I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Sedam godina Poslovnog udruženja ZREPOK

Iako se računi još svode, prve procene pokazuju da je za većinu privrednika iz Zrenjanina 2016. bila lošija poslovna godina nego 2015. Bez obzira što je Vlada Srbije prošlu godinu proglasila godinom preduzetništva. Privrednici su očekivali olakšice kada je reč o nametima koje plaćaju državi. Međutim, podrška je došla u vidu subvencija i kredita, kažu u ZREPOK-u, organizaciji koja je obeležila sedam godina postojanja. Zrenjaninski poslovni krug će i u ovoj godini svoje aktivnosti usmeriti ka tome da ovaj grad postane bolje mesto za život i rad.

Kada je Vlada Srbije 2016. godinu proglasila godinom preduzetništva, mnogi privrednici su s nestrpljenjem iščekivali da vide koje će mere biti preduzete kako bi im se olakšalo poslovanje.

“Sa znatiželjom sam iščekivao kako će to izgledati u praksi, jer je meni svaka godina – godina preduzetništva i tako već 23 godine. Sad kad je 2016-ta prošla, vidim da se podrška preduzetništvu sastojala u izdvajanju značajnih novčanih sredstva koja su deljena raznim firmama u vidu subvencija ili kredita. Novoosnovane firme nemaju toliku potrebu za novcem koliko imaju potrebu za drugom vrstom podrške. Lično mislim da bi sistemska podrška bila dragocenija i ne bi bila selektivna. To podrazumeva oslobađanje od plaćanja doprinosa na plate radnika u nekom vremenskom periodu, poreza na dobit firme, ali i određenih lokalnih komunalnih taksi. Tada bi svi imali istu priliku da rade, a konkurencija bi pokazala ko je najbolji”, kaže Steva Kočalka, predsednik ZREPOK-a.

Steva Kočalka

Fordomanija

Ništa od smanjenja dažbina ni u 2017.

“Ni mi koji smo u sektoru preduzetništva već nekoliko decenija nismo imali drugačiju situaciju, osim da se obraćamo državi za novac. Navikli smo da to radimo kod banaka… Umesto zajma od države očekivali smo da se smanji nešto od doprinosa koje plaćamo. O tome se govori već duži vemenski period. Ali čak i budžet za 2017. godinu pokazuje da to nije realno i da se to neće desiti ni ove godine”, dodaje naš sagovornik.

Privrednici stalno upozoravaju da izdavanje dozvola i saglasnosti treba da bude efikasnije.

“Očekujemo da se promeni regulativa i da se omogući i olakša dobijanje dokumentacije koja je potrebna za poslovanje. Iznad svega bismo voleli da neko ko je pre dve godine ukinuo olakšice koje smo imali kod plaćanja poreza na dobit za investicije, razmisli da li to može ponovo da se vrati i u kom vidu”, kaže Kočalka.

Zalaganje za izmenu Zakona o privrednim komorama

Veliku zamerku ne samo ZREPOK, već i druge organizacije privrednika imaju na novi Zakon o privrednim komorama.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Cele godine smo pratili šta će se desiti sa tim zakonom jer smo od početka bili protiv njega. On nas obavezuje da budemo članovi neke organizacije po sili zakona, a ne dobrovoljno. Zaista mislimo i to smo istakli u više navrata da je tako nešto nedopustivo. Podržavamo inicijativu da se preispita ustavnost tog zakona. Način na koji je izvršena raspodela novca koji treba da se daje po tom zakonu ukazuje da je najveći teret stavljen na mala i srednja domaća preduzeća. To je izazvalo veliki otpor u širem kontekstu privrede. Mi nismo voljni da ovaj zakon poštujemo. To je prvi put od kada se ja bavim preduzetništvom da smatram da neki zakon ne treba poštovati. Kakve će posledice to izazvati ne znam”, dodaje naš sagovornik.

U 2016. godini poslovanje bilo teško

Budući da uslovi poslovanja nisu menjani, uprkos tome što je 2016. proglašena godinom preduzetništva, ona je bila veoma teška za poslovanje.

“Godina je za većinu bila manje uspešna nego 2015. Još se računi svode, ali moj primer i ono što čujem od kolega je da smo svi imali lošiju poslovnu godinu nego 2015”, kaže predsednik ZREPOK-a.

ZREPOK učestvuje u radu poslovnog saveta u gradu

Dobra stvar u prethodnoj godini bila je formiranje poslovnog saveta u Zrenjaninu.

“To jeste nešto o čemu smo mi duži niz godina razgovarali. Reč je o formalnom obliku saradnje privrede ovog regiona sa lokalnom samoupravom po pitanju raznih strateških i infrastrukturnih projekata koji treba da se grade i rade. Mislimo da je podela odgovornosti za takve stvari jako važna svima koji su činioci života u ovom gradu. Učestvujemo u radu tog saveta i mislimo da ćemo u narednom periodu doći do rešenja koja će omogućiti da se ovaj grad i dalje razvija”, objašnjava Kočalka.

„Suština je naći pravu meru“

Upravo je rad na unapređenju uslova za život i rad u gradu jedan od motiva zbog kojih je pre sedam godina ZREPOK i nastao.

“ZREPOK je organizacija koja je nastala iz potrebe zajedničkog komuniciranja, pre svega, između nas privrednika zbog svega onog što nas dotiče u svakodnevnom radu. ZREPOK je nastao iz potrebe da se deluje na određene stvari koje su vezane za javni život, infrastrukturu u ovom gradu i delatnosti koje se tiču svih nas kao građana. Sedam godina postojanja potvrđuje da smo mi našli meru u svemu tome. Privlačimo pažnju mnogih ljudi iz drugih regiona, koji prate naš rad i pokušavaju da urade nešto slično u svojim regionima. Planovi su da redovne aktivnosti nastavimo i dalje. Da određene stvare učinimo kvalitetnijim i boljim i kad je u pitanju privredni savet. Tu je i rešavanje pitanja članstva u PKS”, kaže naš sagovornik.

Da bi se privukli investitori potrebno je završiti infrastrukturne projekte

Da bi Zrenjanin bio još interesantniji privrednicima potrebno je završiti velike projekte.

“To su završetak obilaznice koja nam i te kako nedostaje u gradu. Tu je i problem Begeja koji je zagađen. Kvalitet vode koji ulazi i koji izlazi iz Begeja pokazuje da mi imamo svoje velike zagađivače kojima se niko ne bavi i ta reka jednostavno ne živi. Pored toga postoji dosta stvari koje očekujemo da se dogode ove godine i koje će poboljšati kvalitet života. To su fabrika vode i putevi o kojima se, takođe, govori. Kako rekonstrukcija puta do Žablja, koji je važan za one koji su vezani za Novi Sad, tako i proširenje puta za Beograd. Sve su to stvari koje bi trebalo Zrenjanin da učine privlačnijim i za život i za rad”, objašnjava predsednik ZREPOK-a.

Iako je reč o organizaciji koja okuplja lokalne privrednike i direktan kontakt ima samo sa lokalnom samoupravom, veruju da će njihove ideje biti podržane i sa višeg nivoa.

“Mi nemamo kontakt sa pokrajinom i republikom direktno. Sve što radimo radimo kao organizacija privrednika iz ovog grada i jedini naš zvanični kontakt jeste grad. Ono što imamo i što smo dobili, to je da je naš član Goran Kovačević postao predsednik Naleda, pa je njegov uticaj na republičkom nivou veći. Zrenjnin ima i ministra privrede. Verujemo da zajedničkim lobianjem možemo da dobijemo kvalitet koji svi želimo u ovim infrastrukturnim stvarima”, kaže Kočalka.

Javno-privatno partnerstvo potrebno Zrenjaninu

ZREPOK je stava da privatnom sektoru treba omogućiti da radi sve poslove za koje je zainteresovan.

“To može biti od javnog prevoza do preuzimanja i Vodovoda, čuvarske službe… Treba da postoji javno-privatno partnerstvo. Čistoća kao oblik prikupljanja sekundarnog otpada koristi privatni sektor u našem regionu i u Bečeju i u Kikindi. Mi imamo primere kako to zaista može da funkcioniše, samo je stvar da li to neko želi ili ne”, dodaje naš sagovornik.

ZREPOK ima novog prijatelja

U osmu godinu poslovanja ZREPOK ulazi bez novih članova, ali sa novim prijateljem. Borislavu Odadžiću je uručena povelja prijateljstva.

“Prijateljstvo je uzajamno. Zajednička ideja je da razvijemo informaciono komunikacione tehnologije u Zrenjaninu. To smo prepoznali kao veliku šansu za ovaj grad, zahvaljujući resursima kojima grad raspolaže. To su Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Visoka škola tehničkih studija, tu su odgovarajuće srednje škole sa odeljenjima koje školuju informatičare. Ideja je i da Zrenjaninska gimnazija dobije takvo odeljenje u narednom periodu”, kaže Branislav Odadžić.

Do prijateljstva sa ZREPOK-om je došlo slučajno.

“Na koktelu povodom Dana piva sam upoznao Budimira Jovanovića, gde sam mu izložio ideju da bi razvoj centra za informaciono-komunikacione tehnologije mogao da bude perspektiva Zrenjanina. Ono što je interesantno to je da je Novi Sad danas vodeći centar u Srbiji, jer zapošljava 3500 radnika. U Srbiji se godišnje ostvaruje oko 500 miliona evra prihoda od IT tehnologija. Napravio sam opšti materijal, oformljena je radna grupa i formiran je IKT klaster. Pored toga što planiramo da dovodimo kompanije koje su zainteresovane treba da razvijemo i nešto svoje originalno u IT sektoru, jer su te aktivnosti podržane od strane države”, objašnjava Odadžić.

Planovi ZREPOK-a za 2017.

ZREPOK će i u 2017. pratiti rad lokalne samouprave kada je reč o donošenju i sprovođenju propisa iz njihov nadležnosti i aktivno će biti uključen u radu poslovnog saveta. Osim toga, nastaviće realizaciju projekta “Letnje stručne prakse” i nastojaće da pomaže studentima Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin” u razvoju njihove profesionalne karijere.

Planirane su i brojne aktivnosti iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Planirano je i povezivanje sa poslovnim asocijacijama kako u zemlji tako i u inostranstvu.

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh