Godine 2017, nekoliko godina nakon što je prvobitnom vlasniku vraćena imovina (2013), počeli su obimni pripremni radovi na obnovi i revitalizaciji dela objekta Klostera, i to trakta u kom je nakon Drugog svetskog rata bila smeštena Srednja medicinska škola.
Projekat, kojim se objektu vraća prvobitna funkcija, urađen je u birou “Stupovski proing” (projektant dipl. inž. arh. Aranka Blat) iz Kikinde.
Radovi se finansiraju sredstvima iz budžeta Republike Mađarske, a izvođač je firma DOO “Kesz” iz Beograda. Gradilište je ove godine otvoreno u martu, a gotovo je izvesno da će najveći deo radova biti okončan do kraja 2018.
Do sada je urađena kompletna hidroizolacija podruma, obijen je malter u enterijeru i na fasadama u dvorištu, kada je između ostalog nepobitno potvrđeno da je objekat Klostera građen u tri navrata. Prilikom iskopavanja podruma ispod jednog dela zgrade, koji je pre pola veka zatrpan, pronađeni su temelji nekadašnjeg žitnog magacina.
Restauratorski radovi na fasadi i u enterijeru
Balusteri ispod prozora na glavnoj fasadi (izuzetno devastirani dugogodišnjim dejstvom vlage) su uklonjeni i većinom će se ponovo izlivati od terakote, što je i bio originalni materijal. Konzole (takođe od terakote) koje podupiru nadprozorne grede će se restaurirati, kao i svi gipsani ukrasi u gornjim partijama na glavnoj fasadi. Ulazne kapije će se samo delom restaurirati. Naime, zbog oštećenja nastalih vremenom, radi će se nova drvena konstrukcija vrata, ali će se na nju potom aplicirati stari, originalni (restaurirani) ukrasi. Kako su, najverovatnije u periodu nakon Drugog svetskog rata, menjani svi prozori (niti jedno krilo postojećih prozora trenutno nije originalno) radiće se kompletno novi, u svemu po ugledu na originalne. U unutrašnjosti objekta se takođe izuzetno vodi računa o restauraciji svih elemenata enterijera koji su se očuvali iz vremena izgradnje. Tako će se stara stepenišna ograda peskirati i potom bojiti, a deo ograde koja je kasnije dodata će biti uklonjena i zamenjena staklenom.
Kod restauracije zgrade Klostera se u svakom pogledu poštuje restauratorski princip da se ono što je novoizvedeno – vizuelno jasno razdvaja od originalnog, kako u materijalizaciji tako i u dizajnu, dok se svaki originalni detalj enterijera i eksterijera koji se može sačuvati, ne zamenjuje novim, nego restaurira.
Tako će se i slučajno otkrivena slikana dekoracija na jednom od plafona konzervirati (u delu koji je očuvan), što će biti slučaj i sa mermernim gazištima i teraco podovima u hodnicima koji su i dalje u dobrom stanju.
U domenu restauracije, za grad je izuzetno zanimljivo rešenje dve nadogradnje koje su obuhvaćene projektom, i to obe u dvorišnom delu objekta. I ovde se projektantica rukovodila pouzdanim, savremenim prilazom problemu/izazovu. Obe nadogradnje će biti izvedene od staklenih panela, da bi se i na taj način jasno izdvojili graditeljski slojevi: stari sa početka prošlog veka i novi, čiji smo savremenici. Radi se o staklenoj bašti sa mogućnošću potpunog otvaranja, i jednom spoljašnjem liftu.
Vesna Karavida, istoričar umetnosti
.gif)
.gif)
