Da li ste nekad čuli da je neko sebi rekao – nezadovoljna/an sam jer mi nedostaje malo pameti? Osim, možda u šali… razumljivo, jer bi suočila/o sebe sa nerealnim zahtevom da nekako nadomesti taj nedostatak.
Sa određenom „količinom“ pameti se rađamo jednako kao i sa određenim telesnim predispozicijama.
Pamet, odnosno inteligenciju ne možemo promeniti i unaprediti tokom života. Međutim, zahvaljujući pameti možemo unaprediti neke sposobnosti i veštine, kao na primer memoriju, pažnju, stil razmišljanja i zaključivanja, veštine komunikacije, prepoznavanje i korigovanje neadekvatnih emocionalnih reakcija… Ali, kako to da sa pameću tokom života uglavnom budemo zadovoljni, dok kada je reč o fizičkom izgledu više smo skloni da nekritički usvajamo neke opšte društvene standarde i prema njima po svaku cenu merimo vrednost sopstvene fizičke pojave? Možda zato što je pamet nemerljiva golim okom i nije u svakom trenutku na uvid javnosti kao fizički izgled, pa je možemo prošvercovati?!
Koliko često ste imali priliku da čujete komentar – Volela bih da sam pametna kao…?! Dok gotovo svakodnevno čujemo nezadovoljstvo svojom proporcijama ili nekim delom tela, što dalje zahteva hitnu dijetu, odlazak u teretanu, aerobik,… a sve češće i odlazak kod estetskog hirurga, sa željom da se postigne izgled kao … Moglo bi se reći da nam je već kroz evoluciju u genima zapisano da je glavna odlika žene lepota, a muškarca snaga. Muškarci su fizički snažniji, a žene lepši pol. I pored te činjenice i jedni i drugi nastoje u izvesnoj meri naglasiti svoje atribute snage odnosno lepote. Medjutim, muškarci više ne odlaze u lov da bi obezbedili golu egzistenciju svojoj porodici, već neki upražnjavaju tu delatnost iz ličnog zadovoljstva ili su je zamenili nekim drugim vidom rekreacije opet samo za svoje zadovoljstvo.
Prema tome, logično bi bilo da je žena sve manje motivisana da se ulepšava kako bi se svidela muškarcu već da ulepšavanje čini iz ličnog zadovoljstva, odnosno da uživa u sopstvenoj lepoti.
Relacija odnosa drugih prema nama, odnosno svest o doživljaju drugih o našim sposobnostima i našem celokupnom izrazu kao ličnosti, veoma je važna od našeg rođenja pa do perioda adolescencije. U periodu adolescencije poruke o fizičkom izgledu postaju posebno važne. Ovaj period života se može izjednačiti sa prvom godinom života po jednako naglim razvojnim promenama. Pritom u adolescenciji svesno i često emotivno burno pratimo promene koje se dešavaju u nama i na nama.
Slika o sebi je sve više pod uticajem promene tela, očekivanja i poruka koje nam sredina šalje u vezi sa standardima lepog ili poželjnog izgleda. Tako, devojke sve više jačaju uverenje o značaju „poželjnog“ fizičkog izgleda kako bi postigle socijalni uspeh. Ideja o dostizanju idealne telesne težine i proporcija tela omogući će i mnoge druge socijalne i emotivne dobiti, posebno kada je reč o privlačnosti za suprotan pol.
Idealan fizički izgled obezbediće ili bar povećati šansu za prihvatanjem, uvažavanjem, ljubavlju. Nakon tog perioda svest o sopstvenim kapacitetima ličnosti, sposobnostima, veštinama, sopstvena slika o svom telu trebalo bi da preuzima glavnu ulogu u upravljanju životom jedne osobe. Kako to da slika o sopstvenom telu i u zrelom dobu ostaje pod jakim uticajem spoljašnjih standarda lepote?!
Razumljivo je da želimo da izgledamo lepo i privlačno. Medjutim, ako smo usvojile imperative – „Moram biti lepa“, u ozbiljnom smo problemu doživljaja realnosti! Sa „moram“ aktivnost je okrenuta ka spolja, odnosno fokusirani smo da usvajamo šeme bez kritičkog promišljanja da li je moguće da moje telo odgovori na takve zahteve ili kakvu realnu dobit bih imala kada bi moj struk bio uži, noge duže, grudi i zadnjica na propisanoj nadmorskoj visini i propisanog oblika,… Da li je to stanje koje će me učiniti zaista zadovoljnom i srećnom?
Što smo više uvereni u „moram“ više patimo. Posebno danas kada kozmetička industrija agresivno nastupa u promovisanju svojih čarobnih preparata za podmladjivanje, ulepšavanje, sa nerealnim duplim porukama – „Ne smeš sebi dozvoliti pored naših preparata da druge izgledaju bolje od tebe!“ odnosno „Ne smeš biti zadovoljna!“
Jer, šta je mera savršenog izgleda? Postoji li definicija savršenstva u koju svi možemo da se uklopimo?
Uglavnom pod savršenstvom podrazumevamo posebnost. Zašto bi onda težile savršenstvu koje nam propagira univerzalnost? Pri tom je nejasno definisano i iz sezone u sezonu promenljivo?
Posebnost već imamo i izražavamo je autentičnim celokupnim sklopom ličnosti uključijući i doživljaj slike sopstvenog tela. Ako težimo savršenstvu treba da je posmatramo baš kao autentičnost, jer autentičnost je jedino realno savršenstvo – posebnost!
Savet za dijetu: u narednih nedelju dana izbacite iz konzumacije prisilne misli „moram da oslabim“, „moram da se zategnem“, „moram da izgledam savršeno“… Ne strahujte da ćete biti gladne, jer ćete koristiti misli koje počinju sa Želim…. a podstiču vaše realne mogućnosti i vrednosti!
Vaše telo zaslužuje da ga bezuslovno volite!
Piše Aleksandra Golubović, diplomirani psiholog i savetnik- psihoterapeut transakcione analize
Besplatno pitanje u rubrici „Pitajte psihologa“ možete postaviti putem adrese aleksandragolubovic5@gmail.com, ili zakazati konsultaciju pozivanjem broja 064/4241016
.gif)
.gif)
