Zrenjaninka Tanja Dukić – doktorand na Univerzitetu u Šangaju i veliki humanitarac

Zrenjanin je relativno mali grad, ali svakako može da se pohvali stanovnicima koji oduvek ostvaruju vrhunske rezultate u različitim oblastima. Iz ovog grada su potekli sjajni sportisti, naučnici, umetnici… Gotovo da nema godine a da se ne čuje za nekog učenika ili studenta koji je ostvario zapažene rezultate kako u zemlji tako i u inostranstvu. Neretko se dešava da isti ti studenti odluče da se usavršavaju u inostranstvu. Među njima je i Tanja Dukić, koja se uz studiranje bavi i volontiranjem kako bi pomogla udruženju NURDOR. Ova mlada Zrenjaninka govori za portal I love Zrenjanin o tome zašto je tokom master studija boravila u Parizu, zašto je odlučila da na doktorske studije ode u Šangaj, koliko joj je teško palo odvajanje od najbližih i šta planira u budućnosti.

-Imam 24 godine. Pored maternjeg jezika, u Zrenjaninskoj gimnaziji sam usavršila engleski jezik, a kod divne profesorice Irine Ubović zavolela sam ruski jezik. Velika želja mi je bila da savladam španski i to sam sama učila. Moje studiranje počelo je na Univerzitetu u Novom Sadu gde sam upisala osnovne studije iz oblasti Primenjene matematike. Tu sam upisala i master studije na istom smeru i tada mi se prvi put ukazala prilika da sarađujem sa profesorima na Univerzitetu Paris Descartes, u Parizu. Tada sam dobila priliku da savladam francuski jezik. Sada sam u procesu učenja kineskog jezika koji je sigurno do sada najveći izazov za mene što se tiče učenja stranih jezika. Nadam se da ću do kraja doktorskih studija matematike koje trenutno pohađam na Univerzitetu Shanghai Jiao Tong u Šangaju, uspeti da ga savladam.

Dok sam bila u Novom Sadu, pored matematike, slobodno vreme provodila sam volontirajući u NURDOR-u, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.

Jedan od tri najbolja studenta na master studijama u generaciji

I love Zrenjanin: Kako je došlo do odlaska na master studije u Pariz?

Tanja Dukić: Predavanja profesora Marka Nedeljkova iz oblasti Parcijalne Diferencijalne Jednačine (PDJ) su bili prvi koraci ka nauci. S obzirom na to da je PMF u Novom Sadu jedan od članova udruženja ECMI (European Consorcium Matematicians in Industry), posetila sam Finsku i tamo radila na sedmodnevnom problemu iz PDJ. Tada sam shvatila da bi to moglo biti nešto čime bih volela da se bavim u smislu nauke. Profesor Marko Nedeljkov je bio moj mentor na Master studijama i tada sam dobila priliku da kao jedan od tri najbolja studenta usavršim moj master rad u saradnji sa profesorima iz Francuske sa kojima on sarađuje, a koji su stručnjaci u toj oblasti.

Studiranje na master studijama u Francuskoj i Srbiji je veoma slično

I love Zrenjanin: Koliko ste bili u Francuskoj?

Tanja Dukić: Na Univerzitetu Paris Descartes u Parizu provela sam šest meseci.  To je bio letnji semestar završne godine master studija.

I love Zrenjanin: Možete li da uporedite sistem studiranja u Srbiji i u Francuskoj? Šta nam je zajedničko, a u čemu se razlikujemo?

Tanja Dukić: S obzirom na to da sam u Pariz otišla kako bih usavršila svoj master rad, mogu da kažem da je sistem studiranja na master studijama u Francuskoj vrlo sličan studiranju u Srbiji. Mislim da je to period kada su studenti već sazreli kao mladi istraživači i tada su studije više okrenute samostalnom istraživanju, diskusijama, zajedničkom radu i smernicama mentora.

I love Zrenjanin: Kakva su Vaša iskustva sa kolegama sa kojima ste studirali u Parizu?

Tanja Dukić: U Parizu sam imala kancelariju koju sam delila sa dva studenta iz Srbije (sa istog univerziteta), dve studentkinje iz Tunisa i tri studenta iz Kine. Sa svim studentima sam ostala u sjajnim odnosima. I dalje se čujemo i planiramo da posetimo jedni druge. Drugarica iz Kine koju sam upoznala u Parizu, posetila me je već prošle godine u Šangaju.

Kako je mlada Zrenjaninka odlučila da ode na doktorske studije u Šangaj

I love Zrenjanin: Sada ste na doktorskim studijama u Šangaju. Odakle ideja da odete u Kinu?

Tanja Dukić: Na predlog mentora Marka Nedeljkova konkurisala sam za doktorske studije na državnom univerzitetu Shanghai Jiao Tong u Šangaju.

I love Zrenjanin: Kako su reagovali Vaši roditelji, rođaci, prijatelji kada ste im saopštili da idete u Šangaj?

Tanja Dukić: Rekli su : “što baš tako daleko”. Međutim, na kraju najveću podršku sam našla u porodici, momku i prijateljima. Stalno govorim da još uvek ne mogu da poverujem da živim u gradu koji ima četiri puta više stanovnika nego cela moja država. Mi živimo u 21. veku, ali Šangaj je grad 22. veka. Ovde se sve plaća preko aplikacija i novac gotovo da nije u upotrebi. Potrebno je vremena, ali kažu – čovek se na dobro lako navikne.

I love Zrenjanin: Jeste li naučili kineski?

Tanja Dukić: Kineski jezik je mnogo drugačiji od svih jezika sa kojima sam se do sada susrela. Osnovno znanje sam stekla u prvom semestru studiranja. Sada se trudim da ga što bolje naučim. Smatram da će mi sigurno trebati još jedna cela godina da to znanje dovedem do nekog nivoa samostalne komunikacije.

I love Zrenjanin: Kakav je grad Šangaj?

Tanja Dukić: Pariz sam uspela da istražim i saznam svaki deo za šest meseci, sa Šangajem se još uvek upoznajem. Međutim, do sada su utisci i više nego pozitivni. Još uvek nisam išla van Šangaja, ali imam plan da posetim i neke druge gradove u Kini. Ono što mi nedostaje jesu porodica, momak, prijatelji i hrana.

Studiranje u inostranstvu je veliki izazov i neprocenjivo iskustvo

I love Zrenjanin: Koliko često dolazite u Zrenjanin?

Tanja Dukić: U Zrenjanin dolazim za svaki raspust koji imam. Ipak je kod kuće najlepše.

I love Zrenjanin: Da li ste se ikada pokajali zbog toga što ste se odlučili da idete na master i doktorske studije van Srbije?

Tanja Dukić: Moram da vam priznam da nije ni malo lako. Koliko god se činilo da jeste. Mnogo je truda, ulaganja i mnogo odricanja. Svi rođendani, proslave, praznici. Svi su zajedno, a ja budem sama. Ovo je jedan veliki izazov i jedno veliko životno iskustvo.

I love Zrenjanin: Da li ste se ikada pokajali zbog odluke da upišete doktorske studije u Kini?

Tanja Dukić: Nisam se pokajala. U Kini se mnogo cene trud i rad. To je ono što mi se najviše dopada ovde. Iako imamo malu jezičku barijeru, Kinezi su izuzetni i uvek su spremni da pomognu.

Volonterski rad uspešne studentkinje iz Zrenjanina

I love Zrenjanin: Osim što ste odličan student, bavite se i volonterskim radom. O čemu je tačno reč?

Tanja Dukić: Sestra i ja smo čule za NURDOR pri kraju srednje škole. Kada smo došle u Novi Sad na studije, odlučile smo da svoje slobodno vreme iskoristimo kako bismo nekome pomogle. Mislim da su do sada svi već uglavnom čuli da je NURDOR jedno izuzetno udruženje koje pruža pomoć svakom detetu i porodici koja se suočava sa lečenjem deteta od maligne bolesti.

I love Zrenjanin: Zbog čega ste se odlučili da volontirate?

Tanja Dukić: Mislim da će se svako složiti sa mnom da u toku dana izgubimo sat-dva vremena na neke nebitne stvari. Tako sam ja shvatila da tih svojih sat vremena želim da iskoristim kako bih nekoga usrećila i kako bih nekome pomogla.

I love Zrenjanin: Koliko Vam iskustva sa volontiranja znače u životu?

Tanja Dukić: Volontiranje u NURDOR-u je jedno neprocenjivo iskustvo. To je jedna velika porodica. Tu prvo naučite šta je empatija, ljubav, koliko volja može da pomera stvari i koliko ste vi i vaši ’’problemi’’ mali.

I love Zrenjanin: Da li i u Kini volontirate?

Tanja Dukić: U Kini sam deo udruženja Internacionalnih studenata što je nešto slično volontiranju i pomoći svim novim internacionalnim studentima koji dođu u Kinu na razmenu ili na studije. Univerzitet Shanghai Jiao Tong je od ove godine sklopio ugovor o studiranju i razmeni studenata sa Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu tako da bih volela da sledeće godine dočekam što više naših studenata.

I love Zrenjanin: Koliko Vam je bila važna podrška okoline za odluke koje ste donosili?

Tanja Dukić: Najbitnija mi je bila podrška porodice. Takođe bih volela da se zahvalim i gradu Zrenjaninu koji me je finansijski podržao preko projekta za pomoć studentima pri usavršavanju tokom boravka u Parizu.

“Uz dobru organizaciju imaćete vremena i za druge i za sebe”

I love Zrenjanin: Šta biste poručili mladima koji se dvoume da li da idu na usavršavanje van Srbije, a šta onima koji bi da volontiraju?

Tanja Dukić: Poručila bih im da je iskustvo nešto što nema cenu i da iskoriste svaku priliku koja im se pruži u životu. Kada dobro organizujete svoje vreme, imaćete vremena i za sebe i za druge. Moj savet je da to vreme iskoristite na koristan način.

I love Zrenjanin: Kakvi su Vam planovi za budućnost i kada je reč i o volontiranju, i o studiranju?

Tanja Dukić: Trenutno mi je glavni cilj da završim doktorske studije. Ja se stalno šalim da ću ceo život biti student i da ću posle doktorskih studija na neki Post-doktorat.

Što se tiče volontiranja, volela bih da nastavim da volontiram i na svaki mogući način pomognem NURDOR-u ma gde budem bila.