Ulazimo u emotivne veze sa određenim uverenjima kako bi dobra veza trebalo da izgleda, kako bi partner trebalo da se ophodi prema nama i kako bi mi trebalo da se osećamo u vezi. Ova uverenja određuju naše ponašanje u vezi i samim tim utiču na to kakav će naš odnos sa partnerom biti kao i na ishod emotivne veze.
Često je određeni broj tih uverenja iracionalan i kada stvari u vezi nisu onakve kakve mi smatramo da bi trebalo da budu osećamo se tužno, povređeno ili besno na partnera ili sebe, što može dovesti do problema u emotivnoj vezi.
Neka od ovih iracionalnih uverenja su toliko česta da ih možemo nazvati mitovima o ljubavi. Ovi mitovi narušavaju kvalitet odnosa sa voljenom osobom jer predstavljaju rigidni, nerealni i nelogičan način razmišljanja o ljubavi, partneru i tome kako emotivni odnos treba da izgleda.
Ispod su navedeni neki od mitova o ljubavi o kojima govori dr Zoran Milivojević u knjizi „Formule ljubavi“.
Najčešći mitovi o ljubavi su:
1. Ljubav je smisao života
Ovo uverenje govori o tome da ukoliko osoba izgubi ljubav ona gubi i smisao života. Osobe koje poseduju ovo uverenje su sklone da gubitak ljubavi dožive kao „smak sveta“. Iz tog razloga često ulaze iz jedne veze u drugu sa ciljem da izbegnu osećaj usamljenosti koji je za njih nepodnošljiv. Ljubav i partner njihovom životu daju smisao. Iz ovog uverenja osobe takođe mogu ostati dugo u disfunkcionalnim i destruktivnim vezama jer smatraju da „ne mogu da žive“ bez druge osobe.
2. Prava ljubav je neprestana pažnja
Ovo uverenje poseduju osobe koje zahtevaju neprestanu pažnju od partnera. Svaki put kada ih partner ne gleda, ne sluša, imaju osećaj da ih partner ne voli. Tada pokušavaju da privuku partnerovu pažnju i ako ne uspeju postaju tužne ili osvetnički odbacuju partnera.
„Ljubav nije onda kada se dvoje gledaju, već kada gledaju u istom pravcu. „
3. Prava ljubav je bol
Osobe koje imaju ovu predstavu o ljubavi smatraju da jedino ako osećaju i bol onda i vole ili su voljene. Postoje dve vrste ljubavi u ovom slučaju: mazohistička (ja patim = ja volim) i sadistička (drugi pati zbog mene = voli me).
„Ako se partner tako ponaša da osećate jaku patnju, a i dalje ostajete u odnosu, onda je to prava glupost, a ne prava ljubav.“
4. Što je veća ljubav veća je ljubomora
Osećanje ljubomore je vrsta straha da će osoba koju volimo svoju ljubav usmeriti ka nekom trećem. Ljubomora je prirodno osećanje koje se javlja u emotivnom odnosu. Međutim, kada je ljubomora preterana, neopravdana ili kada osoba izjednačava ljubav sa ljubomorom nastaje problem.
Osobe koje izjednačavaju ljubav i ljubomoru će i tražiti partnera koji je preterano ljubomoran jer imaju uverenje da što je veća ljubomora, veća je i ljubav. Iako im partnerova ljubomora može zagorčavati život možemo primetiti da im partnerova ljubomora i imponuje. Ova doza ponosa se najčešće ogleda u rečima: „Šta ću kada me toliko voli, pa se boji da će me izgubiti.“.
5. Prava ljubav je potpuna iskrenost
Kada osoba izjednačava ljubav sa iskrenošću ona zahteva da u svakom trenutku zna o čemu partner misli, šta sanja i šta mu se događa. Iskrenost nikada ne može biti potpuna. Postoje stvari koje je nekada bolje prećutati da bi se zaštitio partner. Potpuna iskrenost podrazumeva stapanje dve osobe u jedno biće između kojih ne postoje granice.
Postoje ljudi koji iskrenost koriste kao taktiku, saopštavaju partneru sve, kao i preljubu i očekuju da im se oprosti jer je od njih zahtevano da budu iskreni. Oni veruju da „Ko prizna sve mu se oprašta.“.
6. Prava ljubav je potpuno razumevanje
Neki ljudi smatraju da partner treba uvek da zna kako se osećamo i šta želimo. Drugim rečima, „pravi“ partner treba da nam čita misli. Ukoliko partner ne prepoznaje šta doživljavam, on me zapravo ne voli. Osobe koje poseduju ovo uverenje najčešće nikada ne verbalizuju svoje želje ili ono što im smeta jer smatraju da bi partner to trebalo da zna.
„Međusobno razumevanje je posledica razgovora. „
7. U pravoj ljubavi se žrtvuje najvažnije
Prema ovom uverenju voleti znači žrtvovati se, stoga u pravoj ljubavi odustaje se i od najvrednijeg u životu, a to može biti i sam život. Ovde se žrtvovanje odnosi na ono koje nije objektivno potrebno i dešava se svaki put kada partner posumnja u ljubav druge osobe i kvalitet njihove ljubavi.
Osobe sa ovom logikom počnju da sumnjaju u kvalitet emotivnog odnosa upravo onda kada je sve dobro. Razlog je taj što tada ne postoji potreba za žrtvovanjem, pa nema ni dokaza ljubavi.
Takođe, postoje osobe koje ne traže dokaz da su voljene, već dokaz da vole. Ove osobe zapravo nisu sigurne u sopstvenu ljubav i zato moraju stalno sebi dokazivati kvalitet i intenzitet svoje ljubavi.
„Drugog treba voleti takvog kakav je, a ne zahtevati da se odrekne onog što ga čini takivim kakav jeste. Zbog toga treba birati onog ko nam najviše odgovara. „
8. Prava ljubav je stalna sreća
Osobe koje izjednačavaju ljubav sa srećom i prijatnosti će u situacijama kada se pojave osećanja ljutnje i besa na partnera ovo doživeti kao pouzdan signal da ljubavi više nema. Za ove osobe je prijatnost = ljubav, dok je neprijatnost = odsustvo ljubavi. Dakle, svaka pojava konflikta u emotivnom odnosu za ovu osobu predstavlja dokaz da ljubav više ne postoji i samim tim razlog za raskidanje veze.
U realnosti, trajan emotivni odnos u kom ne postoje konflikti između partnera je prosto nemoguć. Konflikt se odnosi na situaciju u kojoj jedan partner želi jedno dok se drugi sa tim ne slaže. Ono što je značajno za vezu jeste na koji način se ovi konflikti razrešavaju.
9. Samo jednom se voli
Osobe koje smatraju da za njih postoji samo jedan muškarac ili žena za čitav život mogu imati jedan od sledeća četiri oblika ponašanja. Prvi je da predugo biraju partnera čekajući „princa na belom konju“. Drugi je da su u stanju da trpe disfunkcionalan emotivni odnos jer smatraju da ne mogu naći drugu ljubav u životu. Treći oblik ponašanja jeste da ukoliko ih partner napusti drastično reaguju, obolevaju ili sebi oduzimaju život. Četvrti se javlja u situacijama kada je osoba izgubila ljubav za koju je mislila da je „prava“ te se odlučuje na život bez ljubavi. Svaku narednu vezu u koju ulazi namerno obezvređuje.
„Ne samo da se u životu može voleti više puta nego je i praktično nemoguće voleti samo jedanput.“
Piše dipl. psiholog Sloboda Katanić, REBT psihoterapeut pod supervizijom
.gif)
.gif)
