Zgrada Klostera uređuje se po najsavremenijim principima restauracije

Rimokatolički zavod za vaspitanje devojaka „Kloster”, osnovao je red školskih sestara „De Notre Dame” 1880. godine, iz zaostavštine Karoline Satmari, rođene Mihanović. Ona je oporukom iz 1860. godine zaveštala 25.000 forinti u cilju podizanja jednog ženskog vaspitnog zavoda. Izvršavajući ovu oporuku, biskup Šandor Bonac poslao je iz Temišvara u Veliki Bečkerek sedam školskih sestara (kaluđerica) koje su 1. septembra 1880. godine otvorile Žensku četvororazrednu višu narodnu školu. Deo Klostera u kojem je nakon Drugog svetskog rata bila smeštena Srednja medicinska škola, 2013. vraćen je prvobitnom vlasniku i radovi na ovom objektu su uveliko u toku.

O značaju ove zgrade, planovima investitora iz Mađarske, kao i trenutnim radovima, razgovarali smo sa Spomenkom Urošević, višim stručnim saradnikom, arhitektom – konzervatorom i Vesnom Karavidom, višim stručnim saradnikom, istoričarom umetnosti – konzervatorom iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

– Radovi su u punom jeku, naročito na krovu gde se sada menja crep, postavljaju se nove letve i zamenjuju truli delovi krovne građe. Jedan deo tavana koji ranije nije bio u funkciji, pretvara se u potkrovlje gde će se takođe nalaziti učionice i dnevni boravak za učenice. Na prvom spratu će biti sobe za spavanje, prave se nove pregrade, otvori, a biće verovatno i novih kupatila. Tu su u toku zidarski radovi – malteriše se, ugrađuju se novi prozori koji će biti identični starim – započinje razgovor Spomenka Urošević.

U prizemlju će biti učionice, tu se rade prepravke, srušen je deo koji je povezivao fiskulturnu salu škole Vuk Karadžić sa zgradom jer je to bilo naknadno dograđeno i sada će tu biti izlaz u dvorište u kojem će biti dograđena staklena terasa koja ranije nije postojala.

– Dodaje se jedan novi lift, koji još nije počeo da se radi. Biće veoma atraktivan pošto će zidovi biti od stakla. To je inovacija koja ranije nije postojala, ali smo dozvolili zato što se objekat osavremenjuje. On neće biti isti kao pre 100 godina, nego će biti potpuno obnovljen i u duhu današnjeg vremena – dodaje Spomenka Urošević.

Pošto je obijen malter sa svih zidova, vidi se kako je objekat dograđivan u toku različitih vremenskih perioda. Tri dogradnje su postojale, a vide se stari otvori koji su zazidani i veza između tog dela i kapele koja će se ponovo otvoriti.

– Razlika u odnosu na pređašnje stanje, kada je to bila zgrada medicinske škole, jeste to da je ceo podrum otkopan i taj prostor će biti raspoloživ za radionice, slobodne aktivnosti. Urađena je izolacija od vlage, novi podovi, sve je obijeno i ponovo se malteriše. Interesantno je da će se ostaviti pruski svodovi, neće se pokrivati spuštenim plafonom, nego će se baš videti u originalu, onako kako je to nekada izgledalo. Malteriše se u dva sloja – prvi je klasični produžni malter, a drugi je novi malter koji se zove „reno“ i taj sloj je nešto što prvi put vidimo. Njime se radi završna obrada fasade koja treba da bude perfektna sa svim ivicama, linijama, ukrasima malterske plastike. Investitori su se potrudili da primene sve kvalitetne materijale i jedan deo je već vidljiv sa dvorišne strane. Mi vodimo računa da se sve radi po projektu što se tiče konzervacije, jedino što smo dozvolili u toku izrade projekta jesu manje izmene – dogradnja lifta, podizanje staklene bašte i natkrivena terasa prema jezeru, gde će biti vidikovac – kaže Spomenka Urošević.

Ona naglašava da je u konzervaciji najbitnije da se objektu nađe namena. Ako on nije iole samoodrživ, koliko god bio značajan, ako je prazan i u njemu se ništa ne dešava, propadaće.

Vesna Karavida smatra da je zgrada Klostera veoma značajna iz razloga što predstavlja jedan od prvih akademizama kod nas i zaokružuje tadašnji urbanizam oko trga.

– Ona je delo jako poznatog arhitekte Eduarda Rajtera, koji je tada došao iz Temišvara i predstavlja savršen primer akademizma kod nas, u istom rangu sa kasnijom zgradom Muzeja (Palate finansija). Ova građevina predstavlja jedno pouzdano arhitektonsko monumentalno delo koje je vrlo značajno i spomenik je kulture.

Savremeni principi restauracije koji se primenjuju već dugo u svetu, sada se ovde maksimalno poštuju.

– Devojke će živeti u jednom potpuno savremenom okruženju, ali ono što je staro i očuvano biće maksimalno restaurirano. Spoj ovakve konzervacije i, na primer staklenog lifta, nešto je što se u svetu sprovodi već duži vremenski period, a zahvaljujući velikom novcu koji je uložen, mi to sada prvi put imamo priliku da pratimo na visokom nivou – smatra Karavida.

Ona naglašava, s obzirom da je ovaj objekat spomenik kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju, da je obaveza grada, ali i svih nas, da ga čuvamo u prvobitnom obliku.

– To nije provincijska varijanta akademizma, nego pouzdan akademizam. Ova zgrada može da stoji u bilo kom evropskom gradu, kaže ona.

Žitni magacin

Prema rečima Dejana Žigića, arheologa-konzervatora u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, tokom radova na zgradi Klostera upoređivane su stare fotografije i ustanovljeno je da su na temelju pronađeni ostaci starog žitnog magacina. Ovakvih magacina bilo je puno duž Begeja s obzirom da se transport odvijao rekom, pa je bilo i logično da budu u blizini vode.