U Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu održan je 5. naučno-stručni skup preduzetništva, ineženjersta i menadžmenta koji je okupio autore iz Srbije i pet zemalja.
Ukupno 47 radova doneli su i poslali autori iz Bosne i Hercegovine, Rumunije, Makedonije, Turske, Bocvane i Srbije.
Ovogodišnji naučno-stručni skup održan je na temu „Inženjerstvo, obrazovanje i rizici“ koju su pratila predavanja profesora i ljudi stručnih u svojim oblastima.
Skup je otvorio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov, nakon čega se prisutnim obratio i pomoćnik ministra privrede u vladi Republike Srbije, Dušan Korunoski. Ispred Visoke škole strukovnih studija u Zrenjaninu obratio se profesor dr Cvijan Žepinić.
Zapaženo predavanje na temu obrazovanja održao je profesor dr Milorad Rančić, direktor Visoke tehničke škole koji je ujedno i otvorio plenarni deo skupa.
-Milim da smo u jednom haosu. Možda je to grubo rečeno, ali obrazovni sistem pod hitno mora da se dovede na pravu meru – da se uskladi sa potrebama, okruženjem, zahtevima savremenog tržišta. Obrazovanje mora da se transformiše, da se uvedu strožiji kriterijumi, mora da se zaustave slabosti kakve su korupcija i kupovanje diploma, mnoge afere koje se dešavaju u obrazovanju. Nama uzori treba da budu svetske obrazovne institucije koje su izuzetno kvalitetne, i mi sada imamo priliku da vidimo kako to sve izgleda. Naši profesori su počeli da putuju u Italiju, Portugal, Austriju, iskoristili smo inicijalne evropske fondove, radimo desetak projekata među kojima su Tempus i Erasmus za podizanje nivoa obrazovanja. Inostrani profesori dolaze ovde, i upravo ta razmenapredavača i znanja znači da smo počeli da se prilagođavamo pravom smeru, istakao je profesor dr Milorad Rančić.
Veliko interesovanje studenata i prisutnih u amfiteatru Visoke tehničke škole izazavalo je predavanje profesora dr Isaka Karabegovića, eksperta iz oblasti robotike na ovim prostorima i šire.
– Kada je u pitanju industrijska robotika, iz godine u godinu industrijski ooboti se sve više primenjuju, došlo je do automatizacije proizvodnih procesa, naročito u automobilskoj industriji. Ti industrijski roboti su se u zadnjih 10 godina usavršavali i programirali tako da rade određene procese, a sada se radi na tome da industrijski robot počne da razmišlja, da se unapredi u toj meri da on vidi i da samostalno donosi odluku šta u tom trenutku treba da uradi. Drugi deo je servisna robotika koja se takođe razvija, a usmerena je na to kako pomoći ljudima najviše u kućnim poslovima. Radi se na tome da ti roboti uređuju kuću, da pomažu starim i nemoćnim licima u svakodnevnim poslovima, kaže prof dr Karabegović.
U odnosu na ostatak sveta, region Balkana daleko zaostaje, kaže ovaj stručnjak za robotiku.
-Bosna, Srbija, Hrvatska samo sporadično primenjuju industrijsku robotiku. Neke inostrane firme primenjuju tu robotiku najviše. Teško je generalno dobiti podatak koliko robota ima instalirano u fabrikama. Mi na Balkanu trebamo ljude dobro edukovati. Ako vi imate predmet robotike u srednjoj školi i na fakultetu. Naši inženjeri imaju strah od toga, i to je onaj strah od nepoznatog koji se mora prevazilaziti edukacijom, na ovakvim i sličnim skupovima, istakao je on.
Ovaj skup bio je prilika i da se obeleži 56. godišnjica od osnivanja i početka rada Visoke tehničke škole strukovnih studija.
.gif)
.gif)
