 (1).gif)
Nakon što je Komisija za procenu štete na usevima obišla delove atara Zrenjanina i uverila se u razmere štete koju su zbog oluje i velike količine padavina pretrpeli proizvođači, na hitnoj sednici Štaba za vanredne situacije doneta je odluka da se vanredna situacija proglasi na delu teritorije grada. Na ovaj način stekli su se uslovi da se proizvođači, čiji su usevi uništeni, obeštete. U narednom periodu trebalo bi da se utvrdi kolika je ukupna šteta.
Oko 13 sati održana je sednica Štaba za vanredne situacije u gradu Zrenjaninu. Tema je bila proglašenje vanredne situacije zbog šteta koje su zbog vremenskih nepogoda nastale na poljoprivrdnim kulturama.
„Vanredna situacija je proglašena na delu teritorije grada Zrenjanina. I to u katastarskim opštinama Čenta, Knićanin, Perlez, Belo Blato, Mužlja, Aradac i Elemir. Na toj teritoriji je u toku maja i juna palo tri do četiri puta više kiše od višegodišnjeg proseka. To je izazvalo velike poplave. Kanalska mreža nije mogla da prihvati tu količinu padavina. Komisija će u što kraćem roku utvrditi visinu štete i onda ćemo pronaći način da obeštetimo poljoprivrednike. Juče smo imali dinamičan sastanak u Čenti. Složili smo se da bez proglašenja vanredne situacije nećemo moći da adekvatno obeštetimo proizvođače. Zbog toga je danas vanredna situacija i proglašena delu teritorije grada Zrenjanina“, kaže Duško Radišić, predsednik Komisije za procenu štete i pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.
Vanredna situacija znači da grad može da se obrati pokrajini i republici za pomoć
„Želja i gradonačelnika i grada od početka je da se izađe u susret proizvođačima i da se nadoknadi šteta. Kada budemo znali kolika je ukupna šteta znaćemo na koji način ćemo to moći da uradimo. Sada, kada je proglašena vanredna situacija možemo da se obratimo i pokrajini i republici. To je put da bismo mogli da tražimo sredstva“, dodaje naš sagovornik.
Na sajtu gradske uprave stoji i da su nadležni organi i preduzeća dužni da preduzmu neophodne mere i aktivnosti na otklanjanju posledica ovakvih vremenskih pojava u što kraćem vremenskom periodu.
Navodi se i da su tokom maja i juna vremenske nepogode najviše pogodile potiski deo gradske teritorije. Na tom području je zemljište lošijeg kvaliteta, slabije propusno i samim tim u nemogućnosti da apsorbuje velike količine padavina. Usevi na tim njivama su uništeni u ovoj sezoni, a još uvek nije moguće proceniti stanje zemljišta za naredne cikluse proizvodnje. Takođe, konstatovano je i da su crpne stanice neprekidno radile punim kapacitetom, da je kanalska mreža prohodna, podzemne vode na normali, ali da, jednostavno, velika količina vode nije imala gde da otekne.
Saopšteni su i podaci da je crpna stanica Čenta od 31. maja do 13. juna ispumpala 2 miliona kubika vode. Crpna stanica Elemir – Aradac ispumpala je 600 hiljada kubika. Istovremeno crpna stanica Belo Blato ispumpala je 1,8 miliona kubika vode. Reč je o količinama koje se ne pamte na tim prostorima.
.gif)
.gif)
