U srednjem Banatu u toku je žetva pšenice. Promenljivo vreme i kiša ometaju ovaj ozbiljan posao. Poljoprivrednici bukvalno idu u svoje njive između dva oblaka, kako bi svo žito bilo skinuto na vreme. Proizvođači su relativno zadovoljni ovogodišnjim rodom, ali ih i dalje muči to što ne znaju koliko će se plaćati ovogodišnja pšenica. Zbog toga što se poslednjih godina nikada u žetvi ne zna otkupna cena pšenice i što ona na kraju obično biva manja od one koju proizvođači očekuju, Miroslav Vukov je rešio da počne da gaji alternativne kulture. Na njegovim njivama zastupljene su spelta, kukuruz kokičar, suncokret gricko… O tome da li je i koliko komplikovano gajiti speltu razgovarali smo sa Miroslavom dok je „skidao“ ovu kulturu sa svojih parcela.
Proizvodnjom spelte Miroslav Vukov je počeo da se bavi pre tri godine.
„Odlučio sam se da počnem da gajim speltu zato što je ona veoma kvalitetna pšenica. Ljudima koji imaju problema sa probavom se preporučuje da koriste speltino brašno. Pojedini kupci uzimaju od mene speltu i rade isklijavanje speltinog zrna, zatim zasušivanje i mlevenje. Tako dobijaju brašno od isklijalih zrna“, počinje priču Miroslav Vukov, ratar iz Zrenjanina.
„Interesantno je i pravljenje soka od spelte. To se radi od zelene biljke, kada je u fazi bokorenja. Spelta se gaji do porasta biljke od 10 centimetara, onda se to reže i blendira. Sok se posle pakuje u flašice. On, naravno, nema konzervansa u sebi. Transportuje se i čuva se na hladnom. Preporučuje se ljudima koji su premoreni, koji nemaju dovoljno koncentracije, imaju problem sa varenjem… Taj hlorofil iz spelte je dobar kao lek, a ne kao hranjivo sredstvo što je slučaj sa speltinim brašnom koje je bogato mineralima, vitaminima… U običnoj pšenici ima dosta proteina, belančevina. Spelta ima dosta složeniju strukturu i zdravija je za ishranu“, dodaje naš sagovornik.
Spelta je bolje podnela nestabilne vremenske prilike
Ovaj proizvođač je speltu jesenas posejao na 2 hektara.
„Mislim da sam konačno savladao sve što je potrebno za uzgajanje spelte. Nadam se da ću sada postići najbolje rezultate kada je reč o količini i kvalitetu. Ova godina je bila veoma loša za običnu pšenicu. U vreme cvetanja bilo je dosta smene kiše i sunčanih dana, tako da porast i oprašivanje obične pšenice nisu bili najbolji. Nije dobijena količina pšenice koju su proizvođači očekivali, a ni kvalitet nije nešto dobar. Hektolitar je 75 do 80 što spada u lošije pšenice. A nije najbolji ni procenat glutena i proteina. Kada je reč o spelti, kakvog će kvaliteta biti ove godine još ne znam, jer je tek sad žanjem. Kada budem uradio ljuštenje i čišćenje od plevice saznaću i kakvog je kvaliteta i koliki sam prinos ostvario“, objašnjava Vukov.
„Ono što mogu da kažem u ovom trenutku jeste da to loše vreme koje smo imali za proizvodnju pšenice nije toliko uticalo na speltu. Biljke su imale veoma dobar porast i sami klasovi veoma lepo izgledaju. Ali, kažem, više o kvalitetu ovogodišnje spelte znaću nakon ljuštenja i selektiranja“, dodaje naš sagovornik.
Spelti nisu potrebni tretmani za zaštitu
U poređenju sa običnom pšenicom, spelta je lakša za održavanje.
„Što se tiče setve ona je dosta komplikovana, jer se spelta seje zajedno sa plevicom, pa su za to potrebne posebne sejalice. Ne mogu da se koriste one kojima se seje obična pšenica. Obične sejalice imaju poteškoće da ulože to seme u zemlju. Ta plevica ustvari štiti zrno od insekata, mikroorganiazama, bolesti… Tako da je spelta prilikom klijanja zaštićena i ne treba joj nikakav fungicidni tretman. Kasnije, jedino što je potrebno jeste da se spelta zaštiti od trave herbicidima. Spelta je pogodna i za organsku proizvodnju, jer se fungicidi ne koriste, a moguće je izbaciti i herbicide, samo što bi tada bilo više trave. Kod spelte je problem što može da izraste dosta, pa hoće da polegne. Zato moraju da se koriste regulatori rasta. Treba pogoditi vreme njihove primene kako bi se ostvarili najbolji efekti. Ako spelta mnogo poraste i polegne kombajn ne može da je skupi“, kaže Vukov.
Prinos i kvalitet će se znati tek na zimu
Iako u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da kaže koliki je prinos ostvario, ovaj ratar se nada da će on biti oko 4 tone po hektaru.
„Ja sam skladištim speltu, pakujem je u vreće od 50 kilograma i onda izlazim na tržište. E, tu nailazim na probleme. Tržište je jako haotično i nestabilno. Nadam se da će plasman biti bolji ove godine nego prethodnih. Pronalazim ja mlinare koji rade mlevenje na kamenu ili isklijavanje. Cena je svake godine različita. I ti mlinari imaju problem da plasiraju svoje proizvode. Zato se javljaju problemi sa naplatom. Na neki način prodaja i naplata su veliki rizik. Voleo bih da imam jednog stabilnog kupca koji će uzeti svake godine određenu količinu koju može da plasira, ali da to bude u kontinuitetu. Ovako sve je to na sreću. Ja sada imam 5-6 mlinara koji uzimaju speltu od mene, ali količine koje kupuju zavise od njihovih potreba. Nekada je to 100 kilograma, nekada ide do 500 kilograma“, objašnjava Vukov.
„Prošle godine sam imao jednog ozbiljnog kupca koji je cele zime u kontinuitetu uzimao speltu od mene i to je bila količina od 7 tona. Ali, kažem to je bilo prošle godine, šta će biti ove ne znam. Kada je reč o ceni, videćemo kako će to da odredi tržište. Cena spelte je od 2,5 do 4 puta viša od obične pšenice. Prošle godine je spelta bila 2,5 puta skuplja od žita. Ulaganja su manja u proizvodnju u odnosu na klasičnu pšenicu. Međutim, ovde postoje dodatna ulaganja u ljuštenje i čišćenje. Dorada je skupa. Kombajn kada skida speltu skida ceo klas i svako zrno ima plevicu na sebi koja mora da se odstrani pre prodaje. Spelta je dramatično čvršća od pšenice. Zrno ne izlazi uopšte iz te opne“, dodaje naš sagovornik.
„Zbog nestabilnog tržišta ne smem da povećam proizvodnju“
Zbog nesigurnog plasmana Vukov se ne odlučuje da povećava površine pod ovom kulturom.
„Ne smem da se upustim da proizvodim speltu na više od 2 hektara, jer je problem plasman. Obično se dešava da ako je jedne godine neki proizvod skup kao što su kukuruz kokičar, suncokret gricko ili neke druge alternativne kulture onda se ljudima to svidi i sledeće godine dosta njih to poseje. Onda se na tržištu pojave velike količine i cena automatski padne. Zato sam se ja odlučio da kod mene spelta bude zastupljena na 2 hektara. To je neka površina sa koje mogu da podnesem ako bude eventulnih gubitaka. Ako ostvarim dobit, ona nije nešto velika, ali želim da imam stabilnu proizvodnju. Da ljudi mogu da računaju na mene. Inače, ja ne gajim speltu samo zbog zarade. Ja u ovoj kulturi uživam. Tu mogu malo da eksperimentišem, malo da se dokazujem, da za svoju porodicu obezbedim zdravu hranu“, kaže naš sagovornik.
„Ne znam da li neko još u ovom regionu radi speltu. Možda ima neki proizvođač, ali nisam siguran. Pre nekoliko godina, kada je Novak Đoković rekao da je alergičan na gluten, ljudi su krenuli da kupuju brašno od spelte. I tada je bila ekspanzija proizvodnje, ali se sada to smanjilo. Te godine je spelta imala najbolju cenu i plaćali su je 75 dinara za kilogram. Kako je to palo u zaborav, smanjila se i tražnja za speltinim brašnom i cena je pala. Seme kupujem, a nešto ostavljam i svog. Nisam još uspeo da utvrdim da li je prinos od originalnog semena veći od onog „sa tavana“. Inače, seme se dosta teško nabavlja. Nikome ne bih preporučio da se upusti u prozvodnju spelte ako nema zaokružen ceo proces proizvodnje. A to znači ako nema potrebne mašine za doradu. Posejati speltu nije skoro ništa“, objašnjava Vukov.
„Kada sam počeo da gajim speltu kolege su me smatrale čudakom“
Pre nego što je počeo da se bavi uzgojem spelte Miroslav Vukov je morao da istraži sve o proizvodnji ove kulture. Informacije je uglavnom nalazio na internetu. Nešto malo o uzgoju ove kulture nalazi se i u knjigama.
„Poljoprivrednici koji gaje standardne kulture kao što su pšenica, kukuruz, suncokret su bili iznenađeni kada sam rekao da ću da probam da gajim speltu. Mislim da su me tada smatrali i čudakom. Ali, sada su se već navikli da to vide na mojim njivama. Drago mi je što od toga nisam odustao. Sad već ima i onih koji se raspituju o proizvodnji spelte. Kažu „možda je to čak i dobro, čim Mića to radi godinama. Mogli bismo da probamo i mi“. Ali, vidim da još niko nije prešao sa reči na delo. Nisu posejali speltu na svojim njivama. Kod nas je to pravilo. Sve što je novo ljudi čekaju da vide kako će se kod nekog pokazati i kako će taj neko proći. Ako ne odustaneš od toga i ako ne propadneš onda se i oni uključe. Ako odeš u gubitak onda im to služi za šalu, podsmeh“, kaže Miroslav.
Ulaganja u silos i mašine za doradu spelte oko 5.500 evra
Pre upuštanja u čitav posao naš sagovornik je morao i da obezbedi neophodnu opremu.
„Kod kuće imam mini silose u koje mogu da lagerujem 10 tona spelte. I to je jedan od troškova koje ima onaj ko proizvodi speltu. Jer ti ne možeš ovu kulturu da predaješ drugome, da je meša sa običnom pšenicom. Ukupan trošak pre ulaska u proizvodnju spelte bio je oko 5.500 evra. Silos je koštao 3.000 evra, a mašine 2.500. Nije to malo. Kada bih prestao da proizvodim speltu silos bi mi ostao i mogao bih tu da lagerujem druge žitarice. Ali, mašine bih morao da prodam, jer one ne mogu ni za šta drugo da se koriste sem za ljuštenje i selekciju spelte. Ja sam skoro dve godine radio na „osvajanju“ tih mašina. Da se uhodaju, da dobro rade, tako da nisam imao neke zarade. Zbog svega toga sam stimulisan da uspem. Ne bi trebalo da izazim iz ove proizvodnje bar dok ne povratim uložena sredstva“, kaže Vukov.
„Kod tih mašina za doradu je problem što uvek nešto morate sami da štelujete. Naime, spelta nema svake godine ujednačeno zrno ni po veličini, ni po tvrdoći. I onda vi morate da prilagodite mašinu prema rodu iz te godine.Proces ljuštenja i selektiranja spelte je dosta spor i mukotrpan. I to je nešto što radim tokom zime kada nema posla na njivi. Neki moj normativ ljuštenja i selektiranje spelte je oko 80 kilograma na sat. Dosta se tu ulaže rada. Ali, spelta je skuplja od obične pšenice, pa se u toj ceni ustvari naplaćuje ovaj dodatni rad koji nije direktno vezan za proizvodnju spelte od setve do žetve“, dodaje ovaj proizvođač spelte.
Žetva može da se radi i starim zmajevim kombajnom
Za razliku od setve koja je kod spelte komplikovanija u odnosu na standardnu pšenicu, žetva ne zahteva posebnu mehanizaciju.
„Spelta može da se skida i sa običnim kombajnom. Evo mi to sada radimo sa starim zmajevim kombajnom. Da bi se posao odradio potrebno je malo preštelovati sita i „vetar“. Nije potrebno da imate nikakav skupoceni kombajn. Ja ne znam kolika je vlažnost zrna, jer je ovo vreme promenljivo. Mada, meni to nije ni važno, jer speltu skladištim u svom silosu. Tu imam mogućnost sušenja zrna, tako da mi niko neće „skinuti“ vlagu“, kaže Vukov.
Ukoliko ne bude pojeftinjenja goriva, prinosi će biti sve manji
Osim nestabilnog tržišta proizvođači se u poslednje vreme suočavaju i sa još jednim problemom, a to je cena nafte.
„Žetva će sigurno biti skuplja nego prošle godine, jer je gorivo skupo. Koliko će me tačno koštati, ne znam, jer se još nisam dogovorio sa kombajnerom koliko će mi tu uslugu naplatiti. Kada je reč o ceni goriva, proizvođači moraju da se snalaze. Radićemo redukovanu obradu pred setvu. To se desilo i jedne godine kada je đubrivo bilo skupo, pa su ljudi smanjili prihranu. Ali, sve se to odražava na prinose. I ova visoka cena goriva će se sledeće godine osetiti. Iduće godine ćemo pliće orati, manje će se prevrtati zemlja, a znamo da joj je to potrebno. Ta redukovana obrada će uzeti danak. Ona može da prođe jednu ili dve godine, ali posle nekoliko godina ona neće moći više da se primenjuje“, objašnjava naš sagovornik.
„Kada je reč o subvencijama, proizvođači alternativnih kultura nemaju posebne pogodnosti. Država se ne meša u to šta ćete vi da proizvodite. Kao što je nije briga gde ćete vi svoje proizvode da plasirate. Subvencije su uvek iste i iznose 4.000 dinara po hektaru. Svi isto dobijamo. I onaj koji ništa nije posejao na svojoj njivi i onaj ko radi zemlju“, dodaje Miroslav Vukov.
Spelta se najviše gaji u Americi, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Australiji. Proizvodnja u svetu se stalno povećava zbog potražnje za visokovrednim proizvodima. U Srbiji su za gajenje spelte najpovoljniji brdsko-planinski prostori, mada ova kultura daje zadovoljavajuće rezultate i u ravnici.
.gif)
.gif)
