Zvuk sirene koji označava početak rada parne mašine i vršidbe žita sve ređe može da se čuje uživo.
Način na koji se to nekada radilo moguće je s vremena na vreme videti u muzeju „Žeravica“ u Novom Miloševu gde se pred posetiocima u rad pušta parna mašina, a u jesen se na licu mesta radi i vršidba. Jedina razlika je što u muzeju parni kotao umesto vatre i vodene pare pogoni vazduh pod visokim pritiskom ali to nimalo ne umanjuje doživljaj.
Na jednom starom snimku iz 1998. godine u dvorištu porodice Ardeljan u Ečki u rad je na originalan način bila puštena i parna mašina i vršalica povezana sa njom. Tada je pokojni Sever Ardeljan pozvao na ovaj događaj sve meštane koji su se okupili u velikom broju, oni stariji da se podsete svog detinjstva, a mlađi da vide kako je nekada vršidba bila dug i mukotrpan proces.
.jpg)
Vršalicu je nekada opsluživalo 22 ljudi i 2 majstora. Radni dan počinjao je u 2 noću, a završavao se oko 22. Tokom sezone od jula do septembra vršalica je dnevno mogla da obradi 30 tona, a jedan radnik je tokom sezone mogao da zaradi oko 500 kg pšenice. Na pomenutom snimku, nažalost parna mašina i vršalica poslednji put su bile u funkciji i pred očima meštana. Danas je prava retkost i atrakcija kada se ponekad prikažu na nekom sajmu, vašaru ili ako imaju svoje mesto u nekom muzeju. Najčešće su zaboravljene, rastavljene, prodate u staro gvožđe i žive u sećanjima najstarijih građana.
.gif)
.gif)
