Zubi su noću prepušteni na nemilost bakterijama

Dobrim održavanjem higijene usne duplje kao nacija ne možemo da se pohvalimo. Nisku svest o očuvanju svih zuba u vilici potvrđuje i to da vrlo mladi ljudi olako shvataju vađenje zuba i da tako rešavaju problem. Preventiva o kojoj stomatolozi mnogo znaju, pala je u potpuno drugi plan, a na prvo mesto izbilo je rešavanje problema i saniranje posledica koje je taj problem za sobom ostavio. Kvaran, zagnojeni zub ponekad može dovesti organizam u vrlo teško stanje poput sepse. O najčešćim problemima koji nastaju lošim održavanjem higijene razgovaramo sa dr Milošem Mančićem.

– U praksi je stanje gore nego što možete da zamislite. Ljudi trpe i odlažu odlazak kod stomatologa do onog momenta kada je već kasno, odnosno kada su pod jakim upalama, kaže na početku dr Mančić.

GNOJNI PROCESI U USNOJ DUPLJI

-Ljudi nisu svesni šta od jednog pokvarenog zuba može da se desi. Stvara se gnoj koji se putem krvi raznosi po čitavom organizmu, a gde će da na kraju završi, to je lutrija. Da li će to biti mozak, jetra, srce… zavisi od organizma, od situacije. Ima onih koji u takvoj situaciji brže bolje žele da izvade taj zub, da se reše problema, ali to nije moguće. Kada se otvara krvni sud u blizini gnojnog procesa, kada se spoje te dve stvari, može da nastupi sepsa. Zato se zub nikad ne vadi kad je pod otokom. Znam da mnogi to dožive kao produžetak agonije, jer ne mogu da dočekaju da izvade zub, ali ne mogu da shvate koliko bi to bilo opasno. Najpre tretiramo organizam antibioticima i oblogama, pa kada se upala smiri, dalje rešavamo situaciju.

PARADENTOZA VELIKI PROBLEM

-Kod paradentoze ili paradentopatije, promene se ne ogledaju na samom zubu, ovde strada paradoncijum. To je tkivo koje drži zub u čašici. Zub nama na pogled deluje tako kao da je fiksiran u vilici, a zapravo nije. Dešavaju se mikropokreti, kada nešto zagrizemo zub potone i vrati se. Paradontopatija upravo napada ona vlakna koja drže zub u čašici. Nastaje tako što zubni kamenac, te meke i tvrde naslage koje stoje na zubu, polako deluju u početku samo na rub zuba, formiraju zapravo jednu „kragnu“ oko ruba. Ako se ne reaguje, nastaje zapaljenje, crvenilo desni oko samog zuba. Ukoliko se ni tada ne reaguje, nastaje paradontalni džep. Tu već nastupa dejstvo anaerobnih bakterija koje stvaraju svoje leglo. Zato se radi tuširanje desni, time se isteruju, izbacuju te stvari. Jedan od prvih simptoma može biti reakcija zuba. Kada krene paradentoza dolazi do povlačenja desni, vrat zuba ostaje ogoljen, i zato dolazi do bolnih senzacija na toplu, hladnu vodu recimo. Ovde je važna i genetika, kod nekoga bude jako progresivno pa za 2-3 godine takvim neodržavanjem zub neminovno propada i dođe do faze vađenja, a opet, kod nekoga je jako bolno. Imam pacijente koji usled takvih problema ili dođu sa jakim bolovim i upalnim procesima, a ima i onih koji bukvalno sami sebi mogu da izvade zub, toliko je on u svom ležištu raskliman i oslobođen. Postoji preparat koji je jako dobar i koji preporučujem za terminalnu fazu paradontopatije, čijom upotrebom se učvršćuje onaj zub koji se praktično već rasklimao.

VEĆINA LJUDI DOLAZI KADA JE KASNO

99% ljudi dolazi kada nastupi bol, jaka upala, a onda malo toga možemo da uradimo kako bismo taj zub održali da služi još dugo. Redovna kontrola bi trebala da se obavlja na svakih 6 meseci, međutim to je jako retko. Retko je i da imamo čitave porodice sa tom navikom da zajedno dolaze na pregled, da imaju tu kulturu da jednom godišnje pregledaju stanje i zdravlje svojih zuba.

ŠTA MOŽEMO DA UČINIMO, ŠTA JE DO NAS?

-Pranje zuba minimalno dva puta dnevno. Ono što je jako važno, obavezno je pranje zuba uveče. Većina ljudi zube pere ujutru kako bi pre svega otklonili neprijatan dah. Noću, dok spavamo, ne luči se pljuvačka, a ona je glavni čistač – spira zube i ima pufersko dejstvo. To znači da ima određenu pH vrednost. Bakterije stvaraju kiselu sredinu, a upravo ta kisela sredina nagriza gleđ i dolazi do prodora mikroorganizama u zub. Prvo nagrizaju gleđ, a zatim ulaze dublje, tamo gde je zub manje zaštićen. Zubi su noću na milost i nemilost bakterijama, a ako legnemo sa ostacima hrane, onda možete da zamislite šta se dešava.

ČIME PEREMO ZUBE?

Nije toliki problem u četkicama, da li je ona meka, srednje jačine ili tvrda, problem je u ljudima. Jako ih malo koriste, a drugo, ne znaju pravilno da ih koriste. Većina četkicu povlači levo-desno, malo je njih koji znaju pravilne pokrete. Kroz praksu vidim puno oštećenih zuba u samom „vratu“, upravo zbog tog besomučnog trljanja. Ljudi unište zube nepravilnim pokretima, uzimaju tvrde, grube četkice da bi što bolje i brže očistili zube, ali nije suština u pritisku već u načinu. Vode se onim da je bolje jednom dnevno, ali po njima „temeljno“ pranje. Ima dobrih pasta za zube, tečnosti za ispiranje i to je minimalno što mi možemo za sebe i za svoje zdravlje zuba da uradimo. I konac za zube je izuzetno dobro pomoćno sredstvo. Problem kod pranja zuba je to što možete oprati samo spoljnu i unutrašnju stranu zuba, a onaj prostor između ne možemo da očistimo običnom četkicom. Za to nam služe konac i interdentalna, međuzubna četkica. Kvalitetnim i ispravnim pranjem zuba mi zube očistimo do 60%. Ali upotrebom interdentalne četkice, konca, specijalizovanih sredstava, možemo taj procenat da povećamo. Neke tečnosti i sredstva imaju nus-pojave poput anesteziranja sluzokože, pa i pregorevanja, i zato moramo biti oprezni šta trošimo. Najbolje je posavetovati se uvek sa stomatologom, koliko god to nekima delovalo kao kliše.

U Stomatološkoj ordinaciji dr Miloša Mančića cene su vrlo povoljne, više o tome saznajte OVDE