se zaista i pokrenuti, te da na osnovu postignutog crpimo dodatno samopouzdanje koje će poslužiti kao podsticaj za dalji lični razvoj.

Pronađite zadovoljstvo u stvarima koje vas okružuju

Pozvao bih sugrađane da iskoriste ovo vreme za povezivanje sa pre svega, članovima porodice i bliskim osobama, jer to i jeste jedna od svrha praznika. Potrebno je posvetiti vreme upravo onim stvarima i aktivnostima koje nam jesu dostupne, jer tako povećavamo mogućnost da doživimo zadovoljstvo u odnosu na to kada smo isključivo usmereni na ograničenja, odnosno ono čega smo lišeni.

Činjenica je da ćemo ove praznike zapamtiti, upravo zbog specifičnosti samih okolnosti u kojima ćemo ih proslaviti. Ali na nama je da se potrudimo da ta sećanja budu što prijatnija. Možda se i iznenadimo krajnjim ishodom.

Šta biste poželeli Zrenjanincima u 2021. godini i privatno i kao stručnjak?

Pre svega da budu zdravi. Želim im da pronađu zadovoljstvo u stvarima koje ih okružuju, da budu radoznali, jer će tako unaprediti sebe, naročito u onim stvarima kojima nisu zadovoljni. Da neguju trpeljivost prema bližnjima, da više slušaju jedni druge, jer će tako uticati na doživljaj prihvaćenosti i razumevanja, što produbljuje odnose sa drugima.

I naravno, želim im dosta smeha – smeh je lekovit!

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh