Varoške vinjete: Devojka i kiosk

Svojevremeno se, na stranicama lista Zrenjanin, pojavio mali oglas sledeće sadržine: „Potrebna devojka za prodaju, zvati radnim danom na tel…“

U izlogu trafike nedaleko od centra grada, jednog jutra osvanuo je natpis: „Kiosk danas neće raditi zbog bolesti“. Krupna slova na vidno istaknutoj poruci bilo je gotovo nemoguće ne primetiti. Dva slučajna prolaznika, videvši natpis, usput su prokomentarisala: „Želimo kiosku brzo ozdravljenje, nadamo se da nije zarazno!“.

Prozor jedne kuće kod naselja „Duvanika“ dugo je „ukrašavala“ na papiru ispisana informacija za građanstvo koja je, doslovce, glasila: „Na prodaju debeli beli svinji“.

Ova tri, tek naizgled različita oglasa-poruke, još jednom su potvrdila neuništivost mnogih naših naravi i nepsretnih običaja. Takođe, potvrdila su raskoš i bogatstvo srpskog jezika. Jer, da bi se sklapale rečenice poput navedenih, u kojima se prodaju devojke i boluju kiosci, neophodno je postojanje upravo takvog, bogatog jezika. Što se tiče genijalnosti pojedinaca i njihove sposobnosti da jezik koriste na samo sebi svojstven i neprevaziđeni način, o tome je u ovakvom zapisu suvišno govoriti, jer je rađen isključivo da zabavi i oraspoloži čitaoca.

Na kraju, ako ništa drugo, pomenuti oglasi bar deluju simpatično. Što je najvažnije, nimalo ne liče na onaj „morbidni“, često navođen, čuveni oglas objavljen u nekim novinama pre više godina, a čija su poruka i suština krsitalno jasne: „Koljemo po kućama, pribor nosimo sami“…

Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog