Parnu mašinu, lokomobilu, pogotovo ispravnu i u funkciji danas videti je prava retkost.
Moguće ih je ponekad videti na sajmovima, vašarima, snimanjima, u ponekom muzeju, a u nekom domaćinstvu to je već pravi raritet. U porodicu Ardeljan iz Ečke, mašina marke Hoferr Schrantz napravljena 1922. godine u Budimpešti, stigla je 1957. godine. Spletom istorijskih okolnosti jer upravo tada primat su počeli da preuzimaju dizel motori, kao i državna politika favorizovanja zadruga na uštrb privatnika, mašina je stajala konzervirana sve do 1988. Nadali su se u porodici Ardeljan da će je tada pustiti u rad za potrebe snimanja filma, međutim to se tada nije desilo već 10 godina kasnije. Naime 1998. godine mašinu su zajedno sa vršalicom za svoju dušu i dušu svojih meštana i prijatelja pustili u rad. Tada su starijima pružili priliku da se još jednom podsete starih vremena i starinske obrade žita, a mladi da po prvi put vide takvo nešto. Nakon toga sledi opet pauza, ovog puta od 22 godine sve do današnjih dana kada najmlađi član Ardeljanovih mašini opet vraća stari sjaj. – Nema tu mnogo posla jer mašina je potpuno ispravna, sledi joj samo udaranje „glanca“ i kad vreme dozvoli naložićemo je i provozati – kaže Dragan Ardeljan iz Ečke.
Lokomobila uskoro pred Zrenjaninskom publikom
Lokomobila je pogonska parna mašina koja je korišćena za pokretanje sprava poput mlinova, krupača ili vršalica. U Velikom Bečkereku je, u kombinaciji sa drešom (vršalicom), prvi put upotrebljena davne 1864. godine. Prvobitne lokomobile su zahtevale volovsku vuču, a kasnije u upotrebu ulaze i samohodni primerci. Postoji podatak da je Ferenc Vingler 1903. godine u Velikom Bečkereku otvorio fabriku poljoprivredne mehanizacije u kojoj se, takođe, bavio prepravljanjem lokomobila iz stabilnih u samohodne mašine. Do početka I svetskog rata, svako selo u Banatu je imalo po nekoliko parnih vršalica. Njihovoj ekspanziji doprineli su bogati veleposednici, koji su na svojim imanjima koristili najmodernije poljoprivredne mašine svetskih proizvođača (npr. kod nas su najzastupljenije marke lokomobila bile Hoferr Schrantz i Clayton & Shuttleworth). S obzirom na to da su parne mašine ubrzale prelazak sa zanatske proizvodnje na industrijsku, već polovinom XX veka, usled sve većeg korišćenja traktora na banatskim imanjima, lokomobile su u potpunosti potisnute iz upotrebe. Danas se ove parne mašine više ne mogu videti na njivama, ali se mogu naći u muzejima ili u vlasništvu privatnih kolekcionara. U Narodnom muzeju Zrenjanin su u toku radovi na osposobljavanju prostora za novi deo stalne postavke Etnološkog odeljenja, koji će biti posvećen istorijatu i razvoju zemljoradnje na području srednjeg Banata. Između ostalog, na postavci će se naći i jedna lokomobila izrađena oko 1860. godine, koju su njeni poslednji vlasnici nabavili u Ečki nakon Drugog svetskog rata, i koja je još uvek u radnom stanju. Autorka postavke i propratnog kataloga je Aleksandra Đukić, kustos etnolog-antropolog Narodnog muzeja Zrenjanin. Autor: Aleksandra Đukić.
Sačuvan je stariji privatni snimak iz 1998. godine na kom su parna mašina i vršalica bile u funkciji.
https://youtu.be/46_PibnMDkI