Fasada zgrade Vilmoša Grinbauma u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića broj 6 od juče je obeležena trakom građevinske inspekcije. Nakon što smo ukazali da je nekoliko cigli izvaljeno i da prete da ispadnu, građevinski inspektor je izašao na teren. Sporne cigle su uklonjene, a fasada je obeležena trakom. Obaveza vlasnika zgrade je da nedostatke ukloni. Budući da je ovo zgrada pod zaštitom, sve što se bude radilo moraće da bude u skladu sa merama i preporukama Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Da fasade u glavnoj gradskoj ulici nisu u zavidnom stanju nije novost. Od juče se na još jednoj zgradi pod zaštitom nalazi traka građevinske inspekcije koja upozorava da prolazinici treba da obrate pažnju na bezbednost objekta. Reč je o zgradi Vilmoša Grinbauma u čijem se prizemlju nalaze prodajni objekti. Nakon ukazivanja na cigle koje su pretile da se obruše sa fasade, reagovala je građevinska inspekcija. Nadležni u inspekciji objašnjavaju da su po novom zakonu jasno definisane obaveze vlasnika stanova u stambenim zajednicama.
„Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je osnov. Mi smo na bazi njega doneli odluku o utvrđivanju urbanističkih zona, obaveznog tekućeg i investicionog održavanja i unapređivanja svojstva zgrade. Suština u zakonu je da stambenu zajednicu čine vlasnici posebnih stambenih delova. Stambena zajednica ima status pravnog lica koji stiče kada najmanje dva lica postaju suvlasnici tog objekta. Pređašnji zakon nije to tako regulisao. To je vlasništvo ljudi koji tamo žive. Skupštinu stambene zajednice čine vlasnici tih stanova. Oni imaju i svoje obaveze i odgovornosti. Oni donose odluku o imenovanju upravnika, uzimanju kredita, planu održavanja zajedničkih delova zgrade kao što su krov, hodnici, fasada… Donose odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade“, objašnjava Milan Jovanov, načelnik Građevinske inspekcije Gradske uprave Zrenjanin.
Oštećena fasada na zgradi Vilmoša Grinbauma
„Upravnik može da bude iz redova stanara ili profesionalno lice. Mora da se zna šta on radi i ko je za šta zadužen. Stambena zajednica odgovora za štetu koja proistekne usled neizvršenih ili nepravilno izvedenih poslova koji su u njenoj nadležnosti. Ako je, recimo, oštećena fasada snosi odgovornost. Da bismo imali kvalitetniji rad imenuje se upravnik i on zastupa stambenu zajednicu. On predlaže program održavanja i realizaciju održavanja objekta. Organizuje hitne inervencije, izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade. Kada uočimo problem, da li po prijavi građana ili to primete naši inspektori, građevinski inspektor radi uviđaj i donosi zapisnik. Na osnovu zapisnika i rešenja gde se, zavisno od situacije na terenu, nalaže da se otklone nedostaci. Ako su oni predstavljali opasnost, onda se nalaže i ograđivanje i druge mere“, dodaje naš sagovornik.
Oštećenje fasade na zgradi u ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića 6 nije većeg obima, ali, ipak, predstavlja opasnost za prolaznike.
„Taj deo što ste prijavili je manjeg obima. Tu je nekoliko opeka, cigli izašlo iz zida. To je nešto što su mogli i sami stanari da urade. Cigle su mogle da se izvade i da majstor dođe da izmalteriše. To jeste opasnost, jer je moglo da padne nekom na nogu, ali nije velika opasnost. Mi smo preduzeli mere. Mislim da su te opeke uklonjene. Videćemo da se tu naloži upravniku da otkloni tu opasnost. Čim imamo saznanja da je nešto problematično što se tiče stabilnosti ili otpadanja fasade, inspektor odmah preduzima mere. Izlazi na lice mesta, fotografiše, ustanovi se o čemu se radi, iz katastra nepokretnosti mora da se vidi ko je pravi vlasnik objekta, i tek onda se poziva upravnik, nalažu mu se te mere“, kaže načelnik Građevinske inspekcije u Zrenjaninu.
„Hitna mera je, ako to predstavlja opasnost, da se stavi upozorenje da tuda ne može da se prolazi ili da se ogradi. U zapisniku se definiše šta je i onda ide rešenje gde se mere nalažu, pa se pristupa realizaciji tih mera“, objašnjava Jovanov.
U 2019. godini 12 rešenja o uklanjanju nedostataka na zgradama
Prošle godine građevinska inspekcija je za nekoliko zgrada u centru izdala rešenja o otklanjanju nedostataka.
„Prošle godine smo imali 12-ak intervencija gde su inspektori po službenoj dužnosti izlazili. Nedostataka je bilo na zgradi Simpa, pa su odmah to odradili. Bilo je i na zgradi pored, gde je deo fasade otpadao u manjem obimu, ali su mere naložene i to je urađeno. Imali smo na više mesta gde su ravni krovovi i gde je dolazilo do procurivanja, pa su stanovi ispod vlažili. Moram da kažem da sa upravnicima imamo dobru saradnju. Oni dolaze da se posavetuju. Ne preduzimaju se neke represivne mere. U zavisnosti od oštećenja, inspektor mora da donese i zapisnik i rešenje. Neke stvari mogu da se otklanjaju u kraćem, a neke i u dužem roku zavisno kakav je vid oštećenja. Inspekcija čak i prisustvuje zborovima stanara da objasni ljudima šta su njihove obaveze. Onda ljudi razumeju i otklone to“, kaže naš sagovornik.
„Ukoliko se radi o liftu, električnim ili vodovodnim instalacijama rok za otklanjanje nedostataka je 48 sati, za ostalo može da traje i duže. Kod fasada ide ograđivanje, pa otklanjanje nedostataka. Ne možete vi da zahtevate da se u centru nešto brzo reši kada su objekti pod zaštitom. Tu mora skupština da donese odluku o preduzimanju radnji, da se izabere izvođač radova, da se dobiju dozvole za izvođenje radova po procedurama koje propisuje zavod… Ali, taj period ne može da traje nerealno dugo. Zna se koliki je razuman period. Obilazi se to i kontroliše. Kada se posao uradi, inspekcija izlazi konstatuje da su radovi izvršeni donosi rešenje kojim se prethodno povlači. Do kazni još nismo stigli. Moram da pohvalim ljude jer su svesni da je to njihova imovina“, dodaje načelnik građevniske inspekcije u Zrenjaninu.
Problem za obnovu fasada ili otklanjanje drugih nedostataka na zgradama kada se ne zna ko je pravi vlasnik
Da bi se vlasnici objekata obavezali da u što kraćem roku uklnone nedostatke na zgradama nedavno je doneta i odluka kojom je precizirano da će u slučaju da vlasnici odbiju da sprovedu rešenje građevinske inspekcije grad urediti fasade i onda fakturu poslati ispostaviti vlasnicima objekta. Do sada ova odluka još nije primenjena u praksi.
„Nije bilo potrebe za tim. Jer pre nego što se donese ta mera mi moramo da ispoštujemo kompletan zakon. A to znači da izreknemo kazne. Same te kazne za neizvršavanje, ugrožavanje nečega, su dosta velike. Stambene zajednice su isto kao fizička lica, ali su pravna lica i imaju veću odgovornost. Da bismo nešto mogli da odradimo do kraja mora kompletan zakonski postupak da se ispoštuje. Ide zapisnik, pa rešenje, pa ako se ne izvrši ide kazna. Mi to izbegavamo. Ljudi shvataju obaveze. Ako grad i uradi onda će se opet refundirati. Zato naši inspktori idu da to objasne. Savetodavno, kažem, dosta utičemo na svest ljudi“, objašnjava Jovanov.
Problem je kod onih zgrada kod kojih nije još precizirano ko su vlasnici.
„Kada je u pitanju fasada i zgrada bivše Robne kuće, tu je veliki problem što se ne zna ko je pravi vlasnik. Mi donosimo rešenja, ali onda se ulažu žalbe i naša rešenja se obustavljaju… Ova zgrada još nema definitivnog vlasnika. Dok se ne reši pitanje vlasništva na sudu, mi nemamo kome da naredimo da to reši… Kada to bude rešeno onda ćemo da preduzimamo mere. Oni su ogradu postavili, plaćaju i shvataju da moraju da obezbede da neko ne nastrada“, kaže naš sagovornik.
Zavod za zaštitu spomenika kulture daje mere za obnovu i sanaciju
Gotovo sve zgrade u centru Zrenjanina su pod zaštitom. Zbog toga i njihova obnova mora da prati preporuke i mere Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina.
„Naše su samo inicijativa i mere zaštite jer je to zaštićena zona. Novac i plaćanje ne ide preko nas. To moraju ili lokalna samouprava ili privatni vlasnici da završe. Kad se god nešto desi mi smo aktivni i prisutni smo sa merama zaštite. Kažemo kako to treba da se reši“, objašnjava Milan Kovačević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
„Mi smo sa svojim projektima sto posto orijentisani na Ministarstvo kulture i tamo tražimo novac. Ove godine smo konkurisali sa tri projekta u vrednosti od skoro 45 miliona. Nama su prioritet zgrada gde je bila Privredna komora i Kino bašta u Zrenjaninu i Bibićeva kuća u Melencima. One su komplet vlasništvo države i mi pare možemo da dobijemo samo za objekte koji su spomenici kulture i koji su stoprocentno u vlasništvu države. Ne možemo da dobijemo tamo gde je vlasništvo mešovito i gde postoji privatna svojina. Tu onda idemo na grad. Nerešena imovinska pitanja su ogromna u Zrenjaninu. Zavod daje mere kako da se nešto uradi. Ne može neko da kreči i da stavlja šta hoće na spomenike kulture. Postoje uslovi koji moraju da se ispoštuju“, dodaje naš sagovornik.
Osim za obnovu Bibićeve kuće i zgrada gde su bile Kino bašta i Privredna komora Zavod za zaštitu spomenika kulture je kod drugih pokrajinskih i republičkih organa konkurisao sa projektima za sanaciju stare crkve u Ečki, za izdavačku delatnost i za otvaranje humke na potezu između Zrenjanina i Ečke. Za šta će ove godine dobiti novac i šta će od projekata biti rađeno trebalo bi da se zna za 30-ak dana.
.gif)
.gif)
