Živim u selu u blizini Zrenjanina, u porodičnoj kući sa mužem i dvoje dece. Pre ulaska u brak radila sam u jednom dobrostojećem javnom preduzeću, međutim suprug me je nakon rođenja prvog deteta ubedio da napustim posao uz izgovor da „ne postoji potreba da se maltretiram i radim jer smo imućni“. Nisam se ni tada slagala sa njegovim mišljenjem, ali ubrzo je došlo i drugo dete i ja sam ostavivši posao, postala vezana za kuću i porodicu. Od tada je prošlo 6 godina, mnoge stvari su se izmenile. Sada za svaku stavku treba da molim supruga da mi da novac bilo da su u pitanju potrepštine za kuću, ili stvari za decu i mene. Više puta sam mu napomenula da bih probala da nađem novi posao, i ti razgovori su se završavali svađom. Smatra da mi je mesto u kući i ponovo se pravda time da smo dobrostojeći i da moja plata ne bi ništa doprinela već bi moj rad i obaveze poremetili porodiče odnose. U meni raste nezadovoljstvo, nemam volju da budem žena, majka, prijateljica, u dubokoj sam depresiji.
Danka
Rečenica “Smatra da mi je mesto u kući…” oslikava stav vašeg supruga po pitanju uloge žene. Stiče se utisak da vas poistovećuje sa aktivnostima održavanja domaćinstva i brige za decu i porodicu, dok je uloga muškarca određena njegovom produktivnošću van kuće i odnosi se na finansijski doprinos i socijalni status. U suprotnosti je sa vašim ličnim stavom, ali i sa realnim stanjem. Kada kažem „realno stanje“ mislim na pravo svake osobe bez obzira na pol da se realizuje u skladu sa svojim interesovanjima, sposobnostima, veštinama, talentima, i doprinese kvalitetu sopstvenog života, a samim tim i zadovoljstvu sobom. Kada smo zadovoljni sobom ostvarujemo kvalitetnu komunikaciju sa drugima, a tako učvšćujemo i međusobne odnose.
Važno je da oboje definišete sopstveni stav po pitanju vašeg angažovanja u poslovnoj oblasti života i prepoznate gde ne postoji neslaganje koje dovodi do nesporazuma. Zabrinutost za kvalitet porodičnih odnosa realna je kada počinje da se javlja nezadovoljstvo kod nekog od članova porodice. Samo međusobnim razumevanjem moguće je uskladiti stavove.
Poštovana,
Deset godina sam u braku s čovekom koji me stalno upoređuje s bivšom ženom – kako je ona kuvala bolje, kako je sa njom imao zajedničke razgovore, kako je ona bila uvek doterana… Ne mogu više da trpim ta poniženja a ni sama više ne znam da li je to razlog da ga ostavim, s obzirom da se u svemu slažemo i da imam utisak da me neprestano provocira bez razloga. Suprotstavim mu se i „padne“ svađa, onda i izvinjenja, a ja nisam konfliktna osoba i uvek prihvatim izvinjenje. Iako u meni nema konflikta, osećam da se negde nešto duboko cepa. Naročito me je uvredio kada je jednom prilikom rekao da je bivša žena bila bolja majka njihovom detetu nego što sam ja našem zajedničkom detetu. Želela bih da mu „stanem na crtu“ i dobrim argumentima zauvek izbacim iz glave tu potrebu da me povređuje i ponižava. Treba mi Vaša pomoć.
Maja 1979
Način na koji prevazilazimo konfliktne situacije nije uvek dominacija ili nadvladavanje sagovornika kako većina smatra, zbog čega se uglavnom i pripisuje negativan kontekst konfliktima. Ako je i vaša predstava konflikta negativna, odnosno, ako konflikt doživljavate kao način da se naruše odnosi strana u konfliktu, onda je velika verovatnoća da će takav ishod i biti ili ćete biti pasivni učesnik i trpeti neprijatnosti. Međutim, ako konflikt shvatite kao sredstvo kojim ćete se zauzeti za sebe i pritom uvažiti ličnost sagovornika u cilju prevazilaženja krize u komunikaciji, zastupanja svojih želja i potreba – onda je veća verovatnoća da ćete iz konflikta izaći sa prihvatljivim rešenjem. Kada nešto želimo, onda i svoje ponašanje usmeravamo u cilju ostvarenja toga. Samim tim, sami smo odgovorni ukoliko svojim ponašanjem sabotiramo sopstveni cilj. Poređenje vas i bivše žene vašeg supruga sa njegove strane jeste neprijatna situacija za vas i ne želite da se ponavlja. Predstavite sebi šta želite da postignete u vezi sa prevazilaženjem toga i verujem da ćete prepoznati način na koji ćete adekvatno da se suprotstavite ponašanju vašeg supruga. Tako ćete prestati da trpite neprijatnost koja na kraju može da rezultira agresivnim ponašanjem i pogoršanjem odnosa.
Pitanja psihologu Aleksandri Golubović možete postaviti putem adrese
psiholog@ilovezrenjanin.com, ili zakazati konsultaciju pozivanjem broja 064/4241016
Sturi odgovori psihologa, nazovite stvari pravim imenom i dajte zenama neke ozbiljne savete sta da rade, vidite da su u muci a statistike o polozaju zena u parnerskim odnosima su u toj meri zabrinjavajuce da nema prostora ovakvim mlakim odgovorima na vapaje u pomoc.
Danka, mozda Vas muz ne postuje dovoljno kao potpunu licnost, vec mu odgovara da se bavite samo domacinstvom, mozda da on ne bi morao mnogo da se trudi oko kuce i verovatno kako bi izbegao mogucnost da Vi budete izuzetno uspesni u svom poslu, pa cak i uspesniji od njega.Iz Vasih reci se stice utisak da ste dosta sposbni a na ovim nasim prostorima mnogim muskarcima je najveca kazna da mu zena bude uspesnija od njega.To naravno vazi samo za one slabije muskarce, ima jos uvek i onih koju postuju partnerku kada je ostvarena na svim planovima.Ja bih Vam iskreno predlozila da sledite svoje ambicije jer je covek srecan samo kada se samorealizuje u potpunosti.Ovako cete tesko biti srecni, gomilace se nezadovoljstvo u Vama i ko zna kako ce se to zavrsiti za 5, 10, 20godina.I jos jedna izuzetno bitna stvar, na taj nacin cete biti pravi uzor svom detetu i pokazati mu da mora da se bori za ono sto zeli i sto je ispravna stvar.
Majo, sedite ozbiljno i popricajte sa partnerom tako da vas zaista i saslusa i cuje, tek kad budete izneli svoj stav pocece vise da Vas ceni.
Sve najbolje obema
Nije valjda da niko nema komentar :/ o ovome moze da se prica danima……
Dobro da nije naslov teksta glasio „Da li je ženi mesto u kuhinji“ ..
a pa nije kuca i kuhinja isto 🙂 kuhinja je je za svakoga 🙂
Ocigledno je tako 😉