Saradnja Poljoprivredne sa Medicinskom i Muzičkom školom za zeleniji grad

Srednji Banat nije dovoljno pošumljen. U ovoj oblasti je čak pet puta manje zasađenog drveća i žbunja nego što bi trebalo. Da bi se loša statistika popravila poslednjih godina Udruženje privrednika ZREPOK raspisuje konkurs za dodelu sredstava za nabavku sadnica, žbunja i cveća. Ove godine u tu svrhu izdvojeno je 360.000 dinara, a novac su za nabavku zelenila dobile škole, vrtići, mesne zajednice. Zahvaljujući ozelenjavanju unapređena je saradnja Poljoprivredne sa Medicinskom i Muzičkom školom.

Veliki problem Zrenjanina i čitavog Srednjeg Banata je nedostatak šuma i zelenila generalno. Smatra se da je ovaj deo zemlje jedan od najmanje pošumljenih u Evropi. Zato svaki napor da se ova situacija popravi treba poštovati. U novom zelenilu uskoro će moći da uživaju đaci Medicinske škole.

“Zaslužuje veliko poštovanje to što je ZREPOK prepoznao kao prioritet pošumljavanje i ozelenjavanje Srednjeg Banata. Zna se da je Zrenjanin pošumljen samo 3 posto, a trebalo bi da bude 14 posto. Medicinska škola je prvi put učestvovala na ovom konkursu. Dobili smo 29.000 dinara koje smo upotrebili za nabavku sadnica. Sama Medicinska škola je kupila 18 kubika zemlje za sadnju, jer zemlja u našem dvorištu nije pogodna za sadnju pošto je puna šuta. Oko škole nema zelenila, naše su učionice tokom cele godine izložene suncu. Zimi je to lepo, ali leti uopšte nije prijatno. Nemamo ni jedno visoko drvo oko škole. To će se uskoro promeniti”, kaže Sanja Kukolj, direktorka Medicinske škole.

Broj i vrstu sadnica za ozelenjavanje odredili stručnjaci prema tipu terena

U Medicinskoj školi su savete i pomoć pri izboru sadnica potražili od stručnjaka.

“Predlog za vrstu i broj sadnica prema terenu dala nam je inženjer iz JKP „Čistoća i zelenilo“. Predviđeno je da u dve velike žardinjere ispred škole budu po dva kuglasta bagrema. Ispred same zgrade, a naspram naših učionica su predviđeni javori. Prostor uz ogradu gde postoje četinari dopunjen je borovima. Takođe, u dvorištu kod ulaza posađene su četiti ukrasne trešnje. Unutar zgrade imamo dva atrijuma. Zbog manjka svetlosti i prostora bio nam je sužen izbor zelenila koje podnosi te uslove. Tu smo zasadili dva piramidalna graba”, objašnjava Saša Đurić Marković, profesor grupe farmaceutskih predmeta i organizator vežbi i nastave u bloku.

Đaci poljoprivredne škole na praktičnoj nastavi u medicinskoj i muzičkoj školi

Veliku pomoć škola je dobila i od Poljoprivredne škole, čiji su đaci u praksi primenili znanje stečeno na časovima teorije.

“Srednja Poljopriredna škola ove godine nije učestvovala na konkursu. Mi smo godinama dobijali sredstva, tako da smo ozeleneli i naše dvorište i farmu. Rešili smo da ove godine pomognemo Medicinskoj i Muzičkoj školi tako što su kroz praktičnu nastavu naši đaci sve radove vezane za sadnju i ozelenjavanje odradili. U ponedeljak i utorak ove nedelje smo bili u Medicinskoj školi, a u sredu i četvrtak smo u Muzičkoj školi. Naši đaci su uvek vrlo radi da pomognu. Izlazili smo u susret i lovačkim udruženjima i gradu Zrenjaninu. Smatramo da grad treba da se ozeleni, ali to je vrlo teško zbog svih procedura koje moraju da se ispoštuju”, kaže Milica Damjanović Tomin, direktorka Poljoprivredne škole.

“Sve što đaci nauče na terijskim predavanjima tokom godine oni prođu i u praksi. Deca moraju sve da vide na terenu i da urade svojim rukama, jer teorija je jedno, a praktičan rad je nešto potpuno drugo. Istina je da većinu naših đaka čine deca koja su sa sela i koja rade na svojim imanjima, ali i pored toga i u školi moraju da imaju što više prakse. Upravo se tu stiču najveća znanja. Mislim da je ideja da unapredimo saradnju sa ostalim školama u gradu i pomognemo im u radovima koje možemo da uradimo odlična. Ovde je atmosfera prijatnija, đaci su opušteniji, druže se i međusobno i sa profesorima. Uz to, na ovaj način se upoznaju i đaci iz različitih škola. Takođe, mogu da vide da svojim radom mogu da oplemene i grad i drugu neku školu, javnu površinu”, dodaje naša sagovornica.

Bušenje rupa mašinom, okopavanje, sadnja, zagrtanje, grabuljanje…

Tokom ozelenjavanja prostora oko Medicinske i Muzičke škole đaci su imali prilike da vide kako se buše rupe uz pomoć mašina, da sade sadnice, okopavaju, zagrću sadnice, grabuljaju…

“Drago mi je što smo se okupili u velikom broju u Medicinskoj školi. Mi, đaci iz Poljoprivredne škole, smo došli da ulepšamo prostor oko ove škole. Pošto sam učenik Poljoprivredne škole praksa mi je veoma bitna jer tu jako puno stvari mogu i da vidim i da naučim. Mislim da ćemo na kraju svi biti srećni kad ovaj prostor ozeleni. Ja sam dete iz grada i nisam imala puno prilike da vidim pravilno postavljanje sadnica, kako se rade poljoprivredni poslovi. Poljoprivreda mi se jako sviđa i planiram da upišem Poljorivredni fakultet. Kroz ovaj projekat saradnje dve škole naučila sam na koju dubinu idu sadnice, kako treba da se održavaju”, kaže Teodora Burić, učenica trećeg razreda, smer poljoprivredni tehničar.

“Ja radim kod kuće zemlju, pa sam zato i upisao Poljoprivrednu školu kako bih još nešto naučio. Iz Jankov Mosta sam i kod kuće se bavimo i ratarstvom i voćarstvom i stočarstvom. Meni je poznato kako se sade voćke, ali sad sam naučio da ove sadnice moraju da idu dublje u zemlju, jer koren mora da se razvija kako treba. Praksa nam je jako bitna jer se tu mnogo više nauči nego na teoriji”, dodaje Adrijan Vojna, učenik trećeg razreda, smer poljoprivredni tehničar.

Druženje đaka iz različitih škola

Učenici Medicinske škole su se potrudili da budu dobri domaćini.

“Osim što nam đaci Poljoprivredne škole pomažu da ozelenimo i učinimo lepšim naše dvorište, mi na ovaj način stičemo nove drugare i prijatelje. Upoznajemo se. Naš zadatak je da ih ugostimo i da učinimo sve da im bude što prijatnije kod nas. Mislim da će generacijama koje dolaze u Medicinsku školu ovo zelenilo mnogo značiti kada se razvije. Učenici provode odmor u dvorištu, a ovde do sada nije bilo hladovine. Znamo da je ona jako važna kako ne bi dolazilo do sunčanice, toplotnih udara”, objašnjava Jovana Tanacković, učenica četvrtog razreda, smer farmaceutski tehničar.

Svi znaju da su šume pluća zemlje, ali je, čini se, malo onih koji se trude da ta pluća sačuvaju. Zbog toga bi svi trebalo da se podsete dečije pesmice koju je pisao Čika Jova Zmaj, a koja kaže “Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi, a drvo je blagodarno pa će da nagradi”.