Krivudavi putevi usred ravnice nisu retkost. Mada mi njihovo postojanje nikad nije bilo sasvim objašnjivo i logično, kretao sam se njima linijom manjeg otpora, ne razmišljajući previše o uzrocima i razlozima tako trasiranih magistrala.
U samom gradu, međutim, krivudave saobraćajnice izazivaju sasvim drugačije reakcije, jer smo na njima gotovo svakodnevno. Ulice šireg gradskog jezgra formirane su u današnjem obliku nakon velikog požara 1807. godine. Nepravilna saobraćajna regulacija posledica je čestih i urbanističkih intervencija, uspešnih i manje uspešnih, na nasleđenom, krajnje heterogenom varoškom tkivu. Otuda i brojne krivine, koje mnogima narušavaju ustaljenu predstavu o pravilnoj strukturi ulica jednog ravničarskog naselja.
„Najčuvenije“ krivine poznate su nam – „vodeća“ među njima je verovatno, ona trostruka na mužljanskom putu, iz pravca bolnice. Ne zaostaju ni dvostruke na Duvanici, ispred naselja „Ruža Šulman“, u Sarajevskoj ulici, a među ozačima „omiljene“ su i pri kraju Prvomajske ulice, kod starih „Šinvozovih“ pogona, n apočetku Ulice 9. januara na Bagljašu, ispred ulaza u Šećeranu, ispod oba nadvožnjaka… Poslednja u nizu nalazi se, odnedavno, u Tamiškoj ulici, na novom putu za naselja „Berbersko“ i „Putnikovo“, čije promašivanje vodi vozače pravo u – Begej.
S krivinama je slično i u životu. Ne savladaju li se, ništa od pravih puteva i velikih brzina. Umeće kretanja kroz prepreke dragoceno je koliko i čist vazduh ili dobro zdravlje. Sazdano u svakom novom svitanju, vodi nas kroz dane, mesee i godine, do svih budućih htenja…
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
