Opština Žitište graniči se sa Rumunijom. Prostire se na oko 500 kvadratnih kilometara i spada u nerazvijenije opštine u Srbiji. To što ekonomski pokazatelji u njoj nisu dobri ne znači da nema čime da se pohvali. Naprotiv. Tu se održavaju brojna kulturna dešavanja. Blizinu Evropske unije u ovoj opštini pokušavaju da iskoriste za saradnju na prekograničnim projektima koji doprinose poboljšanju kvaliteta života svih stanovnika.
Žitište je od Zrenjanina udaljeno 20-ak kilometara. Prema poslednjem popisu u ovoj opštini je bio 16.500 stanovnika, ali čelnici sumnjaju da su ti podaci danas pouzdani.
“Opština Žitište se prostire na 525 kvadratnih kilometara. U odnosu na ono što je bila pre 10 godina ne možemo da se pohvalimo kada je u pitanju broj stanovnika. I naši žitelji se sele, ali to je trend ne samo u Srbiji. Vidimo da ima i zemalja koje su članice Evropske unije, a u kojima se broj stanovnika smanjuje. Opština egzistira zahvaljujući poljoprivredi. Nekada su stubovi i nosioci razvoja Žitišta bile zadruge, a sada je to stavljeno u zapećak. Moramo da se pohvalimo našim ustanovama kulture, sporta koje mnogo utiču na to da se ti lošiji ekonomski pokazatelji u neku ruku prevazilaze. Kao opština, maksimalno pomožemo i nikada se nećemo odreći pomoći učenicima. Svake godine najbolje nagrađujemo odlaskom na more i tako će biti i ubuduće. Možda se ne hvalimo dovoljno time, ali nama je važno da činimo zadovoljstva onima koji to zaslužuju“, kaže Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište.
.jpg)
Žitiše spada u treću kategoriju nerazvijenih opština
Ova opština je svrstana u kategoriju nerazvijenijih u zemlji.
„Mi smo iz četvrte grupe nerazvijenih ušli u treću kategoriju. Ne znam da li nam je i koliko to pametno, ali tako je. Infrastrukturno smo, kada su u pitanju osnovini uslovi za život, dosta dobro opremljeni. I trudimo se da poboljšamo kvalitet života našeg stanovništva. Završili smo kanalizaciju. Jedna smo od retkih opština u Srbiji koja će dobiti prečistač otpadnih voda. Paralelno sa tim će se raditi i priključci na kanalizacionu mrežu. U planu su i dva pogona za prčišćavanje vode. Videćemo u kojim će to mestima tačno biti. Za sada smo završili razgovore sa svim onima koji mogu da budu finansijeri takvih projekata. I već sledeće godine možemo da računamo na jedan projekat“, objašnjava naš sagovornik.
Javna preduzeća u opštini Žitište čeka rekonstrukcija
U narednom periodu nosioci vlasti u ovoj opštini najavljuju ozbiljne poteze.
„Ono što nas najviše pogađa jeste nešto slabije punjenje budžeta nego što je bilo prethodne godine. Ono što će biti bolno, a što sam ja još decembra prošle godine najavio, to je da nas čeka rekonstrukcija i prekomponovanje javnih preduzeća. Mi nećemo čekati ostale. Moramo da donesemo neke bolne odluke. Stanovnici opštine Žitište moraju da budu opskrbljeni osnovnim komunalnim uslugama, ali sa prevelikim brojem zaposlenih u javnim preduzećima to ne može više da funkcioniše. Niko ne želi da nekoga ostavi bez posla, ali otpuštanja će biti. Pre ili kasnije to neko mora da uradi i to čeka sva javna preduzeća“, kaže Vučurević.
„Ogroman novac iz budžeta odlazi samo na putne troškove tih zaposlenih. To je 60 miliona dinara godišnje, što je 10 posto budžeta opštine. Zbog toga ćemo raditi na organizaciji sopstvenog prevoza koji bi trebalo da nam donese uštede od 20 miliona dinara godišnje. To je ogroman novac sa kojim bismo mogli da poboljšamo život ljudi u mnogim mestnim zajednicama i po selima. Kroz uštede organizovanjem sopstvenog prevoza želimo da obezbedimo stanovnicima udaljenih sela, kao što su Hetin, Međa da mogu da dođu do Žitišta, Zrenjanina da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Jer to su mesta koja su na samoj granici sa Rumunijom i iz njih nema puta, pa mnogi prevoznici nemaju interesa da voze do tamo“, dodaje naš sagovornik.
Projekti prekogranične saradnje sa Rumunijom
U poslednje vreme smanjuje se broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Jedan od razloga jeste i taj što su mnogi našli zaposlenje u zrenjaninskim kompanijama.
„Na evidenciji NSZ bilo je oko 2.500 ljudi, a sada je to oko 1.700. Jačanje privede u Zrenjaninu je uticalo na to da određeni broj ljudi nađe uhlebljenje i obezbedi stabilan izvor prihoda svakog meseca. Nisam zadovoljan koliko su mladi zainteresovani da budu preduzetnici i da preuzmu inicijativu. Dosta njih čeka i traži uhlebljenje u državnim preduzećima. Kada je reč o broju penzionera mislim da ih u opštini imamo oko 1.000. Onima koji imaju najmanja primanja, ispod 15.000 dinara, opština daje jednokratnu pomoć od 5.000-6.000 dinara i tu bude oko 500 penzionera“, kaže predsednik opštine Žitište.
To što se Žitište graniči sa Evropskom unijom u ovoj opštini pokušavaju da iskoriste na najbolji mogući način.
„Do pre nekoliko godina imali smo malogranični prelaz sa Rumunijom, ali je on zatvoren. Ne zato što smo mi tako hteli. Naprotiv, nama bi on jako značio, već druga strana nije imala interesa da taj prelaz radi. Sada mi sa Rumunijom radimo projekte prekogranične saradnje. Na taj način smo obezbedili značajna sredstva. Tako smo opremili naše domove kulture, nabavili smo mehanizaciju, radili na sređivanju javne rasvete, a organizovali smo brojne kulturne manifestacije“, objašnjava Vučurević.
Kulturno-prosvetna zajednica podržava amtere
I upravo su kulturna dešavanja ono čime u opštini Žitište mogu da se pohvale.
„Kulturno-prosvetna zajednica je formirana 1995, a pre toga je funkcionisala kao narodni univerzitet. I tada su se bavili organizacijom raznih kulturnih dešavanja. Mi podržavamo amatere, radimo sa njima i to obuhvata sva udruženja iz 12 naseljenih mesta. Imamo 11 KUD-ova, 12 udruženja žena i jedno amatersko pozorište „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva. Na manifestaciji Banatska bajka predstavili smo kulturu, tradiciju, običaje Srba, Mađara i Rumuna jer na teritoriji naše opštine žive ta tri naroda. Mi imamo više naših manifestacija. Značajna nam je manifestacija Spomenar koja se održava od početka marta i traje 5 vikenda. Reč je o susretu folklora veterana Srbije. Ova manifestacija traje već 22 godine. Imamo uvek preko 1.000 učesnika. Tu nam dolaze gosti iz Bosne, Rumunije, Mađarske… Imamo i dečju manifestaciju – Dečji folklorni festival. Takođe, organizujemo i likovnu koloniju“, kaže Edit Sarka, direktor Kulturno-prosvetne zajednice iz Žitišta.
“Multikultura je naše blago i sve nacije iz opštine Žitište se dobro slažu. Uglavnom se zajedno predstavljamo. Kod nas ima tolerancije, druženja… U programima jednako učestvuju i deca i odrasli. Imamo saradnju i sa predškolskom ustanovom i sa osnovnim školama. Organizujemo i seminare za prosvetne radnike. Mislim da u kulturnom životu naše opštine učestvuje sigurno trećina stanovnika. I to je jako važno, jer jedan narod postoji sve dok se tradicija tog naroda prenosi sa generacije na generaciju. Kulturno-prosvetna zajednica radi i usluge mesnim zajednicama kao što je vođenje knjiga. Takođe radimo knjihovodstvene usluge za više od 70 udruženja koja funkcionišu na teritoriji Žitišta“, dodaje naša sagovornica.
Izvođački ansambl KUD-a iz Česterega čine samo žene
Posetioci Gradske bašte u Zrenjaninu mogli su da uživaju u programu Kulturno-umetničkog društva Petar Kočić iz Česterega.
„Naše društvo postoji od 2013. godine. Imamo mlađi uzrast koji čine deca od čevrtog do osmog razreda. Deca su zainteresovana za folklor. To potvrđuje i podatak da u školi u Česteregu ima 60-oro dece, a 30-oro su članovi KUD-a. Izvođači sastav čine samo devojke. Ja sam najstarija i imam 38 godina, a najmlađa članica ima 15. Muškarce ovo ne zanima. Pokušavamo da angažujemo stare igrače, ali videćemo da li će nam se pridružiti. Najčešće igramo igre iz Srbije“, kaže Dijana Ribić iz KUD-a Petar Kočić iz Česterega.
Izložba umetnika likovne kolonije u Žitištu
U okviru Banatske bajke bili su izloženi i radovi umetnika koji učestvuju u radu likovne kolonije u Žitištu.
„Svake godine učestvujem na likovnoj koloniji u Žitištu i mogu da kažem da su moji utisci pozitivni. Na koloniji uvek bude 20-ak slikara iz Žitišta, Kikinde, Zrenjanina, kao i gosti iz Borova, Rumunije… Kolonija traje 2 dana. Kulturno-prosvetna zajednica je izuzetno dobar domaćin. Svako od slikara bira šta će da slika i kojom će tehnikom da se služi. Ponekad nam organizatori ukažu na potrebu i želju da se slikaju neki motivi iz Žitišta, ukoliko to nekom leži. Tu vlada beskrajno lepa atmosfera, u kojoj se slikari druže i razmenjuju iskustva. Naravno, tu bude i vajara“, objašnajva Maja Jačmenica Jurić, slikarka iz Zrenjanina.
„Moje interesovanje za slikarstvo datira nekih 7 godina u nazad. Verovatno se desilo u trenutku kada sam imala više vremena koje sam mogla da posvetim sebi, jer imam odraslu ćerku. U proteklih 6 meseci, ulazim u neku novu fazu slikanja. Reč je o ciklusu „zemlja i vreme“. Slikam pomalo apstraktno, a od tehnika mešam akril i ulje. To su pojave u prirodi koje svedoče o uticaju vremena i zemlje na samo postojanje flore. U toj flori se negde ogledamo i mi. Slika koja je izložena večeras u gradskoj bašti liči na neko pokislo drvo. To je nešto što nastupa posle kišnog proleća. Do pre godinu i po sam imala svoju galeriju u Zrenjaninu, ali ona više ne radi. Ovo što sada slikam mislim da nije dovoljno atraktivno komercijalno za kupce u Srbiji, tako da će se moje slike naći na svetskim sajtovima za prodaju“, dodaje naša sagovornica.
Dečji a kapela hor
Svakako najveći aplauz publike tokom programa izmamila su deca iz opštine Žitište.
„Mi postojimo nepunih godinu dana. Članovi udruženja su različitog uzrasta. Nema nas mnogo, mislim da nas je 30-ak, ali svi su vredni, radni, posvećeni… Najmlađi naš član ima 3 godine, a najstariji su Boris Petrović, Dragan Kosović koji sada ide na studije u Rusiju, a poznat je prvak države u ruskom jeziku, Luka Bulaja“, kaže Desanka Malešević, učiteljica i osnivač Omladinskog centra Žitišta.
„U sastavu udruženja imamo i „a kapela“ hor, koji je jedinstven dečji hor u Srbiji. Imamo ritmičke grupe i likovne, dramske radionice… Pošto je selo u pitanju, imamo i radionice roditeljstva koje organizujemo u saradnji sa stručnim psihološkim timovima. One podrazumevaju rad sa roditeljima da bi oni lakše premostili sve probleme koje imaju kao roditelji. Želja nam je da nas ljudi upoznaju, jer smo specifični po tom dečjem a kapela pevanju. Mi ne zvučimo savršeno kao Viva vox, ali tamo su odrasli, jaki glasovi. Mi smo još nejaki, dečji glasovi, ali smo svima koji su nas čuli zanimljii, interesantni… Mi stvaramo muziku ustima, prstima, čime god stignemo. Oponašamo instrumente. Jednom smo se šalili, pa smo delili uloge u horu. Tako smo imali one koji su gitara, bubanj, udaraljke… Za ovo pevanje su jednako zainteresovani i devojčice i dečaci“, dodaje naša sagovornica.
Sve manje đaka u klupama
I u školi u Žitištu je iz godine u godinu sve manje prvaka.
„Žitište, na žalost, deli sudbinu svih osnovnih škola. Još uvek nekako održavamo broj odeljenja, ali dece je sve manje. I mislim da u nekom narednom periodu time nećemo moći da se pohvalimo. Moram da istaknem da već godinama imamo tradiciju da pripremamo pozorišne predstave u kojma učešće uzimaju svi stanovnici Žitišta. Tako je najstariji član jedne moje predstave imao 60 godina, a najmlađi je bio moj učenik iz prvog razreda. To je nešto što je jako lepo prihvaćeno među žiteljima Žitišta“, objašnjva ova učiteljica OŠ „Sveti Sava“ iz Žitišta.
Najpoznatiji pumpadžija u Srbiji uvek promoviše Žitište
Rad sa decom u horu uskoro će pruzeti Boris Petrović koji je široj javnosti u Srbiji poznat po svom glasu. Budući da je ostvario značajne uspehe na različitim takmičenjima.
„Nadam se da sam dosta doprineo reklami mog naseljenog mesta i opštine Žitište tokom mojih gostovanja po televizijama. Uvek sam koristio priliku da najavim manifestacije koje se održavaju u Zrenjaninu, Žitištu i okolini. Po meni u Žitištu je dobro živeti, jer su tu ljudi koji su tu bili čitav uz tebe, koji te vole, poštuju i koji su uvek tu za tebe. Sa druge strane mislim da omladina u nekim manjim sredinama, kao što je Žititšte, nema prosperiteta. Jer nema posla tako da su na neki način primorani da se sele u Novi Sad, Beograd gde pokušavaju da pronađu svoju budućnost. To mi je malo žao, ali generalno svuda u Srbiji je tako“, kaže tridesetogodišnji Boris Petrović iz Žitišta.
„Što se tiče dešavanja u Žitištu, ja se bavim samo onim što je vezano za decu. Kada je reč o noćnom životu, verujte mi, da ne znam šta je mladima na raspolaganju. Vikendima sam zauzet, radim i nisam u Žitištu. Preko nedelje imamo probe sa decom, kuvaju se kotlići, organizuje se omladina kako zna i ume i pravi svoje privatne fešte. Moraju sami sebi da nađu zanimaciju“, dodaje naš sagovornik.
„Imao sam prilike, ali ne želim da se selim iz Žitišta“
Iako je imao prilike da napusti Žitište Boris kaže da to ne namerava da uradi.
„Ja nisam rođen u Žitištu. Rođen sam u Nemačkoj, a u Žitište smo došli kada sam imao 11 godina. Moja majka je iz Jaše, otac je iz Krajišnika, a baba je živela u Žitištu i mi smo nekako logično došli u Žitište, jer je tu bilo bolje perspektive nego u Jaši i Krajišniku. Osnovnu školu sam završio u Žitištu, srednju u Zrenjaninu. Tu mi je jako lepo i ne razmišljam da se selim. Imam mogućnost da se preselim u Požarevac, jer mi je žena iz tog mesta. Ali, meni se Požarevac ne sviđa. Mogli bismo da živimo u Beogradu ili Novom Sadu, ali ni tamo ne bih voleo tamo da živim. Iskreno, ja bih najviše voleo da živim negde između Zrenjanina i Žablja, pored Tise… Na nekoj vikendici da nam sve bude laganica“, kaže Petrović.
„Ženi se jako sviđa Žitište, jer smo ovde svi druželjubivi. U velikim gradovima se to druženje malo izgubilo. Mi imamo sina od 4,5 godine i želimo da on odrasta u jednoj zdravoj sredini. Gde nema droge, alkohola, cigareta… U sredini gde mogu slobodno da pustim dete da ide samo u školu“, dodaje najpoznatiji pumpadžija u Srbiji.
Žene iz Ravnog Topolovca čuvaju tradiciju Hercegovaca
Tradiciju naroda koji naseljavaju opštinu Žitište uporno čuvaju različita udruženja žena.
„Udruženje je registrovano 2006. godine i ima oko 50 članova. Prosek godina našeg udruženja je oko 40. Ja sam najstarija i imam 70. Mi imamo dosta mladih članica. Ne organizujemo neke radionice, jer nemamo prostorije za to, a morali bismo da pronađemo i nekog ko bi obučavao žene za vez, tkanje, heklanje… Mislim i da interesovanje nije veliko za tako nešto. Na manifestaciju Banatska bajka doneli smo eksponate koji potiču sa područja Bosne i Hercegovine odakle su naši kolonizirani 1945. godine. Eksponati su u proseku stari 60-70 godina, počev od ručnih radova, predmeta od drveta, metala“, kaže Slobodanka Žuža, predsednica Udruženja žena Zavičaj iz Ravnog Topolovca.
„Mi se redovno takmičimo u spremanju tradicionalnih jela. Obično pravimo hranu koja je vezana za Hercegovinu kao što su sarmica od raštana, paprike punjene krompirom, pravimo sve moguće pite i proizvode od kukuruznog brašna. Naša glavna preokupacija, osim što se odazivamo na različite manifestacije, je da putujemo svake godine. Do sada smo obišli Crnu Goru – Ostrog, Federaciju – Mostar, Sarajevo, Republiku Srpsku – Trebinje, Banja Luku… Pre dve nedelje smo došli sa dvodnevnog putovanja. Išli smo na Srebrno jezero, u Kladovo… To organizujemo tako da svako snosi svoje trošove“, dodaje naša sagovornica.
Manifestacija Tajna bakine kuhinje održava se u septembru
Udruženja žena su posebno ponosna na manifestacije koje organizuju.
„Naše udruženje je registrovano 2013. godine. Malobrojno smo udruženje, moglo bi više žena da se uključi u naš rad, ali ima nas 10-12 žena koje smo zaista posvećene radu udruženja. I sve smo ravnopravne. Mi imamo predsednicu jer to mora da postoji zbog ovlašćenja, ali ona je jednaka sa nama ostalima u svemu. Volimo da negujemo ostavštinu naših starih predaka, a trudimo se da to prenesemo i na mlade. Bavimo se i uslužnim keteringom ali isključivo pravimo domaća, stara jela. Imali smo radionicu izrade dečjih šnala za kosu od satenskih vrpci, broševe, magnete sa detaljima sa rumunske nošnje jer u Torku većinsko stanovništvo rumunsko“, objašnjava Svjetlana Marović iz Udruženja žena „Banaćanke“ iz Torka.
„Ono što nam je najvažnije i na šta smo ponosne jeste naša manifestacja Tajna bakine kuhinje. Ona će 1. septembra ove godine biti održana peti put. Osim udruženja iz Srbije na njoj učestvuju i udruženja iz Rumunije. Zamišljena je tako da žene moraju da ulože dosta truda u pripermu jela. Bazirana je na kvascu. Kvasac je namirnica koja zahtava vreme. Danas žene nemaju puno vremena, jer su zaposlene, žure, pripremaju brzu hranu. I baš zbog toga smo želeli da budemo drugačiji od ostalih. Na ovoj manifestaciji postoje tri kategorije u kojima se učesnici takmiče. Reč je o slanom i slatkom jelu isključivo od kvasnog testa, a treća kategorija je naj etno štand. Gledaju se izgled, starina recepta. Žiri menjamo svake godine i uvek u njemu imamo bar jednog tehnologa . Žene to svaki put ozbiljno shvate i odrade i mi, kao organizatori, smo prezadovoljni“, zaključuje naša sagovornica.
.png)
.gif)
.gif)
