Lokalne samouprave Srednjobanatskog upravnog okruga uz prekograničnu saradnju sa županijom Timiš iz Rumunije razvijaju softver za slučaj vanrednih situacija.
Podršku će pružiti Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. To je između ostalih tačaka glavni zaključak sastanka u Zrenjaninu koji je okupio predstavnike svih strana zainteresovanih za taj projekat.
Softverom se simuliraju situacije elementarnih nepogoda. Po tom pitanju Grad Zrenjanin ide korak ispred svih lokalnih samouprava u Srbiji. Takav softver Grad Zrenjanin je kupio još 2010. godine i vremenom se on unapređuje i dorađuje – reči su Dušana Šijana doskorašnjeg načelnika Srednjebanatskog upravnog okruga, sada načelnika Službe za informacione i komunikacione tehnologije Gradske uprave Zrenjanin – koji je predsedavao ovim sastankom.
Jedan od ciljeva je da se u projekat uključi i rumunska strana kao i da se, osim razvijanja softvera, unapređuje i kompjuterska i tehnička oprema koja bi podržala takav softver. Kroz IPA fondove konkurisaće se za nabavku mehanizacije koja bi bila na rasolaganju lokalnim samoupravama i odgovarajućim službama za vanredne situacije. Istovremeno će se vršiti edukacija korisnika programa i opreme.
Među značajnim stavkama je mogućnost korišćenja softvera za vanredne situacije koji poseduje Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu čiji je predstavnik takođe bio na ovom sastanku.
– Dogovorili smo se s njihovim predstavnicima da po dva operativca iz Grada Zrenjanina i svake od opština srednjeg Banata posete Niš, upoznaju se s tim softverom i budu obučeni za njegovo korišćenje. Taj softver koristi satelitske snimke, što znači da daje kompletnu sliku ugroženog terena, uz predviđanje daljih situacija u bilo kojoj od elementarnih nepogoda. Ovo je najjeftiniji vid delovanja protiv elementarnih nepogoda, a to je preventivni vid – rekao je Šijan.
– Upotreba GIS u redovnim okolnostima, što smo danas imali priliku da vidimo, sasvim je dobra osnova za nadgradnju, kroz upotrebu nekog novijeg, aplikativnog softvera, kako bi se primenio u nekim eventualnim vanrednim okolnostima i situacijama – poplavama, požarima ili nepogodama neke druge vrste. Procenom rizika može se opredeliti koji je rizik dominantniji na teritoriji jedne lokalne samouprave, u ovom slučaju okruga, i na osnovu toga, matematičkog modela i dostupnosti baze podataka, dobiti dragoceno vreme za reagovanje, a pre njega i mogućnosti za potencijalnu evakuaciju kritičnih mesta i žarišta – kazao je Boban Stevanović zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. On je osim što je pohvalio rad na zrenjaninskom Geoinformacionom sistemu GIS dodao da Ministarstvo unutrašnjih poslova u potpunosti podržava unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za reagovanje u vanrednim situacijama, posebno u oblasti prevencije.