I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Dan polja: Prinosi pšenice u srednjem Banatu kretaće se od pet do osam tona po hektaru

i love zrenjanin tv

Visoke temperature u poslednje vreme ubrzale su sazrevanje pšenice, zbog čega će i žetva ove kulture početi ranije nego što je to bilo prethodnih godina. Kada će to tačno biti, zavisi od procenta vlage u zrnu koja treba da bude 13 posto. Ipak, i stručnjaci i proizvođači veruju da će ovaj ozbiljan posao biti završen najkasnije do kraja juna. Zbog različitih vremenskih uslova koje smo imali u srednjem Banatu, prinosi pšenice će biti različiti od atara do atara, čulo se na Danu polja koji je održan danas na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu.

Tokom prepodneva, a pre kiše koja je zahvatila Zrenjanin, na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe u Lukićevu na jednom mestu okupili su se poljoprivrednici, agronomi, zaštitari, selekcionari, predstavnici semenskih kuća i svi oni koji učestvuju u procesu proizvodnje strnih žita. Na jednom mestu mogli su da vide kakvi su rezultati ostvareni tokom ove proizvodne godine kod različitih sorti strnjina.

„Ovom prilikom predstavili smo zaista jedan mnogobrojni sortiment. Mogu da kažem da je do sada on najbrojniji od kada se postavljaju ogledi u službi. Ove godine zastupljene su 84 različite sorte strnih žita, od toga 64 sorte pšenice. Ovde su jesenas posejana semena devet semenskih kuća, tako da proizvođači mogu da vide kako to izgleda nedelju dana pred žetvu“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

U srednjem Banatu padavine nisu bile jednako raspoređene

„Na ovoj oglednoj parceli PSS u Lukićevu su bili dosta povoljni uslovi tokom godine. Setva je obavljena u optimalnom roku. Imali smo dovoljne količine padavina, a i temperature su bile povoljne. Tokom zime smo imali 30 litara padavina više po kvadratnom metru u odnosu na višegodišnji prosek. A samo u maju je ovde palo 90 litara više kiše u odnosu na višegodišnji prosek. Zbog toga su i ostvareni odlični rezultati. Međutim, kada je reč o srednjem Banatu moram da kažem da su i ove godine, kao i svih ranijih, padavine bile dosta različito raspoređene i neujednačene. Stanje pšenice generalno u ovom regionu zavisi od rokova setve, primenjene agrotehnike, tipa zemljišta i sortimenta koji je korišćen. Očekujemo veoma različite prinose. Mislim da će se oni kretati u rasponu od 5 do 7-8 tona po hektaru“, dodaje naša sagovornica.

Trenutne vremenske prilike prolećne kulture dobro podnose.

„Okopavine su u dosta dobroj kondiciji. Imamo dobru rezervu zimske vlage, dosta padavina sada. Ove temperature ne smetaju toliko okopavinama koliko smetaju upravo strnim žitima. U poslednje vreme mogu da kažem da su za strnjine bile nepovoljne temperature što je ubrzalo sazrevanje. Sada se očekuje neki pad temperature što je mnogo povoljnije. I uvek je povoljnije da proces nalivanja zrna traje što duže. Idealno bi bilo kada bismo imali temperature od oko 25 stepeni. Momenat koji određuje kada će žetva početi, jeste momenat kada se proceni optimalna vlaga u zrnu, a to je oko 13 procenata za pšenicu“, objašnjva Rajačić.

Pšenica izbegla bolesti

Tokom godine pšenica nije imala mnogo problema sa bolestima.

„U 2018-oj godini smo imali meteorološke uslove koji su ukazivali da će dominacija bolesti na strnim žitima biti na nivou onih godina koje pamtimo kao godine sa visokim intenzitetom bolesti. Međutim, u jednom trenutku je došlo do presecanja perioda infektivnih bolesti zbog pada temperatura. Proizvođači, povedeni iskustvom iz ranijih godina, birali su dobre fungicide i uspeli su da zaštite pšenicu do te mere da smo imali pojavu rđe tek kod trećeg kolenca. Što se tiče ječma, tu smo ispratili Ramulariu collo-cygni i apsolutno sa naše tačke gledišta savladali njenu biologiju do te mere da za sledeću godinu imamo rešenje za poljoprivredne proizvođače“, objašnjava Snežana Parađenović, koordinator Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin.

Snežana Parađenović

„Što se tiče okopavina tu nam je dominantno bio prisutan sirak. Mnogi imaju zabludu da je možda u pitanju rezistentni sirak, ali ja u ime struke i nauke odgovorno tvrdim da nije to u pitanju. Reč je o propustima u tretmanima. Sirak je toploljubiva korovska vrsta koja zatvara stome tokom tretmana. Znači nisu se iskazali uspešni efekti upravo zbog visokih temperatura koje smo imali. Zbog toga su sirkovi morali da se rade u više navrata. To dokazuje da se ne poznaje biologija biljke, da se ne poznaju preparati i vreme primene. Uz to, imali smo i veoma brz porast okopavina nakon setve, mislim na kukuruz i suncokret, tako da su tretmani posle setve, a pre nicanja malo kasnili. Zbog toga su dominantno primenjivani herbicidi nakon nicanja“, dodaje naša sagovornica.

Žetva bi trebalo da počne za koji dan

Iako nije ni sredina juna, žetva pšenice samo što nije počela.

„Očekujem da će žetva krenuti od 15. juna i da će se završiti do kraja meseca. Za sada sam zadovoljan kako pšenica izgleda. Malo ima poleganja, ali to nije strašno. Mislim da će rod biti dosta dobar. Kada je reč o kvalitetu zrna kod mene je on jako dobar. Verujem da će biti u prvoj klasi, ako iko od otkupljivača uopšte bude otkupljivao pšenicu po klasi. Rod će se kretati oko 4 tone po jutru. Ne znam kolika će biti cena. Vidim da ječam otkupljuju po 17 dinara. Nadam se da će pšenica biti skuplja. Računica pokazuje da pšenica ne bi trebalo da bude ispod 20 dinara. To je neki minimum koji bi nama proizvođačima omogućio da ostvarimo bar neku zaradu. Kada se pogledaju cene semena, đubriva, goriva koje je izuzetno skupo, cene zakupa idu gore… Verujete na pšenici je jako mala zarada“, kaže Svetosav Kojić, poljoprivrednik iz Lukićeva.

Svetosav Kojić

„Moja pšenica je još u voštanom stanju, tako da očekujem da žetva krene u narednih 7 do 10 dana. Ali to sve zavisi od sorte. Zvezdana će se kositi sigurno već od 15. juna, dok pobeda neće. Ona će krajem meseca. Pod pšenicom imam 20-ak hektara, što je oko 20-25 posto ukupnih površina koje ja radim. Osim pšenice sejem suncokret i kukuruz. Kukurz zauzima polovinu površina, jer je to najisplativija kultura još uvek. Prezadovoljan sam kako ove kulture izgledaju. Suncokret je već u fazi početka cvetanja. Kukuruzu možda treba još nedelju, dve do metličenja. Na ovom terenu je bilo dovoljno kiše. Od januara do prolećne setve smo imali oko 250 litara kiše po kvadratu“, dodaje naš sagovornik.

Cena pšenice još nije određena

I Miroslav Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina, kaže da će na njegovim parcelama žetva uskoro da počne. Ipak, on nije baš zadovoljan ovogodišnjim rodom.

„Ja uglavnom na mojim parcelama imam tritikale, speltu i pšenicu beliju. Jako malo imam obične pšenice, jer je na njoj jako mala zarada. Zato sam se odlučio za ove alternativne kulture. Godina je krenula jako dobro, pšenica je imala dobar porast, ali je, na žalost, raspored temperatura bio takav da ne očekujem dobar kvalitet. Hektolitar će biti mali tako da se ono što smo očekivali na početku izjalovilo. U ataru gde ja imam njive, ni ove godine nije bilo dovoljno padavina. Bilo je više nego prošle godine, ali ni to nije bilo dovoljno. Najgore su prošle strane sorte pšenice. Imale su najviše bolesti i morale su da budu tretirane tri puta fungicidima, dok su domaće sorte imale jedan ili dva tretmana“, kaže Miroslav Vukov iz Zrenjanina.

Miroslav Vukov

„Kod mene će žetva početi otprilike za 10 dana. Prvo ću skidati tritikale, pa speltu. Iako žetva samo što nije počela ni sada ne mogu da prognoziram prinos. Voleo bih da to bude oko 6-6,5 tona po hektaru. Cena bi trebalo da bude minimum 19 dinara po kilogramu. To su naše želje, ali šta će biti zavisi od tržišta. Ja sam prodajem svoje proizvode, ne predajem ih nigde, jer imam svoje silose. Kada se roba preda u silose, ona nije u tvojim rukama i teško se to posle naplati po nekoj razumnoj ceni. To bude mnogo manje od onoga što je nama potrebno da pokrijemo naše troškove“, dodaje naš sagovornik.

O ceni pšenice za sada se samo spekuliše. Trenutno se govori da bi ona mogla da bude oko 16-17 dinara. Tačna cifra će se znati tek kad kombajni uđu u njive i kada žetva bude u punom jeku.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh