Opšta bolnica „Đorđe Joanović“ je na početku perioda tropskih temperatura izdala saopštenje za javnost kojim se građani mole da se pridržavaju određenih pravila, u cilju smanjenja gužvi, čime bi pomogli u situaciji loše klimatizacije u zgradi nove bolnice. O stanju klimatizacije, popravci skenera, skraćivanju vremena za čekanje na pregled kod lekara specijalist, razgovarali smo sa direktorom bolnice dr Jovanom Sekulićem. Pitali smo i šta će građani dobiti otvaranjem angio sale, a šta zapošljavanjem novih lekara i medicinskih sestara. Ovom prilikom dr Sekulić je najavio i renoviranje pojedinih odeljenja zrenjaninske bolnice, shodno mogućnostima, u dobrom delu finansijskim.
Kakva je trenutno situacija po pitanju klimatizacije, i kako građani mogu da pomognu ?
dr Jovan Sekulić: Klimatizacija predstavlja višegodišnji problem, međutim, svake godine imamo sreće da topli dani ne traju dugo, pa nekako tu muku premostimo. To, naravno, nije rešenje. Klimatizacija radi, ali ne punim kapacitetom. Najbitnije nam je da u ovakvoj situaciji obezbedimo prioritetna odeljenja – neonatologiju i operacioni blok. Mnoga odeljenja su još uvek raspoređena po starim zgradama gde se snalazimo i prirodnom ventilacijom i klima uređajima. S obzirom da su u novoj bolnici smeštena mnoga odeljenja i da u njoj implementiramo i primenjujemo svaku novu tehnologiju, svi ti aparati nove tehnologije nemaju veliku toleranciju na promenu klime. To znači da promena temperature za više od pet stepeni dovodi do brzog kvara tih aparata, i zato je u velikoj meri neophodno da konačno rešimo problem centralne klimatizacije. Rad skenera zavisi od klime. Da bismo to rešili, ako želimo da ostvarimo pun kapacitet klimatizovanja, neophodna su nam praktično dva čilera od 1,2 megavata. Međutim, s obzirom da pola spratova u zgradi nove bolnice nije u funkciji, dovoljan bi nam bio i jedan čiler sa četiri kompresora da obezbedi normalno funkcionisanje. O tom problemu smo nedavno razgovarali i sa Pokrajinskom vladom i sa pokrajinskim sekretarom za zdravstvo, i čvrsto su nam obećali da će to rešiti. Naročito zbog početka rada angio sale. Ovog leta ćemo se izvući još nekako, a sledeće leto sigurno nećemo dočekati bez kompletog klima uređaja.
Šta je bitno istaći sugrađanima koji u velikom broju svakodnevno dolaze u zrenjaninsku bolnicu ?
dr Jovan Sekulić: Da su razumevanje i tolerancija neophodni. Mi ljude moramo da lečimo, pacijenti moraju dolaziti u bolnicu. Svega toga smo svesni, ali sva ona stanja koja nisu hitna, urgentna, svi oni pacijenti sa uputima bez termina, mogli bi da sačekaju sledeći mesec kada se budu pojavili prvi slobodni termini. Takođe bi značilo i da dolaze u tačno zakazano vreme, jer imamo slučajeve da ljudi po staroj navici dolaze još u 7, a imaju zakazan termin u 10 ili 11h i onda se tu, u prostoru koji teško klimatizujemo, stvaraju veštačke gužve koje nisu potrebne. Takođe apelujemo i da pratnja bude adekvatna, da sa jednim pacijentom ne dođe još njih troje. To su neke mere koje neće rešiti problem, ali će nam pomoći da mnogo efikasnije prebrodimo ostatak leta.
Skener je ove godine bio u kvaru, međutim, u odnosu na ranije kvarove, period popravke je trajao relativno kratko. Da li to govori o odnosu pokrajine i zrenjaninske bolnice?
dr Jovan Sekulić: Tako je, imali smo hitnu intervenciju pokrajine kada je skener bio u kvaru i to je zaista brzo bilo rešeno. Kada je reč o odnosu pokrajine prema našoj bolnici, to je i normalno, da osnivač vodi računa o svojim bolnicama. Pokrajina, ali i lokalna samouprava, vrlo su predani cilju rešavanja problema zdravstva u Vojvodini. To je nešto što me raduje i u čemu lično vidim šansu za naš opstanak i za naš razvoj. Skener je neophodan našoj bolnici. U razvijenim zapadnim zemljama rendgen aparat izlazi iz upotrebe i prelazi se sve više na skener. Magnetna rezonanca i skener su neprikosnovene dijagnostičke metode. U zrenjaninskoj bolnici se dnevno obavi 20 do 25 snimanja, taj aparat ima svoj rok trajanja, i kao što sam rekao, zavisi od klime. Ukoliko klimatski uslovi nisu zadovoljavajući, njegov rok trajanja će biti skraćen. Jedna novina u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo je ta da su napravljeni okvirni sporazumi za održavanje i popravku aparata, i upravo zbog toga se nije puno čekalo na popravku skenera kod nas, jer su pare izdvojene, rezervisane unapred i u slučaju kvara takvog aparata, potrebno je manje vremena da se pokrene postupak nabavke i da se završi servisiranje. Lokalna samouprava na svojim leđima nosi primarnu zdravstvenu zaštitu, oni nemaju veze sa sekundarnom zdravstvenom zaštitom, međutim, imamo veoma dobru komunikaciju i saradnju. Projekat pripreme prostora za angio salu je u celosti finansirala lokalna samouprava, iako je to obaveza pokrajine. Takođe, postigli smo dobar kontakt sa primarnom zdravstvenom zaštitom, više ne delimo pacijente na „njihove“ i „naše“, nego su to naši zajednički pacijenti i tako rešavamo problem. To do sada nije bila praksa.
Šta se dešava po pitanju opremanja i početka rada angio sale u Zrenjaninu?
dr Jovan Sekulić: U maju smo potpisali ugovor sa Siemensom, to je kuća koja će isporučiti tri nova aparata – za Suboticu, Sombor i Zrenjanin. Mi imamo fiksni rok do kog treba da pripremimo prostor kako ne bismo ušli u plaćanje penala. Uspeli smo da napravimo i projekat za pripremu prostora i da pokrenemo postupak javne nabavke za izvođača tih radova, tako da sam siguran da ćemo sve završiti u roku. Najveći posao će biti ojačavanje poda za taj aparat, i električne instalacije.
Šta će Zrenjanin dobiti adaptacijom te sale?
dr Jovan Sekulić: Bez obzira u kojim se problemima nalazi naša zdravstvena ustanova, u sličnoj smo situaciji kao i ostale ustanove u Srbiji. Znate da se godinama izdvaja manje sredstava nego što je to potrebno, a takođe, ono što ja mogu da tvrdim za našu bolnicu jeste izuzetno nedomaćinsko ponašanje prethodnog rukovodstva. Zbog opterećenja iz prošlosti, mi imamo ogromne finansijske dugove tako da se sa dobavljačimo teško sporazumevamo. Našli smo se u situaciji da hoćemo da napravimo projekat za rekonstrukciju nekih prostora, objekata i krovova. Ali onda smo uvideli da te zgrade nisu ni legalizovane ni uknjižene, i onda je logično pitanje šta je to prethodno rukovodstvo bolnice radilo. Novcem koji se trošio danas smo mogli da rekonstruišemo odeljenja za hemodijalizu, pedijatriju, klimatizaciju. No, šta je bilo -bilo je, mi smo dužni da i pored svih tih problema ovu bolnicu održavamo, da je razvijamo i da uvodimo nove tehnologije. U poslednjih godinu dana uveli smo 6-7 novih tehnologija među kojima je i angio sala za kateterizaciju srca. Šta ćemo dobiti tom angio salom? Pacijent kojeg zadesi infarkt u nekom udaljenommestu, poput Krajišnika, Hetina, sada treba da stigne do Sremske Kamenice i uz to da se poštuje pravilo „zlatnog sata“. To je vrlo teško. Zato će angio sala biće od izuzetne pomoći u rešavanju srčanih oboljenja koja su sve češća na našim prostorima. Ne možemo da očekujemo da ćemo odmah rešiti sve probleme, da ćemo sami moći da radimo te intervencije. Naša dva lekara, dve medicinske sestre i tri rendgen teničara obučavaju se skoro godinu dana u Sremskoj Kamenici, i to je jedna ekipa koja će moći da radi. Naravno da oni ne mogu da borave 24 sata u bolnici, ali će biti pozivani od slučaja do slučaja. Mi smo sa lekarima iz Sremske Kamenice napravili takav plan da naši lekari ovde urade kateterizaciju, da im se zatim prosledi slučaj i da onda oni odlučuju da li treba stavljati stent ili uraditi operaciju. Ne možemo očekivati da odmah po početku rada angio sala zaživi u punom kapacitetu, ali će sigurno u narednih godinu-dve već doći do rutinirane primene takvog pružanja zdravstvene zaštite, i očekujemo drastično smanjenje procenta smrtnosti od akutnog infarkta miokarda.
Primetno je da ipak i pored toga u zrenjaninskoj bolnici nema gužvi kao ranije. Šta je tome doprinelo?
dr Jovan Sekulić: To je moj večiti strah, da li ćemo mi našim osiguranicima uspeti da obezbedimo iole kulturni način zakazivanja termina. Septembra prošle godine je u našoj bolnici zaživeo Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), novi program za zakazivanje pregleda pacijenta koji je u najvećoj meri rešio problem. To je još u povoju, potrebno je nekoliko godina da se on u celosti implementira. Međutim, mi smo uporni i insistiramo na njegovoj upotrebi. Imamo nekoliko odeljenja koja su u potpunosti usvojila taj način zakazivanja i oni uopšte nemaju nijedan problem, niti im se stvaraju gužve. Ima problema i dalje, naročito na oftalmologiji i još nekim odeljenjima, tu je baš veliki broj pacijenta. Dešava se da mi i pored IZIS-a ne možemo da stignemo da zakažemo pregled u mesec dana. Tada smo prinuđeni da izdamo potvrdu da nismo u stanju da uradimo pregled kako bi pacijenti mogli da odu u neku od privatnih ambulanti, da urade pregled i kasnije refundiraju svoj novac. Ako oni refundiraju svoje pare, Fond istu tu količinu para skine sa našeg računa, tako da nama nije u interesu da izdajemo potvrde. Nama je u interesu da svi ti pacijenti budu pregledani kod nas, ali to nije uvek moguće. Mislim da smo bar za 50 odsto bolji u pogledu čekanja na preglede, nego što je to bilo pre uvođenja IZIS programa.
Zakažite pregled kod lekara pozivanjem kol centra
Da li je sedmoro novih lekara primljeno i da li ste očekivali veće pojačanje? Na kojim odeljenjima postoji najveća potreba za primanjem kadra?
dr Jovan Sekulić: Kada nas je Ministarstvo zdravlja obavestilo da nam je odobren prijem 7 lekara i 11 medicinskih sestara, rekao sam da su me obraovali na pola, odnosno da smo očekivali duplo više. Međutim, verujte da i ovo puno znači. Pre toga, pre nekoliko meseci, mi smo dobili još jedno odobrenje ministarstva za prijem 4 lekara i 7 medicinskih sestara. To nije dovoljno ali svakako nije ni malo, i to nije kraj. Mi očekujemo i dalje primanja, tim pre što je povećan broj dozvoljenih zaposlenih radnika u našoj ustanovi. Maksimalni broj zaposlenih ranije je bio 998, a sada je taj broj 1097 na određeno i neodređeno vreme. Kada je reč o raspoređivanju novo kadra, tražićemo one deficitarne specijalizacije za svih sedam lekara. Najveći problem imamo na internoj medicini, jer ipak najveći procenat bolesti i lečenja potpada pod internističke grane mecicine. Tako imamo jednog hematologa, jednog reumatologa, jednog endokrinologa, a uskoro ćemo imati i samo jednog neforologa. To su najslabija karike kadrovskog stanja u bolnici, ali sa prijemom novih lekara moći ćemo da pojačamo ta odeljenja i da premostimo problem dok oni ne završe specijalizaciju.
Kakvi su planovi za naredni period?
dr Jovan Sekulić: Generalni je plan da naša bolnica ne bude samo prva, nego da bude i prava bolnica. Mi već sad, preko 80% potreba naših pacijenata uspevamo da uradimo u našoj bolnici, da samo za neke slučajeve tražimo pomoć tercijarnih zdravstvenih ustanova. To se pre svega odnosi na neurohirurgiju koju nemamo. Naša bolnica je dovoljno velika, raspolažemo sa četiri sektora, 11 službi, 23 odeljenja, 39 odseka. Tako organizovani, mi smo u mogućnosti da našim pacijentima pravovremeno pružimo zdravstvenu pomoć. Sledeći period nam je zacrtan za rekonstrukciju objekata i održavanje onog što imamo, za popravku postojećih aparata i opreme i nabavku novih. Na konkursu za kapitalne investicije konkurisaćemo za rekonstrukciju krova nove bolnice, za revitalizaciju klime, za rekonstrukciju pedijatrije i odeljenja za hemodijalizu, a takođe ćemo aplicirati i za aparate kakvi su ultrazvuk, digitalni rentgen aparat, GAMA kamere za nuklearnu medicinu, gastroskope, kolonosope. Nažalost, primetili smo pojačan broj srčanih oboljenja, ali i malignih bolesti zbog čega su nam upravo kolonoskopi i gastroskopi preko potrebni. Imamo skener, ali se takođe nadamo da ćemo raspolagati i magnetnom rezonancom. Magnetnu rezonancu očekujem za godinu-dve i u Zrenjaninu, i ona nam u velikoj meri može pomoći u razjašnjavanju svih nejasnih slučajeva, kaže na kraju razgovora dr Jovan Sekulić.
.gif)
.gif)
