Uz pesmu i igru deca iz vrtića “Crvenkapa” odlaze na letnji raspust

Kraj školske godine u vrtiću je pravo vreme da deca pokažu roditeljima, braći, sestrama, bakama, dekama, prijateljima, šta su naučili od septembra do juna. Jer, osim što se u njemu druže i igraju, deca u vrtiću uče ono što ostaje za čitav život. Pa se tako prvih pesama i recitacija mnogi sećaju i u starosti. Klinci i klinceze iz srednje grupe vrtića “Crvenkapa” su na završnoj priredbi probudili najnežnija osećanja svojih najbližih.

“Deca su ukras sveta”, “Velika sam, velika”, rodjendanska pesma, “Prsti na rukama”, “Rode”, “Buba mara”, “Orden”, “Dunje ranke”… Ovo je samo deo repertoara koji su na priredbi posvećenoj kraju školske godine izvela deca srednje grupe u vrtiću “Crvenkapa”.

„Kao i svake godine mi za kraj druženja napravimo malu priredbu od recitacija i pesama koje smo učili tokom godine. Neke pesmice smo radili na početku školske godine, a neke kasnije, ali smo to sve sada skupili i napravili jedan mali kolaž. Želeli smo da pokažemo roditeljima, braći, sestrama, bakama, dekama, komšijama, prijateljima šta smo proteklih meseci radili. Sa jednom numerom – rođendanskom pesmom, smo učestvovali i na Muzičko-dramskoj smotri predškolske ustanove u Kulturnom centru. Tamo obično nastupaju predškolci, ali smo se i mi nekako ubacili. Videla sam da deca jako vole tu pesmu, jer su je rado slušali kada smo slavili rođendane. Onda smo koleginica Verica Krstić, deca i ja osmislili zajedničke pokrete i dobili smo baš lepu koreografiju“, kaže vaspitačica Suzana Malešević Paunov.

„Deca su se istinski radovala pesmi, igri, recitacijama“

„Na ovaj način smo se oprostili od srednje grupe i sada ćemo polako da se spremamo za septembar i nove izazove. Mogu vam reći da su deca jako napredovala. Na prethodnoj priredbi je bilo i plakanja i nisu hteli da učestvuju, a sada su baš želeli da recituju, pevaju i igraju. Oni su bili srećni dok smo pripremali priredbu. Deca vole da idu napolje, ali kako je stalno padala kiša u proteklom periodu nismo mogli da idemo u dvorište, pa smo taj nedostatak nadomestili priremom priredbe. Mi svi zajedno učimo sve pesmice, ali se za priredbu delimo ko će koju da recituje. I onda se deca često sama javljaju i kažu šta bi ko voleo da recituje. Ima i onih koji se stide, ali ih mi motivišemo i bodrimo, tako da na kraju svi aktivno učestvuju u priredbi“, dodaje naša sagovornica.

Srednja grupa vrtića “Crvenkapa” brojala je ove godine dvadeset osmoro dece. Niko nije izostao sa priredbe. Njihov trudi i rad publika je nagradila brojnim aplauzima i osmesima. A bilo je i suza. Radosnica.

“Baš mi je bilo lepo na priredbi. Pevali smo i recitovali. Ja sam recitovala pesmicu “Orden”. Puno sam to vežbala. Ja volim da idem u vrtić“, kaže Milica Marinkov.

“Deca su jako bila slatka i lepo su uvežbali. Ovo je, po meni, jedna od lepših priredbi. Možda čak i najlepša. Milica nam je kod kuće govorila šta rade u vrtiću. Većinu pesama sam znala, pa smo zajedno vežbale“, objašnjava Slavica Marinkov, Miličina baka.

„Lepo mi je u vrtiću i na priredbi mi je baš bilo lepo. Ja sam recitovao pesmicu o prstićima“, kaže Uroš Vasiljević.

„Priredba je bila fenomenalna. Sve je jako bilo lepo. Deca su baš bila vesela. Uroš je nešto malo vežbao i kod kuće sa sekom. Ona je mlađa, pa joj je on pevao“, dodaje Nenad Vasiljević, Urošev tata.

Nastup klinaca i klinceza izazvao lavinu emocija kod publike

„Vežbala sam puno za priredbu. Recitovala sam pesmicu „Prsti na ruci“. Najviše mi se svidelo kad smo igrali i pevali pesmicu „Velika sam, velika“. Mama mi je kod kuće pokazala koja je ruka leva, a koja desna. To nam je isto trebalo za jednu igru. A došli su mi i baba i deda na priredbu“, kaže Jana Barjaktarov.

„Mi smo iz Perleza, došli smo da vidimo našu unuku i njene drugare i šta su naučili u vrtiću ove godine. Jako nam je bilo lepo i presrećni smo. Sve je bilo super, nemam reči. Emocije su proradile. Od kada sam deda postao sam osetljiviji i emotivniji nego dok sam bio samo otac. Nisam verovao da je to moguće, ali jeste. Zašto ne znam. Da da Bog da i vi to dočekate pa ćete videti kakva je razlika. Srce mi je prepuno kada vidim ovu mladost i ovu dečicu“, kaže Lazar Barjaktarov, Janin deda dok mu se u očima sakupljaju suze radosnice.